Нове мустре за штрикање? Не! Разне врсте дрвета под микроскопом!

линк

Пабло Неруда

линк

Уметност настала помоћу прскалица

Driftwood spirit sculptures by Debra Bernier

Важно је имати идеју – уметница Луиз Дурам

https://www.louisevdurham.com/current

Важно је имати идеју – уметница Кајли Пари

http://kylieparry.blogspot.rs/2014/06/its-show-time.html

Дрво мудрости

Расте дрво вито, азбуковито… А посадио га песник Мошо Одаловић

Јапанска уметност резања обојеног дрвета

Log pillow – јастук у облику дрвене облице

Мајка природа

http://www.boredpanda.com/illustrating-mother-nature-in-pencil-drawings/

Дрвена торба, па још и везена

http://www.boredpanda.com/wearable-woods-with-cross-stitched-patterns/

Необичне оловке

http://www.boredpanda.com/sakura-shaped-pencils-cherry-blossom-sun-star/

 

Бубе од лишћа и пластелина

Представљамо уметницу са лишћем – Хилари Вотерс Фејл

http://www.hillarywfayle.com/

 

Представљамо уметницу са лишћем – Сузана Бауер

http://lostininternet.com/stitched-leaves-formed-into-delicate-sculptures/

Важно је имати идеју

Заврших и факултет и специјализацију, али, набавићу… :-)

Оригиналност на првом месту

http://www.boredpanda.com/creative-tables-water-animals-derek-pearce/?utm_source=newsletter&utm_medium=link&utm_campaign=Newsletter

 

Одгонетни, да би откључао и прочитао! Puzzle book that requires to be unlocked to be read

from the text: „The laser-cut, hand-crafted, five-page wooden book is created by industrial designer Brady Whitney, who’s been raising funds for the project through Kickstarter. “Each page features a unique puzzle that requires the user/reader to unlock the corresponding bolts in order to progress to the next page,” read’s the website. “As the puzzler moves through the book, a story begins to unfold, depicting the story of an apprentice in Da Vinci’s Workshop who encounters the same Codex. However in the story the Codex acts as a trap set by Da Vinci to capture any would be spies/snoopy apprentices in order to protect his work. The only way to escape is to solve each of the puzzles before the master returns from his trip.”

http://www.boredpanda.com/puzzle-book-unlock-pages-codex-silenda-brady-whitney/?utm_source=newsletter&utm_medium=link&utm_campaign=Newsletter

 

Prayer nut (Молитвени орах)

Prayer nut is a small boxwood orb decorated inside and outside with carving on religious themes. To produce such a prayer nut required considerable skill. Within the scope of the concave were carved miniature stories about the life of Christ and his apostles. The width of a “nut” was no more than 3-5 cm in diameter. To add flavor to patterns were added leaves of spice plants or aromatic oil. Every Prayer Nut is a true work of art. Only the very rich could afford to order such a pocket-like altar. Therefore, possession of “prayer nuts” underlines the high social status. Such orbs were designed to be worn on a rosary or belt and could be used for private devotion when its wealthy owner traveled and are therefore known as rosary beads or prayer nuts. The skill of medieval craftsmen still amazes. Every detail of the composition conceived and executed with maximum precision.

text from: http://vsemart.com/prayer-nut-wood-carving-art/

Столичице за добру дечицу

Четврти рођендан овог блога!

Тродимензионалне слике

Препоручујемо уметника

За љуљање и маштање…

The Existentialist Connection – Харисон Ашвин

http://www.artfido.com/listing/2736765755/The_Existentialist_Connection

 

eTwinning partner – fractals ppt

Presentation for eTwinning

https://app.emaze.com/@AIZTICLR/presentation-name?autoplay<a href=“//app.emaze.com“ target=“_blank“><img src=“//resources.emaze.com/mypres/css/images/embed.png“ alt=“Powered by emaze“ style=“margin: 5px; border: none;“></a>

 

author

(will be added soon)

 

Као да су пањеви, а нису… (Looks like tree logs, but…)

http://www.designsoak.com/tree-art-julie-dodd/

Успомена из Русије

http://www.etsy.com/ru/shop/GoldBark/about

The birch has been a traditional symbol of Russia since antiquity. This art form began nearly two thousand years ago and is still a valued craft today. Because of the natural properties of the birch bark which have a leather-like softness, this material can be worked in a similar manner to leather.

The birch bark has antibacterial and antiseptic qualities and is thus an ideal basis for storage boxes of any kind. Especially jewelry will keep clean and shiny due to the natural environment within the boxes.

Some people claim that birch bark is the eighth wonder of the world. It has a velvety smooth surface and is very pleasant to the touch. Most of our Russian birch bark boxes are one-of-a-kind or available in limited quantities only.

Тако је писао песме Сергеј Јесењин

Путем иду монахиње.

Под ногама им пелен, драча.

Незгодна бодља ту почиње

где штака звекет све надјача.

 

По кукољу опанци рове.

Фрктање крда однекуд гласно.

Са звоника их звоњење зове

ко из котла гвозденог јасно.

 

Старице стресају гранате.

Вежу до пета девојке плетенице

а са трема монаси прате

њихове мараме нетремице.

 

Знак на капији манастира траје:

„Милостив према мени буди“

а ко на гумну лопов да је

лају пси да се полуди.

 

Лиже сутон сунце златно.

Звони мукло у шумарку скриту.

Кроз сенку врба огрнув платно

иду богомољке на молитву.

Приче о дрвећу

http://illyria.proboards.com/thread/100?ixzz2U8ddnvm2=undefined

Тако је говорио прота Ј. Толмачев

Да би успламтела ватра божанске љубави, нема бољих за то дрва неголи дрво крста (невоље). Школа крста (беде, невоље, жалости) најбоља је школа. Васпитање у тој школи чини те безумни постају паметни, а паметни мудри, горди постају смерни, а смерни смиреномудри, рђави добри, а добри још бољи, слаби силни, а силни – непобедни.

Мој брат платан

Имам десеторицу браће из породице платана, који су веома високи, снажни и робусни. Порасту и до тридесет метара, па и до педесет, а крошња им буде и по двадесет метара широка. Страшно брзо расте, а кора му је активна, љуспа се у разним нијансама смеђе боје што се уметницима веома допада. Често га сликају у разним техникама или фотографишу. Испод платана, у његовој „дебелој“ хладовини, људи радо одмарају, пишу, договарају устанке или једни другима обећавају вечну љубав.

Иако мој брат платан лако издржи и хладноћу до -35 степени, веома воли осунчана места. Има снажно корење које радо избија на површину тла, па људи избегавају да га саде близу својих кућа, путева, ограда, да им не би корење срушило кућу или уништило пут.

На моју срећу, постоји више платана који су добили заштиту и о којима људи нарочито брину, који су им трајна инспирација и љубав. Такав је платан у Сремским Карловцима:

http://www.360cities.net/image/sremski-karlovci-platan#408.05,-8.76,90.0

http://www.google.rs/imgres?imgurl=http://www.dnevnik.rs/sites/default/files/platan.jpg&imgrefurl=http://www.dnevnik.rs/novi-sad/platanu-orijasu-neophodno-sisanje&usg=__tnJohtOu81Ssae597pKFRAz9j3o=&h=377&w=500&sz=77&hl=sr&start=2&zoom=1&tbnid=yPIQ8Eek-UJn5M:&tbnh=98&tbnw=130&ei=zCxGT7CXAoTRsgaR48WwCw&prev=/search%3Fq%3Dplatan%2Bsremski%2Bkarlovci%26hl%3Dsr%26gbv%3D2%26tbm%3Disch&itbs=1

http://www.google.rs/imgres?imgurl=http://istvansteveboros.weebly.com/uploads/4/3/8/3/4383500/7892435.jpg%3F376&imgrefurl=http://istvansteveboros.weebly.com/architecture.html&usg=__CvePvl6WKDrUyWQ6SFss6BfEqaE=&h=462&w=376&sz=82&hl=sr&start=23&zoom=1&tbnid=ImhWqRlHzjuivM:&tbnh=128&tbnw=104&ei=bS5GT6X_HMbbtAayyYW0Cw&prev=/search%3Fq%3Dplatan%2Bsremski%2Bkarlovci%26start%3D21%26hl%3Dsr%26sa%3DN%26gbv%3D2%26tbm%3Disch&itbs=1

Такав је и платан у Требињу:

Такви су и други платани.

Према легенди, Хипократ је седео испод дрвета платана и учио своје ученике медицини.

Имаш ли ти у својој улици, парку или дворишту неки леп платан? Ако имаш, постави његову слику у коментар испод овог мог чланка. Седиш ли испод свог платана и учиш или сликаш, читаш или уживаш у лепоти дана. Напиши у коментару своја размишљања или сећања.

Хвала!

Уколико желиш да знаш више о платанима, погледај ове странице:

http://planetree.org/

http://www.aranya.co.uk/planes/text/botany.html

http://www.botgard.ucla.edu/html/MEMBGNewsletter/Volume5number2/Speakingtheplanetruth.html

Има и неименованих људи, у јавности непознатих, који брину о судбини дрвећа, некада чак о судбини само једног јединог дрвета. Ово су приче о таквим људима:

http://www.filozofijainfo.com/index.php?option=com_content&view=article&id=440&catid=68&Itemid=82

http://p198.wordpress.com/

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/212101/Debla-platana-iz-Bulevara-niko-ne-zeli-da-kupi

http://www.kurir-info.rs/beograd/platan-stize-danas-72903.php

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/196472/Ostao-bez-mesta-za-platan

http://www.google.rs/imgres?imgurl=http://static.guim.co.uk/sys-images/Guardian/About/General/2011/7/27/1311783250005/Plane-trees-France-007.jpg&imgrefurl=http://www.guardian.co.uk/world/2011/jul/27/french-axe-thousands-plane-trees&usg=__GybL_EO4ou-0f1_d5ZgqF6JgdWs=&h=276&w=460&sz=37&hl=sr&start=98&zoom=1&tbnid=TWcy587-GcSpuM:&tbnh=77&tbnw=128&ei=STRGT-D6OMnIswaSkp2TCw&prev=/search%3Fq%3Dplane%2Btree%2Bart%26start%3D84%26hl%3Dsr%26sa%3DN%26gbv%3D2%26tbm%3Disch&itbs=1

Разне фотографије, уметничке слике, музика:

http://www.google.rs/imgres?imgurl=http://images.fineartamerica.com/images-medium-large/under-large-plane-tree-ozborne-whilliamsson.jpg&imgrefurl=http://fineartamerica.com/featured/under-large-plane-tree-ozborne-whilliamsson.html&usg=__avr66MGcLiHpl_pg-LpdpNBtyU8=&h=674&w=900&sz=157&hl=sr&start=2&zoom=1&tbnid=LEXp2QqbkeRf4M:&tbnh=109&tbnw=146&ei=CS9GT-36Lczzsga-tuj0Cg&prev=/search%3Fq%3Dplane%2Btree%2Bart%26hl%3Dsr%26sa%3DN%26gbv%3D2%26tbm%3Disch&itbs=1

http://www.martihand.com/Descriptions/FingerprintPortraitsTM/india.html

http://www.google.rs/imgres?imgurl=http://behance.vo.llnwd.net/profiles5/165858/projects/2391362/d08e0e01f4f1dba12a2da4083725eb85.JPG&imgrefurl=http://www.behance.net/gallery/Wearable-Art/2391362&usg=__wZz_h4CTCivAw-4ieSf3dd9ij-I=&h=450&w=600&sz=156&hl=sr&start=85&zoom=1&tbnid=abXs-WHwRP-hQM:&tbnh=101&tbnw=135&ei=STRGT-D6OMnIswaSkp2TCw&prev=/search%3Fq%3Dplane%2Btree%2Bart%26start%3D84%26hl%3Dsr%26sa%3DN%26gbv%3D2%26tbm%3Disch&itbs=1

http://www.youtube.com/watch?v=gkMKSz4T9EA

Поклонили смо вам ПЛОДОВЕ, ЛИСТОВЕ, КОРУ и све што би вам користило за лек и за храну

Људи су често наши пријатељи, али неки од њих су нам ипак непријатељи. Ретки су на нас равнодушни.

Ми, многобројне породице дрвећа, четинара и лишћара, воћа и украсног дрвећа, ми смо људима увек само пријатељи. Ми живимо, растемо, листамо и цветамо, ширимо се, кривимо се, пружамо у висине или преплићемо гране, и издржавамо разне климатске услове, хладноће и врућине, ветрове и снегове, уз људе и око људи.

Неки од њих нас воле, неки нас само примећују. Не замерамо, не љутимо се; трудимо се да будемо примећени, па можда чак и  вољени.

Деца нас воле можда највише од свих, јер им пружамо своје гране да на њих окаче своје љуљашке или кошеве, или да на нама праве кућице у којима замишљају да су Робинсон Крусо или неки хајдук, или можда астронаут.

Они воле да се успну на нас и да седе и посматрају шта се на тлу дешава. Зато нас деца најбоље и разумеју.

Деци и њиховим родитељима, који су и сами, не тако давно, били деца, ми поклањамо све оно што је могуће употребити за живот и добробит, за здравље, срећу и лепоту људског бића.

Занимљиве адресе:

http://www.woodmagazine.com/materials-guide/lumber/medicinal-trees/

Поклонили смо вам КЊИГЕ

Када бих морао да се одлучим који од поклона би требало да буде сматран најважнијим или највреднијим, за који од поклона би ти сматрао да ти је најкориснији, ја не бих могао да се одлучим. Да ли је то кисеоник који дишеш, или су то лекови и плодови које смо ти еонима поклањали за храну или огрев којим те грејемо зими, или можда књиге које су ти важне или точак којим је почео твој прогрес… или нешто што можда нисам сада поменуо.

Све то поклањали смо вам чиста срца јер је то добро за вас. Људи посеку седамнаест мојих рођака да би направили само једну тону папира, а годишње вам требају стотине хиљада тона за разне ваше потребе, а онда много папира баците, а да га чак и не рециклирате. Тиме загађујете своју околину, ружите је, а и нас подсећате да смо пали узалуд.

Ја, као и свако дрво, осећам да сам уткан у сваки лист, сваке књиге коју читате, са радошћу и удивљењем, или некад зато што се мора, да вам преносимо велику и важну поруку и да ће свака ваша будућа генерација бити напреднија, способнија, паметнија. Генерације мојих рођака служе генерацијама твојих рођака, поштовани човече. Ми вас једино молимо да будете што пажљивији према нама, да искористите сваки папир који произведете уз нашу жртву, а све што можете да рециклирате, уместо да одбаците у природу, где томе није место.

Историја књига уско је повезана са историјом прављења папира. Реч папир потиче од имена биљке папирус од које се на самом почетку и производио око 2400 година пре Христа у Египту.

На овој страници можете читати историју прављења папира на енглеском језику са неколико линкова за додатно читање:

http://inventors.about.com/od/pstartinventions/a/papermaking.htm

http://www.netplaces.com/green-wedding/eco-invites/tree-free-paper-products.htm

Неки занимљиви сајтови и блогови:

http://www.bbc.co.uk/tv/seasons/books/documentaries.shtml

http://www.elefmagazin.com/Kultura/Studenti-ne-citaju-knjige.html

http://www.mojkutak.rs/sr/article/kako-iskoristiti-stare-knjige-i-magazine/535

http://blog.b92.net/text/2557/Knjige/

http://www.jeanniejeannie.com/2011/01/18/book-origami-the-art-of-folding-in/

http://marvelousfacts.blogspot.com/2009/07/8-beautiful-book-sculptures-creative.html

НА ИНТЕРНЕТУ ИМА МНОГО САЈТОВА И БЛОГОВА О КЊИГАМА. НЕ МОРАШ ДА ЧИТАШ ОВЕ КОЈЕ ЈА ПРЕПОРУЧУЈЕМ. ПРОНАЂИ ОНО ШТО ЗАНИМА БАШ ТЕБЕ.

http://politikin-zabavnik.rs/pz/ptt/2011-49

„Сећам се полутаме неких књижара у које су ме водили када су ми биле само четири године; сећам се светлуцавих предмета у полицама, и изглачане дрвене тезге од тамног, полираног дрвета – сезала ми је преко главе.“ (Момо Капор, „Сентиментално васпитање“)

Дневник Џорџа Орвела објављен као блог:  http://orwelldiaries.wordpress.com/

http://www.onlineschools.org/2009/10/07/100-best-blogs-for-your-liberal-arts-education/

http://www.bestcollegesonline.com/blog/2009/02/05/top-100-creative-writing-blogs/

http://www.bookslut.com/blog/

http://writeanything.wordpress.com/

http://inkygirl.com/

http://www.scottberkun.com/

In the same way a man can be chained to an oak tree, a mind can be chained to an assumption, a religion, a political party, or any idea of any kind. But the idea, like the tree, should not be blamed. They are inanimate things and are good or bad only in how they are used by the living. Instead it is the chain that must be questioned, along with the motivations of people who work to close minds while calling themselves educators. A mind is unique in the world for its infinity of ideas, for it can be used to think about almost anything in a million different ways. Any act that deliberately confines a mind to a singular way of seeing the world can not be acting for good. Most communities, from families, to schools, to gangs, have ideas members are expected to adopt without question. This doesn’t make them evil, but it doesn’t make them bastions of freedom either.

настави да читаш овај чланак О ТОМЕ КАКО ДА ПОСТАНЕШ СЛОБОДНИ МИСЛИЛАЦ  на блогу : http://www.scottberkun.com/essays/how-to-be-a-free-thinker/

http://vimeo.com/37115147

http://floggingthequill.typepad.com/

 

 

 

 

 

 

Моје сестре букве

Имам десет сестара које се зову буква. Веома су високе. Могу да достигну и четрдесет метара. Њихово дебло буде и по метар у опсегу, а крошња им је широко заобљена па пружа леп хлад. Кора им је сребрнаста, танка и глатка.

Вита буква се попут острва уздиже између кањона Ресаве и Клочанице. Поља су сада пуста, а по њима су раштркане уснуле и напуштене појате, осим једне, чије имање има бунар и једну огољену кречњачку громаду која се зове КЛИК. То је двоструки видиковац одакле се може уживати у погледу на кањон Ресаве.

http://freebiking.org/2008/04/pobeci-negde

http://www.stazeibogaze.info/2011/09/04/vitabukva/

http://freebiking.org/tag/vita-bukva

МИЛАН ШИПКА: „Приче о речима“:

„Реч буквар настала је давно. Тада, у језику наших предака, реч буква значила је и врсту дрвета и оно што ми данас подразумевамо кад кажемо слово: ‘писани знак за глас’. По томе је и књига из које се уче слова, или ‘букве’, добила назив – буквар.

У буквалном преводу на данашњи језик, буквар би био словар, али га нико тако не назива, јер је већ раније словар значио ‘речник’ (према старој словенској речи слово – реч).

Уместо буквар говори се код нас још и почетница, зато што је то прва, почетна књига у основној школи. Некада се буквар називао и азбуквар и бекавица, јер се из њега учила азбука и срицала се, ‘бекала’ слова.“

ЕКОЛОШКА АЗБУКА

Ако

Будете

Више

Гајили

Дрвеће

Ђаци

Еколози

Живећете

Здрави

И

Јаки

Као

Лавови

Људи

Морају

Незагађене

Њиве

Орати

Пшеницу

Радости

Сејати

Тако

Ће

Увек

Фино

Хранити

Цело

Човечанство

Џакови

Шумадијски

http://www.rastko.rs/knjizevnost/vuk/vkaradzic-bukvar.html

Момир Јанковић: БУКВАР СЛОВЕНСКЕ ДУХОВНОСТИ

http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/jankovic_bukvar.html

Кад буквар доноси „новине“ и проблеме: Вук се плази, мама данас „трчи“ и „чита“, а не „кува“ и „пегла“ као у старим букварима. Читај више (и критички размишљај, дакако) о томе овде:

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:150007-Bukvar-nije-za-karikaturu

The dark hedges  – овај дрворед од преко 100 букава старих око 300 година пружа се уз Брегаг цесту близу села Stranocum у округу Antrim у Северној Ирској. Ове букве формирају лук изнад пута, а сматра се да неке од њих представљају и опасност због свог стања. Веома често ово место посвећују фотографи и уметници, а сматра се и туристичком дестинацијом.

Према овом стручном чланку (шумарство) http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0353-4537/2011/0353-45371104097K.pdf шуме у Србији „заузимају површину од 2.412.940 hа. У шумском фонду доминира буква (60%), а знатно је учешће и храста китњака 7,28%.“

 Будући да живимо у непосредној близини Фрушке горе, занимали су нас и ови подаци: „На подручју Националног парка „Фрушка Гора“ шуме храста китњака заузимају површину од 4.660,80 hа што представља 4,79% од укупне површине китњака у Србији. Чисте састојине храста китњака на овом подручју заузимају 3960,73 hа, што је 17,6%, од укупне површине шума на подручју НП Фрушка Гора.“

Тако је говорио Филарет, митрополит московски

Не предавајући се пороку и не радећи са усрђем Господу, ми, као прашина у ваздуху, вртимо се између неба и земље; нема у нас ни полета ка небу, ни тачке стајања на земљи. Непријатно је посматрати на дрво с голим гранама и гранчицама; непријатно је видети замрзло поље на коме се не зелени ниједна травка; но још је жалоснији изглед срца хладнога према добру, без сокова и снаге за добро, без цветова и духовнога живота, без плода правде.

Тако је говорио прота Евгеније Поп

Што пожелиш о томе ћеш се и побринути, ка томе ћеш и тежити, то ћеш и тражити, а чега не пожелиш, о томе нити ћеш се бринути и мислити, нити ћеш га тражити.

Грешна жеља исто је што и бачено зрно у земљу. Зрно посејано у земљи сваким даном све се више и више развија, расте и узрасте у велико дрво. Исто тако и порочна жеља; у почетку се она развија лагано, затим све више и више, и на послетку овлада свим бићем нашим. Тако су штетне и погибељне за нас рђаве и грешне мисли.

Уништавајмо у себи гадне мисли, да због њих не дођемо до гадних дела.

Тако је говорио владика Николај Велимировић (Молитве на језеру)

Како су глупе слуге дрвета познања!  Своју моћ не мере Тобом, но својим бројем. Закон правде не освештавају Твојим именом но својим бројем. Пут већине за њих је пут истине и правде. Дрво познања постало је дрво злочина и глупости, и леденог мрака.

Ваистину, зналци овога света знају све осим да су слуге Сатане. Кад сване последњи дан, Сатана ће се зарадовати броју своје жетве. Све штуро класје! Но по глупости својој и Сатана рачуна са бројем, а не са пуноћом. Један Твој клас вредиће за сву жетву Сатанину!

Тако је писао песме Иван Сламниг

Кад ми свега буде доста

ево очи, да ћу поћи

к ономе што доље оста.

 

Нећу чинит више, боме

 

оно што до сада морах,

сјести ћу под стари орах

 

(сличан оном покојноме!)

 

стол ће прострт бит бјелином,

за њ ћу сјести, па ћу јести

крух са сиром, рибу с вином.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

http://www.milicevic.biz/servismosa/stari_orah.php

Тако је говорио свети владика Николај Велимировић

Тридесет година поста и молчања!
To ни горске звери не могу поднети.
Лав глад своју блажи музиком рикања.
И дрво зашуми кад ветар налети,
A ти не зашуми, нит рикну, нит јекну.
… Пустињом ни плач ти ни песма одјекну!
Човек ли си, реци? Како ти је име?
Да л’ ћеш икад хтети проговорит’ c киме?
— „Глас, глас, глас, ја сам глас, a Oн Реч Божја,
Послат сам да вичем деци Израиља:
Покајте се, људи, ево Он долази,
Добар плод творите свак по својој снази.
Ево, ево иде, o чудо чудеса,
Усред воде скривен огањ са небеса!
Ево јагње Божје сред вукова ходи;
Вукови, перите ћуд вучју у води!
Тридесет година молчања и поста,
Шта од твога тела сем гласа преоста?
Твоје сухо тело, сенка гласа твога,
Што вест једну гласа: ево к нама Бога!
Твоје сухо тело, трску, Ирод скpши.
Ho глас оде, оде, — нико да г’ угуши.
Чиј’ је глас то? од ког векови трепере?
Лава гладног? не, не — човека од вере.
(Св. Владика Николај)

Стабла

Тако је писала песме Ана Бландијана

Разграничења

 

Ми, биљке,

Нисмо заштићене ни од болести

Ни од лудила

(да ли сте икада видели биљку

Која је изгубила памет

И вратила се с пупољцима у земљу?)

Ни од глади,

Ни од страха,

Ни од тамнице

(да ли сте икада видели жуто

Стабло које се обесило о решетку?)

Једино чега смо поштеђене

(или, можда, лишене)

Јесте бекство.

Тако је писао песме Дане Стоиљковић

Божићно дрво

 

Жртвовано божићно

Одлази кроз оџак

Буктињом пламена у небо

У пуцкетању варница

Чује се божићна музика

Док седимо у кругу око софре

На простртој слами

Читамо Оче наш

И ломимо ишарани колач

Свих питомих животиња

И гледамо овогодишњег срећника

У чијем се комаду хлеба

Налази сребрни новац

А онда крцкамо орахе

Пијемо вино за Дај боже

И весело нам у пламену

Спаљеног бадњака

Играју зенице

Док се разбуктавају

Варнице мртвих душа

Свих наших предака.

Тако је писао песме Андрија Радуловић

Док анђели дријемају

 

Синоћ је био отац код нас

Насмијан без машне

Оџачар с мјесеца плавог

Корачао крововима далеким

У ципелама од пшеничног класја

Поздрављњао је убогу сову у крошњи

Што чудила се ненадном доласку

Кроз росу и трешње

Чуо га и јеж у коприви

И змија под кућним прагом

Подигао шљемену тиглу

Извинио се гуштерици

Дремљивој роди додао

Још неку гранчицу

Дуго је потом махао главом

Испод сипљивих греда

Премјештао неке осињаке

На видна мјеста враћао пјегава јаја у гнијезда

Спустио се низ чамове стубе

Гледао прекинуту партију ремија

И вукао поштено карту

И за мене

И за њега

Прегледао библиотеку

Чудио се неким новим насловима

Овај пут ни пипнуо наочаре није

Читао је

И најмања слова

Невидљиве знаке

Наклонио се над мајком

Додао још један ћилим

Помиловао црног мачка

На дну њених ногу

Запалио цигарету

И изашао у виноград

 

Дом је дуго и дуго мирисао на суво

Грожђе

Као да је на демиџани

Са старим вином  попустио восак

Што је печаћена прије сто година

Да се начне

Неком важном приликом

Узех да прочитам МАСЛАЧКОВО ВИНО Реја Бредберија

„Даглас Сполдинг, дванаестогодишњак, тек пробуђен, препустио се љуљушкању на ранојутарњим летњим струјама. Опружен у својој соби у куполи, на трећем спрату, горе на крилима јунског ветра, осећао је снагу висине коју му је давала та највиша кула у граду. Ноћу, кад се стабла стопе у једно, Даглас је бацао погледе са свог светионика, попут светлосних сигнала, у свим правцима преко узбурканих мора брестова и храстова и јавора. Сада…

„Богте“, прошапта Даглас.

Пред њим је читаво лето, прецртаваће бројке на календару, дан по дан. Попут богиње Шиве из туристичких брошура, видео је како му руке лете свуда, беру киселе јабуке, брескве и шљиве, црне као поноћ. Биће одевен у грање и жбунове и реке. Смзаваће се, добровољно, на мразом окованим вратима фабрике леда. Куваће се, са задовољством, с десет хиљада кокошака, у бакиној кухињи.“

„Само то, тај најмањи од свих могућих инцидената, био је довољан да схвати да ће овај дан бити другачији. Биће другачији и због тога што, како је објаснио његов отац док је возио Дагласа и његовог десетогодишњег брата Тома према оближњој шуми, постоје дани који се састоје само од мириса, тих дана се читав свет само пење кроз једну ноздрву и истиче кроз другу. А неки дани су добри за пробање, а неки за додиривање. А неки су дани добри за сва чула одједном. Овај дан сада, климао је он главом, мирисао је као да је иза брда преко ноћи никао огромни и безимени воћњак који ће читав простор, докле год поглед сеже, испунити својом топлом свежином. Мирисало је на кишу, али облака није било. Сваког момента, могао би се зачути смех странца дубоко у шуми, али владала је тишина.

Даглас је посматрао земљу која је путовала поред њих. Није намирисао никакав воћњак нити је осећао да прети киша, јер без стабала јабуке или облака знао је да ни једно ни друго не може постојати. А што се тиче оног незнанца што се смеје дубоко у шуми…?

Ипак, чињеница стоји – Даглас задрхта – ово, иако без разлога, јесте специјалан дан.

Аутомобил се зауставио у самом центру тихе шуме.“

„И тако се упутише кроз шуму, отац врло висок. Даглас у његовој сенци, и Том, који је, како је био веома низак, каскао у братовој сенци. Стигли су до мале узвишице и погледали напред. Овде, овде, видите ли? показивао је отац. Овде живе велики тихи летњи ветрови и плове зеленим дубинама, као невидљиви китови, непримећени.“

„‘Ево папрати која се зове вилина коса.’ Отац је ходао, метална кофа клатила му се у руци. ‘Осећаш ли?’ Рашчепркао је ногом лишће на тлу. (…) И подизао је руке да им кроз дрвеће изнад њих покаже како је исткана преко неба или како је небо уткано у дрвеће, није био сигуран шта је посреди. Али је чипка ту, насмешио се, и ткање се наставља, зелено и плаво, ако дуже посматраш видећеш како шума помера своју крошњу пуну жамора. (…) Водопад птичје песме иза оних стабала тамо!

…

Даглас, изгубљен и испражњен, паде на колена. Видео је како му прсти тону кроз зелену сенку и излазе умрљани таквом бојом да се чинило као да је некако посекао шуму и руком копао по отвореној рани.“

„С кофама допола натовареним грожђем и дивљим јагодама, у пратњи пчела које су, како је рекао отац, биле ни мање ни више него читав свет који певуши испод гласа, сели су на дебло обрасло зеленом маховином, јели сендвиче и покушавали да слушају шуму исто онако како је то отац радио.“

„Хиљаду петсто шездесет осам утакмица! Колико пута сам опрао зубе за десет година? Шест хиљада пута! Опрао руке: петнаест хиљада пута. Спавао: четири хиљаде и нешто ситно пута, не рачунајући дремке. Појео шест стотина бресака, осам стотина јабука. Крушака: двесто. Нисам неки љубитељ крушака. Наведи шта хоћеш, имам статистику! (…) Том наставља да брбља, уста су му пуна сендвича, тата је тамо, опрезан као планинска мачка на деблу, а Том пушта да му се речи пењу у устима као брзи мехурићи соде (…) Даглас је зурио у Томове разигране усне. Пожелео је да скаче около, јер је осећао неизмерни плимни талас како се диже иза шуме.“

„Онако погнут, Даглас је био идеална мета. Том скочи на њега, вичући. Пали су заједно, почели да млатарају рукама и ногама, да се котрљају.

Не! Даглас покуша да се потпуно искључи. Не! Али, одједном… Да, то је добро! Да! Клупко, контакт тела, запетљанција која се тумба није уплашила плимно море које се сада обрушавало, плавећи све и односећи их низ обалу од трава дубоко у шуму.“

„Викнуо је гласно, али немо, десетину пута! Помисли само, само помисли! Дванаест година стар и тек сада! Сад откривам овај ретки хронометар, овај сат сјајан као злато и с гаранцијом да ће радити седамдесет година, заборављен под дрветом и пронађен током рвања.“

„Даглас отвори очи. Отац је стајао високо над њим на небу прекривеном зеленим лишћем, смејао се, с рукама на боковим. Погледи им се сретоше. (…) Требало је да прође пола сата да избледи осећај траве, корења, камења, коре маховинастог дебла, с места на којима су утиснули трагове по његовим рукама и ногама и леђима. Док је он размишљао о томе, пуштао је да побегне, исклизне, разлије се, његов брат и његов сада ћутљиви отац ишли су за њим, дозвољавајући му да сам пронађе пут кроз шуму према оном чудесном асфалтном путу који ће их вратити у град.“

„Златна плима, есенција овог финог сунчаног месеца је потекла, а онда грунула из грлића испод, да би је затим усули у ћупове, покупили фермент с површине, напунили опране боце од кечапа, и на крају их поређали на полице. Редови боца искрили су се у подрумској тмини.

Маслачково вино.

Речи су биле као лето на језику. Вино је било лето, ухваћено и флаширано. А сада, кад је Даглас знао, заиста знао да је жив, и ходао светом осврћући се да га додирне и целог види, било је једноставно поштено да део овог његовог новог знања, део овог специјалног дана бербе буде запечаћен и склоњен до отварања једног јануарског дана кад снег буде падао брзо, а сунце остане скривено од погледа недељама или месецима и кад можда део чаролије буде већ заборављен и укаже се потреба за подсећањем. Пошто ће ово лето бити лето неслућених чуда, хтео је да га цело спасу од пропасти и обележе налепницама тако да касније, кад год пожели, може да се на прстима спусти у овај влажни полумрак и само испружи руку.

А тамо, ред за редом, уз меки сјај цветова јутром отворених, уз светло сунца овог јуна које ће блистати кроз прозирну кошуљицу прашине, стајаће маслачково вино. Завири кроз једну боцу једног зимског дана – снег ће се отопити у траву, дрвеће поново населити птице, лист и пупољци попут континента лептирова дисаће на ветру. И док вириш кроз боцу, обојићеш и небо из челичносиве у плаву.

Држи лето у руци, сипај лето у чашу, малецну чашу, наравно, деца добијају најмањи голицави гутљај; промени годишње доба које ти тече венама тако што ћеш подићи чашу до усана и искапити лето.“

„Даглас се окрете. Ова стаза водила је, као огромна прашњава змија, до фабрике леда у којој је зима живела и у жуте дане. Ова стаза јурила је до врелог песка обале језера у јулу. Ова до дрвећа на ком би дечали могли расти као киселе и још зелене дивље јабуке, скривени међу лишћем. Ова до дрвореда бресака, шпалира винове лозе, лубеница које леже као шарене мачке задремале под сунцем. (…) Ко зна да каже где почиње град или дивљина? Ко зна да каже које поседује шта и шта поседује које? Увек је постојало и увек ће постојати то недефинисано место на ком се то двоје боре и где једно победи и избори се да на једно годишње доба поседује извесну улицу, малу шумовиту долину, гудуру, дрво, жбун. Танки слој широког континенталног мора трава и цвећа, које почиње далеко  у усамљеним пољима, примицало се с неумољивим наступањем нових годишњих доба. “

„Град је, на крају крајева, био само велики брод испуњен преживелима непрестано у покрету, бродоломницима који плеве траву, откидају зарђале комаде. Повремено, један чамац за спасавање, нека кућица, у сродству с првим бродом, изгубљен у тихој летњој или зимској олуји, потонуо би у неме таласе термита и мрава, у кланац који гута све, осетио би титраје скакаваца који стружу као сув папир по топлом крову, затим би постао звучно изолован уз помоћ паукове прашине и коначно, у лавини дашчица и катрана, срушио би се као олтар исечен за потпалу у ломачу коју су запалиле олује плавим муњама, фотографишући тријумф дивљине.“

„Некако су људи који праве патике знали шта дечацима треба и шта дечаци желе. Стављали су бели слез и опруге у ђонове и остатак ткали од дивљих трава потпуно белих од врелине. Негде дубоко у мекој иловачи патика биле су скривене танке снежне тетиве срндаћа. Људи који праве патике сигурно су гледали многе ветрове како дувају кроз двеће и многе реке како се уливају у језера. Шта год то било, било је у тим патикама, и било је лето. (…) Магија је увек била у новом пару патика. Магија би до првог септембра могла умрети, али је сада на крају јуна још било довољно магије, а онакве патике могле би те бацити увис преко дрвећа и река и кућа. А ако би хтео, могле би те бацити и преко ограда и тротоара и паса.

‘Зар не схваташ?’рече Даглас. ‘Једноставно не могу да носим прошлогодишњи пар.’

Јер је прошлогодишњи пар био мртав изнутра. Биле су фине кад је почео да их носи, прошле године. Али, до краја лета, сваке године, увек откријеш, увек знаш, да ипак не можеш да прескочиш реке и дрвеће и куће у њима, и од тада су мртве. Али, ово је била нова година, и он је осећао да би овај пут, с овим новим паром патика, могао урадити све, све што пожели.“

„Шта год желео, помислио је, мораш сам да прокрчиш себи пут. Током ове ноћи, хајде да пронађемо пут кроз шуму…“

„Господин Сандерсон стајао је на сунцем обасјаним вратима, слушајући. Из једног давног времена, кад је сањао дечачке снове, памтио је тај звук. Прелепа створења скачу под небом, нестају кроз жбуње, под дрвећем, далеко, и за њима остаје само меки ехо њиховог трка.“

„На пример прављење маслачковог вина, на пример куповина ових нових патика, на пример бацање прве петарде у години, на пример прављење лимунаде, на пример гажење на трн, на пример брање Изабела сорте грожђа. Сваке године исте ствари, на исти начин, без промена, без разлике. То је половина лета, Томе.

Шта је друга половина?

Ствари које радимо по први пут у животу.

Као на пример, једење маслина?“

„Имам одмах један статистички податак за тебе. Оловку у шаке, Даг. Има пет милијарди стабала на свету. Проверио сам. Под сваким дрветом је сенка, је л’ тако? Према томе, шта онда чини ноћ? Ја ћу ти рећи: сенке које се размиле испод пет милијарди стабала! Размисли о томе! Сенке трче по ваздуху, муте воде, могло би се рећи. Кад бисмо само могли да смислимо начин да задржимо тих глупавих пет милијарди сенки испод тих стабала, могли бисмо остати будни још пола ноћи, Даг, зато што ноћи не би било! Ето ти; нешто старо, нешто ново.

То јесте старо и ново, баш јесте.

Даглас лизну жуту тикондерога оловку, чије је име много волео.

Понови то

Сенке станују испод пет милијарди стабала.“

„Око седам сати увече, ако бисте стали под прозор трпезарије и ослушнули, могли бисте чути како се столице уз шкрипу одмичу од столова, како неко експериментише за жутим диркама клавира. Кресање шибица, први судови урањају у мехуриће сапунице и звецкају на зидним полицама, негде, тек чујно, свира грамофон. А онда, како је вече улазило у касније сате, у сумрачним улицама почела би да се отварају врата, једна под једна, под големим храстовима и брестовима, на сеновитим тремовима, почели би да се појављују људи, попут оних фигурица из старих сатова што предсказују лепо или ружно време.

Ујак Берт, можда деда, затим отац, и неки рођаци; мушкарци излазе први у сирупасто вече, одбијају димове, остављају женске гласове за собом у сад већ млаким кухињама да свој универзум доведу у ред. Затим први мушки гласови под рубом трема, стопала подигнута, дечаци по страни на излизаним степеницама или дрвеним оградама с којих ће у једном моменту током вечери нешти, дечак или саксија с геранијумима, пасти на земљу.“

„Женско трачарење полете с трема, узнемиравајући прве комарце толико да су као помахнитали плесали по ваздуху. Мушки гласови нападоше греде старих кућа; ако би човек затворио очи и наслонио главу на подне даске могао би чути мушке гласове како брује попут неког далеког, политичког земљотреса, истим темпом, истом јачином, само повремено за тон нижи или виши.

Даглас се испружи по сувим даскама на трему, потпуно задовољан и смирен овим гласовима који ће говорити кроз читаву вечност, тећи као река мрмљања преко његовог тела, преко његових склопљених капака, у његове поспане уши, до краја времена. Столице за љуљање звучале су као зрикавци, зрикавци су звучали као столице за љуљање, а маховином прекривено буре за кишницу поред прозора трпезарије стварало је нову генерацију комараца да обезбеди тему за разговор током целог бескрајног лета пред њима.“

„Точкови Машине среће вртели су му се по глави формирајући вирове од лаганих златних жбица. Потребна је, дакле, нека машина која ће помоћи дечацима да се меке маље бресака претворе у трње купина, девојчицама да буковаче постану нектарине. А у годинама кад се сенка нагиње равно над земљу док човек лежи у кревету у ноћи и откуцаји срца ближе се милијардитом броју, његов изум морао би омогућити човеку да лако задрема у лишћу које пада као дечаци у јесен, кад су, удобро испружени на сувом сену, задовољни што су део светске смрти…“

„Упитао је може ли да узме и кашику чоколаде одозго, јер није волео ванилу, и мајка се сложила. Стежући новац у шаци потрчао је бос преко топлог вечерњег асфалтног плочника, испод јабукових и храстових стабала, према продавници. Град је био тако тих и далек да су се чули само зрикавци који су звуком испуњавали просторе иза врелих индиго стабала што заустављају звезде на њиховом путу кроз ноћ.“

„Сад су већ прешли још један блок и стајали су поред свете узвишене силуете немачке баптистичке цркве на углу улица Чепел и Глен рок. Иза цркве, око сто метара даље, почињао је кланац. Могао је да га намирише. Имао је мирис мрачне канализације, трулог лишћа, густог зеленила. Био је то широк кланац који је пресецао град и кривудао кроз њега – преко дана џунгла, ноћу место које се заобилази, често је говорила мајка.“

Имао је само десет година. Мало је знао о смрти, страху, или страви. Смрт је била воштана прилика у ковчегу кад му је било шест година и прадеда је преминуо, налик на огромног палог лешинара у свом сандуку, тих, повучен, неће га више бити да му говори да буде добар, неће га више бити да даје концизне коментаре о политици. Срмт је била његова млађа сестра једног јутра кад се пробудио у седмој години, погледао у њену колевку, и видео је како зури у њега слепим, плавим, укоченим и слеђеним погледом док мушкарци нису дошли с малом плетеном корпом да је однесу. Смрт је била кад је стајао поред њене високе столице четири недеље касније и изненада схватио да она више никад на њој неће седети, смејати се и плакати, да више никад неће бити љубоморан што је рођена. То је била смрт. А Смрт је био Усамљени, никад виђени, који шета и стоји иза дрвећа, чека у природи да уђе, једном или два пута годишње, у овај град, у ове улице, у ова многа места где има мало светла, да убије једну, две, три жене за последње три године.“

„Овде и сада, дубоко у јами замршене црнине наједном су се нашле све ствари које никада неће знати ни разумети; све ствари без имена живеле су у набацаним сенкама дрвећа, у тешком мирису трулежи.“

„Имао је утисак да се цео кланац напиње, групише своје црне нити, црпи снагу из успаваних поља свуд около, километрима и километрима унаоколо. Из росом натопљене шуме и долина и високих брда на којима пси криве главе према месецу, одсвуда велика тишина усисавана је у један центар, а они су били његова срж. За десет секунди, нешто ће се десити. Зрикавци су поштовали примирје, звезде су биле толико ниско да је малтене могао да очеше блиставило. Читави ројеви звезда, врелих и оштрих.“

„“Зној и трава и тешки мирис дрвећа и грана и речице око њега. (…) Престали су да причају. Ослушкујући, изненада зачуше кораке како се приближавају улицом, испод дрвећа, пред кућом сада, на плочнику. Из свог кревета, мајка тихо јави:

То је ваш отац.“

„Сада и сам тих, главе забачене уназад, ослушкивао је листове храста изнад њега како шуште на ветру.“

„Јер, чуо је звук који је био далеко важнији од птица или шуштања новог лишћа.“

„Баштованство је најзгоднији изговор да се постане филозоф. Нико не нагађа, нико не оптужује, нико не зна, али ето тебе, Платон међу божурима, Сократ својеручно гаји тсуге.“

тсуга – дрвенаста биљка, по изгледу између наше јеле и смрче, која може да нарасте и до сто метара на свом природном станишту, у Северној Америци

„Страшни звекет, сударање човека и инспирације, збрка метала, дрвета, чекића, ексера, столарског угаоника, шрафцигера, трајали су данима.“

„Чопор мешанаца, један по један, полако су се увлачили у двориште да вире кроз врата гараже и тихо цвиле; четири дечака, две девојчице, и неколико мушкараца оклевало је на прилазу кући, а онда су се сви нагурали дуж стазе испод стабла вишње.“

„С тим речима, пољубила га је у образ и изашла из собе, а он је лежао и мирисао ветар који је дувао из машине скривене испод, богат аромом оних печених кестенова које у јесен продају на париским улицама које никада није упознао…“

„Ено твоје линије живота, Даг, кривуда унаоколо сва од чворова. Превише зелених јабука. Кисели краставци пред спавање!“

„Госпођа Бентли гледала их је зими како остављају трагове у снегу, како у јесен пуне плућа димом, док отресају са себе наносе пролећних цветова јабуке, али није осећала никакав страх од њих.“

„Али, оно што је могла да сачува она је сачувала. Своје хаљине с ружичастим цветовима нагуране међу куглице лаванде у дубоке црне сандуке, и чиније од брушеног стакла из детињства – све их је донела кад се доселила у овај град пре пет година. Њен супруг био је власник кућа за издавање у неколико градова, и, попут жуте шаховске фигуре од слоноваче, она се селила и продавала једну за другом, док се на крају није нашла у овом чудном граду, окружена само сандуцима и намештајем, тамним и ружним комадима дрвета, који су се надвијали над њу попут атракција из неког праисконског зоолошког врта.“

„Могла је да види децу како се трком удаљавају испод шупљикавих стабала стежући њену младост у леденим прстима, невидљивим као ваздух.“

„Ноћни ветар дувао је по соби. Бела завеса плела се око црног штапа који је годинама стајао наслоњен на тај зид поред осталих тричарија. Штап задрхта и паде у барицу месечине, меко лупнувши. Позлата на штапу је светлуцала. Био је то штап за оперу њеног мужа. Чинило јој се да га он сада упире у њу, као што је често радио, користећи свој меки, тужни, разумни глас када су се, у ретким приликама свађали.“

„Пажљиво су пошли ходником и завирили у собу која је садржала свега два комада намештаја – једног старца и једну столицу. Личили су једно на друго, обоје тако танки да се тачно могло видети како су склапани, кугла и лежиште, тетива и зглоб. Остатак собе чиниле су грубе подне даске, голи зидови и таваница, и огромне количине немог ваздуха.“

„Госпођица Ферн и госпођица Роберта промолише главе кроз тавански прозор прекривен паучином. Доле, као да се никаква велика трагедија није десила, храстови и брестови наставили су да расту на свежем сунчевом светлу. Један дечак брзо се приближавао плочником, скренуо за угао, па поново убрзао корак, подижући поглед.“

„Из заслепљујућег сјаја, из жутог сунца, пресијавала се, прелепа као принчева кочија…

ЗЕЛЕНА МАШИНА!

Клизила је. Шапутала, као поветарац на океану. Нежна као лишће јавора, свежија од воде из потока, прела је с достојанственошћу мачака што се шуњају око поднева.“

„Двадесет пет спорих и пријатних километара на сат максималне брзине. Долазиле су и одлазиле кроз летње светло и сенке, с пегама и тамним флекама сенки дрвећа на лицима, долазиле су и одлазиле као неко привиђење из древне прошлости на точковима.“

„У подне, док су се меко котрљале по плочнику, јер су се путеви цаклили од страшне врелине, а једина сенка се могла наћи под дрвећем на травњацима, њих две склизнуше у један слепи угао, стискајући промуклу трубу.“

„Зелена машина наставила је да плови по врућем дневном светлу, испод сеновитих кестенова, поред сазрелих јабука.“

„Прво светло на крову куће поред; врло рано ујутро. Свуд около, лишће на дрвећу полако се буди, подрхтава на и најмањи поветарац који зора има да понуди. А онда, из велике даљине, дуж завојитог сребрног пута, стиже трамвај, балансира на четири мала челичноплава точка, а офарбан је у боју мандарина. Прекривен је еполетама од светлуцавог месинга, и цевима од злата; а његово хромирано звоно испусти кратко ‘бинг’ кад га стари машиновођа куцну изношеном ципелом. Бројеви на страницама трамваја и напред светли су као лимунови. Унутра, седишта боцкава као хладна зелена маховина. Нешто налик на кочијашки бич палаца му с крова да обрише паучину високо у крошњама дрвећа из ког црпи снагу. Кроз сваки прозор избија мирис, допире свуда плави и тајни мирис летњих олуја и муња.

Низ дугачке улице у сенци храстова трамвај вози, возачева рука у сивој рукавици нежно, безвремено додирује ручице на контролној табли. (…) А Даглас и Чарли и Том и сви остали дечаци и девојчице из блока видели су сиву рукавицу како маше, и попадали с дрвећа и побацали прескакала као беле змије у траву, да трком стигну до зелених плишаних седишта, а вожња је била бесплатна.“

„Трамвај, уз тресак, у широком луку прескочи границу града, искључи се из саобраћаја и јурну низбрдо кроз интервале миришљавог сунчевог светла и пространих ари сенки које су мирисале на отровне печурке. Ту и тамо поточићи су запљускивали шине, а сунчеви зраци цедили се кроз крошње као кроз зелено стакло. Клизнули су шапћући на ливаде преплављене дивљим сунцокретима поред напуштених пружних станица с којих је однето све осим конфета од избушених карата, и наставили уз шумски поток у летње оранице, док је Даглас и даље говорио.“

„Седели су грицкајући сендвиче са шунком и свеже јагоде и сочне наранџе, а господин Триден им је причао како је било пре двадесет година, кад је бенд ноћу свирао на тој украшеној бини, мушкарци пумпали ваздух у своје месингане трубе, дебељушкасти диригент терао своју палицу да се зноји, деца и свици јурцали по високој трави, даме у дугашким хаљинама и високим помпадур фризурама корачале по том великом дрвеном ксилофону с мушкарцима у претесним оковратницима. Стаза је још била ту, иако с годинама смекшала у кашу од влакана. Језеро је било тихо и плаво и мирно, а рибе су без страха секле кроз светлозелену трску, а возач је мрмљао и мрмљао, а деца су се осећала као да је нека друга година, да господин Триден изгледа дивно млад, очи му сјаје као мале сијалице, плаве и пуне електрицитета. Дан је плутао даље, лак, нико није журио, и шума је била свуд около, сунце је стајало на једној позицији, док се глас господина Тридена подизао и спуштао, а вилини коњици штепали кроз ваздух, шијући и прошивајући облике и златне и невидљиве. Једна пчела спусти се на цвет, зујећи и зујећи. Трамвај је стајао као зачаране оргуље, блескајући на местима где су на њега падали сунчеви зраци. И на рукама су имали трамвај, осећали су његов месингани мирис док су јели зреле вишње. Шарени мирис трамваја ширио се из њихове одеће у летњи ветар. (…) У трамвају је било тихо и хладно и мрачно, као у продавници сладоледа. Уз тихо зелено шуштање плиша, деца без речи окренуше седишта тако да су седела леђима окренута тихом језеру, напуштеној бини и дрвеним гредама које су производиле музику кад бисте пошли по њима, дуж обале, у друге земље.

Бинг! зачу се меки звон под ногом господина Тридена и они полетеше назад преко ливада које је сада сунце напустило, чији су цветови увели, кроз шуме, према граду који као да је претио да здроби странице трамваја циглама и асфалтом и дрветом кад је господин Триден стао да пусти децу да изађу из сеновите улице.“

„И иза кривине јутарње улице, низ пут, између правих редова дудова, брестова и јавора, у тишини која претходи почетку живота, поред своје куће, он ће чути познате звуке. Попут куцања сата, клепетање десетине металних ваљака који се котрљају, зујање једног јединог огромног вилиног коњица у зору.“

„Бејзбол лопте које бисте му бацили слао је високо у крошње јабука, обарајући плодове. Могао је да прескочи два метра високе ограде воћњака, још брже се успење уз гране и сиђе, натоварен бресквама, био је бржи од свих у друштву. Трчао је смејући се. Седео је опуштено. Није био силеџија. Био је добар. Коса му је била тамна и коврџава а зуби бели као шлаг. Знао је напамет речи свих каубојских песама и хтео је да вас научи ако бисте га замолили. Знао је имена свог дивљег цвећа, и када ће месец изаћи и када ће заћи и кад почиње плима а кад осека.“

„Сели су обојица под један стари храст на оној страни брда која гледа назад према граду, око њих сунце је цртало велике дрхтаве сенке; било је хладњикаво као у пећини ту под дрветом. Даље одатле, на сунцу, град је био обојен врелином, сви прозори су зевали.“

„Ево Џона Хафа с нечујним патикама, стопала су му увучена у корице од тишине. Ево уста која су сажвакала много пита с кајсијама сваког лета, и много пута тихо рекле једну или две о животу и суштини ствари. И ево очију, нису слепе као очи статуа, већ испуњене расточеном зеленозлатном. Ено и црне косе која лети сад на север сад на југ или у било ком правцу у ком плови благи поветарац. А ено и шака на којима је читав град, прљаве су од путева и коре дрвећа, прсти миришу на кудељу и винову лозу и зелене јабуке, старе новчиће и жабе зелене као кисели краставци. Ту су и уши кроз које сија сунце као сјајни топли сок бресака и ту је, иако невидљив, његов пеперминт-дах у ваздуху.“

„Ако, додуше, рече Елмира, преживим ову ноћ док ова госпоја буде правила воштане лутке с мојим ликом – забадала зарђале игле право кроз њихово срце и душу. Ако у мом кревету у зору затекнеш огромну смокву, сасвим смежурану, Томе, знаћеш ко је брао воће у винограду.“

„Суве бетелове орахе, лаванду и семе дивље јабуке, рече госпођа Браун и стаде.“

„А онда, дође и онај дан кад свуд око себе, баш свуда, чујеш како падају јабуке, једна по једна, с дрвећа. Прво падне једна овде и једна тамо, па падну три и онда четири и онда девет и двадесет, док се јабуке не спусте као киша, ударају као коњска копита по мекој, све тамнијој трави, и ти си последња јабука на дрвету; и чекаш да те ветар полако ослободи с твог небеског упоришта, и баци те доле, скроз доле. Много пре него што додирнеш траву заборавићеш да је дрво икада постојало, и да је било других јабука, и лета, и зелене траве под тобом. Пашћеш у таму…“

Слушао је трубљење мноштва металних сирена, цвиљење кочница, довикивање уличних продаваца за тезгама пуним црвенољубичастих банана и наранџи из џунгле.“

„Помислио је на претходну недељу коју је овде провео, сам, у својој соби, и тајне, наркотичке позиве преко континената, преко превлаке, кроз читаве џунгле кишних шума, преко платоа под плавим орхидејама, језера и брда… причао је… причао… с Буенос Аиресом… и Лимом… Рио де Жанеиром…“

„Да размислим! рече Даглас, гледајући у топ. Преврнуо се и загледао у небо и дрвеће над собом. ‘Томе, управо ми је синуло.“

„А сад брзо уз степенице, оптрчи три пута око блока, уради пет премета, шест склекова, попни се уз два дрвета, и има да будеш прва виолина, а не први ожалошћени. Хајде!

Успут, док је трчао, Даглас помисли: Четири склека, једно дрво и два премета биће довољно!“

„Постоје посебни закони за лепе двадесетједногодишње девојке.

Дакле, мислиш да сам била лепа?

Весело је климнуо главом.

Али, како можеш да будеш сигуран? упитала је. Кад упознаш аждају која је прогутала лабуда, по чему претпостављаш, по перцима која су јој се задржала око уста? То је то – овакво тело је као аждаја, сама крљушт и набори. Дакле, аждаја је појела белог лабуда. Ја га годинама нисам видела. Не могу чак ни да се сетим како изгледа. Ипак, осећам га. Унутра је на сигурном, још је жив; онај првобитни лабуд, свако перце је на свом месту. Знаш, деси се да се понекад у пролеће или јесен, пробудим ујутро и помислим: отрчаћу преко њива у шуму и браћу дивље јагоде! Или ћу пливати у језеру, или ћу плесати читаве ноћи вечерас до зоре! А онда, у бесу, откријем да сам заробљена у овој старој и пропалој аждаји. Ја сам принцеза у срушеној кули, нема ми излаза, и чекам свог принца на белом коњу.“

ЦАРИЦА МИЛИЦА

“ – Где би волео да одеш, шта би заиста волео да урадиш са својим животом?

–  Да видим Истанбул, Порт Сајд, Најроби, Будимпешту. Да напишем књигу. Попушим превише цигарета. Да паднем с литице, али да се зауставим у крошњи неког дрвета на пола пута до доле. Да ме неколико пута упуцају у некој мрачној мароканској уличици у поноћ. Да волим прелепу жену.“

„Било је то лице пролећа, било је то лице лета, била је то топлота даха детелине. Нар јој се сјајио на уснама, поноћно небо у очима. Додирнути њено лице било је оно увек ново искуство отварања прозора једног раног децембарског јутра, и пружања руке у први бели хладни прах снега који је пао, тихо, без најаве, током ноћи. И све ово, ова топлота даха и апсолутна нежност задржано је заувек у једном чуду фотографске хемије и није било тог ветра што би могао дунути у казаљке и померити их ни за сат, ни за секунд; овај фини први хладни бели снег никада се неће отопити, преживеће хиљаду лета.“

„Август се ближио крају. Први хладни додир јесени полако се кретао градом и видело се омекшавање и први пламсаји грознице боја на сваком дрвету, бледа румен и шаренило на брдима, и боја лавље гриве у пољима под житом. Сада је шема дана била позната и понављала се као да писар красописом исписује изнова и изнова, вежбајући, низове слова л и в и м, линије дана настављале су се једна на другу попут танких пукотина у сувој земљи.“

„Јер свуда око себе могли су да виде ваздух који су издисали, као усред зиме, иако су стајали на врелом дану, пред мирисом мокре дрвене платформе на којој вечна измаглица светлуца у дугиним бојама, одоздо, с машинерије за производњу леда.“

„Топли летњи сумрак овде, у овој земљи у горњем Илиноису, у овом малом граду ушушканом дубоко и далеко од свега, одвојеном реком и шумом и пропланком и језером. Плочници су још увек били врели. Радње су се затварале, а на улице су се спуштале сенке. А надвисивала су их два месеца: месец сата с четири лица окренута на четири стране ноћи поврх свечане црне зграде суда, и прави месец чија се ванила белина дизала из црног истока.“

„Стаза их је повела у страну – и оно је било ту.

У распеваној дубокој ноћи, у сенци топлог дрвећа, као да се испружила да мало ужива у меком сјају звезда и благом ветру, с рукама поред тела као да су весла неког крхког чамчића, лежала је Елизабет Рамзел!“

„Три жене ходале су улицом испод црног дрвећа, поред наједном закључаних кућа. Како су брзо вести изашле из кланца, рашириле се од куће до куће, од трема до трема, телефона до телефона. Сада, у пролазу, три жене осећале су како их очи посматрају иза завеса док се резе уз звекет спуштају. Каква чудна ноћ, ноћ лизалица, ваниле, ноћ добро запакованог сладоледа, зглобова намазаног лосионом против комараца, ноћ у којој су деца усред трка одједном одвојена од игара које су започела и склоњена иза стакла, иза дрвета, лизалице остале у барицама отопљене лимете и јагоде тамо где су пале кад су деца покупљена с улице. (…) Сенка паде на њихова ужаснута лица. Нечија фигура вребала је иза дрвета. Као да је неко страшним ударцем песнице ударио по оргуљама, три жене вриснуше, разлегоше се три различита крештава тона.

Преш’о сам вас! – урлао је глас. Неки човек баци се према њима. Изашао је на светло, смејући се. Наслонио се на дрво, нехајно показао према госпођицама, и опет се засмејао. (…)

Лавинија поведе друге две жене улицом од дрвећа и звезда, Франсин је брисала лице марамицом.“

„Кафе је био малени базен успореног ваздуха у ком су велики дрвени вентилатори мешали мирисе моравке и тоника и соде и у таласима их избацивали на поплочане улице.“

„Скуване и беле, дугачке улице лежале су пред њима. Зањихано и високо, на ветру који им је дотицао само олистале врхове, дрвеће се с обе стране уздизало око три мале жене. Посматрано с врха зграде суда, изгледале су као три чичка у даљини.

Прво, пратимо тебе кући, Франсин.

Не, ја ћу тебе да пратим кући.

Немој бити смешна. Ти станујеш далеко у парку Електрик. Ако будеш пратила мене, ти ћеш морати да се враћаш кроз кланац, сама. А ако макар лист падне на тебе, има да паднеш мртва.

(…) И тако су наставиле да пешаче, пловиле су налик на три уштиркане хаљине на месечином обасјаном мору од травњака и бетона, Лавинија је посматрала како се црна стабла њишу око ње, слушала гласове својих пријатељица које су мрмљале, покушавале да се смеју; и чинило се да се ноћ убрзава, а онда се чинило да трчи док полако хода, све је изгледало убрзано и све је попримило боју врелог снега.

(…)

Кад помислиш како смо овде напољу на плочницима, под дрвећем, а сви ти људи су на безбедном иза закључаних врата, леже у својим креветима.“

„Мушки глас певао је далеко међу дрвећем.“

„Вриснула је. Био је другачији од свега што је икада чула, тај врисак. Никада у животу није тако гласно вриснула. Стала је, заледила се, стегнула дрвени рукохват. Срце јој је експлодирало у грудима. Звук ужаснутог лупања испунио је читав универзум. (…)

Зрикавци су били мирни. Зрикавци су слушали. Ноћ је слушала њу. За промену, све удаљене ливаде у овој летњој ноћи и сво блиско дрвеће у овој летњој ноћи застали су; лист, жбун, звезда, и ливадска трава прекинули су своја препознатљива дрхтања и слушали су срце Лавиније Небс. И можда хиљаду километара одатле, преко земље у којој стоји усамљена локомотива, на празној станици, један једини путник који чита новине под слабим светлом једне усамљене голе сијалице, можда ће подићи главу, ослушкивати и помислити: шта је то? и одлучити: то је само неки мрмот, сигурно, лупа о шупље дебло. Али, то је била Лавинија Небс, то је сасвим сигурно било срце Лавиније Небс.“

„Док се окренеш, доћи ће април, а ти реци: ‘Ко би волео да поправи кров?’ И лице које сине је лице које ти треба, Дагласе. Јер одозго, с тог крова, можеш да видиш цео град како се креће према пољима и поља како се крећу према рубу земље и реку како сија, и јутро на језеру, и птице на дрвећу под тобом, и најбоље ветрове свуд около. Свака од тих ствари требало би да буде довољна да човек пожели да се успне уз ветроказ у пролећно јутро.“

„Сутра ујутро ја ћу устати у седам и опрати кожу иза ушију; отрчаћу у цркву с Чарлијем Вудманом; пикниковаћу у парку Електрик; пливаћу, трчати бос, падати с дрвећа, жвакати пеперминт жваке…“

„Ја у ствари не умирем данас. Никад није умро нико ко има породицу. Бићу ја ту још дуго. Хиљаду година од данас читав град мојих потомака гришће киселе јабуке у сенци еукалиптуса.“

„Сабласно светло уливало се у мрачну собу која је мирисала на јабуке.“

„Морао је да оде од других дечака јер они нису размишљали о смрти, они су се само смејали и викали нешто мртвацу као да је још увек жив. Даглас и покојник били су на броду који ће се управо отиснути на море, сви остали остаће на сунчаној обали, трчаће, скакати, весели и бучни и у покрету, несвесни да бродић, покојник и Даглас одлазе, одлазе, и сад су нестали у тами. Јецајући, Даглас је отрчао у лимуном намирисани мушки WC где му се, због мучнине, чинило да му у грлу пени ватрогасни хидрант.“

„Парк је био у мраку; унутра, флипер апарати стајали су неосветљени и енигматични попут нечитких порука у прашини у пећини неког дива. Панораме су мировале, усне Тедија Рузвелта биле су спремне да се широко осмехну, браћа Рајт стајали су с рукама на дрвеном пропелеру.“

„Градски сат откуцао је девет и четрдесет пет. Месец је био високо, испуњавајући цело небо топлим али зимним светлом. Плочник је био чврсто сребро по ком су се кретале црне сенке. Даглас је ходао с тим предметом од плиша и вилинског воска у рукама, застајући да се сакрије у језерцима сенки испод уздрхталог дрвећа, сам.“

„Тек сада, док су поново ходали плочником, и сенке им се попут црних лептирова спуштале на капке, с тешким мирисом прашњавог воска на рукама, имао је времена да размисли о разлозима, и да, полако, говори о њима, гласом који је био чудан као месечина.

Томе, пре неколико недеља, открио сам да сам жив. Човече, ала сам скакао. А онда, нема томе ни недељу дана, у биоскопу, открио сам да ћу једног дана морати да умрем. Никада нисам размишљао о томе, стварно. А онда је наједном било као да ће се Хришћанска омладина заувек затворити – или ће се школа заувек завршити, што и није тако лоше, како ми волимо да мислимо, и сва стабла бресака изван града ће се смежурати и кланац ће бити затрпан и више никада нећемо имати где да се играмо, а ја ћу лежати у кревету болестан још од ко зна кад и све ће бити црно, и уплашио сам се.“

„Једва чујно, један глас је једнолично одбројавао испод усијаних зелених стабала у подне.“

„Дакле, ево стижу кола, а на високом дашчаном седишту испод кишобрана боје лотосовог дрвета, са уздама као поточићима воде у нежним рукама, седео је господин Јонас, и певао.“

„Плочницима су се шуњали прашњави духови, читаве ноћи дозивао их је ветар врућ као из пећнице, бацао их кроз ваздух и затим их као топли зачин нежно спуштао на травњаке. Дрвеће, уздрмано корацима касноноћних шетача, отресало је лавине прашине. После поноћи, изгледало је као да вулкан негде изван града сипа врели црвени пепео свуда, покривајући покорицом неиспаване ноћне чуваре и нервозне псе. У три сата ујутро, свака кућа била је само жути таван који се пуши од спонтаног сагоревања.“

„Џон паде кроз ходник од брестова попут некога ко пада у летњи бунар без дна, постаје све мањи и нестаје.“

„Четири сата поподне. Муве умиру на плочнику. Пси су тек влажне крпе у својим кућицама. Сенке се тискају под дрвећем. Радње у центру затворене су и закључане. Обала језера је празна. Језеро испуњавају хиљаде људи до гуше у топлој али пријатној води.“

„Седам сати. Град је личио на пусто огњиште преко кога су пролетали дрхтаји врелине који су, један за другим, надирали са запада. Сенке боје угља трепериле су на плочницима испред сваке куће, сваког дрвета. Тамо доле ходао је неки човек риђе косе. Тому, који га је видео онако осветљеног умирућим али још окрутним сунцем, чинило се да види бакљу која поносно носи саму себе, да види љутиту лисицу, ђавола који маршира по својој земљи.“

„У девет сати Том и мајка и отац изнели су лежаљку напоље и донели Дагласа са спрата да спава у дворишту испод јабуке где ће га ветар, уколико ветра уопште буде било, пронаћи пре него у грозним собама на спрату. (…) Месец се попео преко ивице језера и сад је одозго посматрао Зеленград, у држави Илиноис, и видео га целог и разоткрио га целог, сваку кућу, свако дрво, сваког пса што памти још праисторију док се трза у свом простом сну. (…) Можда је био сат пре но што ће месец излити своје светло на свет, можда је било мање. Али глас је сада био ближи и чуо се звук сличан куцању срца, који је у ствари био кретање коњских копита по поплочаним улицама, пригушен топлим густим лишћем на дрвећу.“

„Испружио је руку и убрао једну јабуку с дрвета, окретао је у шаци, загризао, жвакао, а онда наставио.

– Неки људи постану тужни ужасно млади, – рекао је. – Без неког нарочитог разлога, чини се, али изгледају малтене као да су рођени такви. Лакше им избијају маснице по телу, брже се умарају, лакше заплачу, дуже памте и, као што рекох, растуже се млађи него било ко на свету. Знам, јер ја сам један од њих.

Узео је још један залогај јабуке и жвакао га.“

„А сада ситна слова – рекао је. Зачкиљио је. – Такође садржи молекуле испарења ментола, лимете, папаје и лубенице и свих других врста воћа с мирисом воде, и укусом хлада и дрвећа попут камфора и лековитог биља попут зимзелена и дашак ветра који се диже са саме реке Дес Пленз. Гарантовано пружа најбоље освежење и гарантовано расхлађује. Конзумирати у летњим ноћима кад врелина пређе границу од деведесет степени.“

http://en.wikipedia.org/wiki/Cinnamomum_camphora

(Дрво камфора старо преко хиљаду година, у Јапану.)

„Дагласова уста била су благо отворена, а с његових усана и из танких отвора његових ноздрва, снажно се дизао мирис прохладне ноћи и хладне воде и хладног белог снега и хладне зелене маховине, и хладне месечине на сребрним облуцима који леже на дну мирне реке и хладне бистре воде на дну малог бунара од белог камена.

Било је као да су на један кратак трен нагнули главе над млаз из фонтане с мирисом јабуке који хладан, прска у ваздух и купа им лица.“

„Гласан смех звонио је  у салону, звецкале су шољице за чај. Али, он је наставио даље у хладну подводну зелену земљу и земљу дивљег лотоса, у мирис зањиханих окачених кремастих банана сазрелих у тишини. Ударио је главу. Мушице љутито зашишташе око боца са сирћетом и његових ушију.

Отворио је очи. Видео хе хлеб који је чекао да буде исечен на комаде топлог летњег облака, крофне разбацане попут кловновских обруча из неке јестиве игре. У његовим образима, као да је неко отварао и затварао славине. У овом делу куће, у тамнољубичастој сенци где лишће јавора опонаша воду из потока на топлом ветру испод прозора, читао је имена на полици са зачинима.“

http://sr.wikipedia.org/wiki/Lauraceae

http://www.inriodulce.com/links/edible.html

„Кајенски бибер, мајоран, цимет.“

„Кад бисте је упитали нешто о њеном кувању, бака би се загледала у своје руке које је неки величанствени инстинкт слао на путовања на којима ће навлачити рукавице од брашна, или залазити у дубине очишћених ћурки, до зглавака у потрази за њиховим животињским душама. Њене сиве очи трептале су иза наочара изобличених од четрдесет година излагања ударима врелине из рерне и затамњених од прскања бибера и жалфије, тако да је понекад посипала кукурузни скроб по одресцима, запањујуће меким, сочним одресцима! И понекад би испустила кајсију у векну од меса, укрштала меса, зачине, воће, поврће без предрасуда, без толеранције према рецептима или формулама.“

„Полако корачајући испод топлих летњих брестова назад према кући, тетка Роуз наједном јекну и ухвати се руком за врат.

Тамо, у дну степеница трема, стајао је њен пртљаг, уредно спакован. На једном од кофера, лепршала је на летњем поветарцу ружичаста возна карта.“

„Сад у понедељак возио сам котураљке у Електрик парку, у уторак сам јео чоколадну торту, у среду сам упао у поток, у четвртак пао с лијане, недеља је била пуна догађаја! А данас, упамтио сам данас јер је лишће напољу почело да црвени и жути. Неће проћи много и биће га свуд по травњаку, а ми ћемо скакати по гомилама лишћа и палити их. Никад нећу заборавити данашњи дан! Увек ћу га памтити, знам!

Деда погледа горе кроз подрумски прозор у касно-летње дрвеће које је подрхтавало на нешто хладнијем ветру.“

„И њих тројица зазвецкаше ланцима које су скинули с прстенова на таваници трема и однесоше љуљашку као дотрајала носила позади у гаражу, праћени првим сувим лишћем које је носио ветар.“

„Сада све тече уназад. Као на матинеима понекад, кад људи искачу из воде на одскочне даске. Дође септембар и спушташ прозоре које си подигао, изуваш патике које си обуо, навлачиш тешке ципеле које си бацио с ногу прошлог јуна. Људи сада утрчавају у кућу као птице које скачу у сатове. Једног минута, тремови крцати, сви брбљају све у шеснаест. Следећег минута, лупају вратима, разговори престају, и лишће опада као лудо.

Погледао је с високог прозора у земљу посуту зрикавцима као корито потока сувим смоквама, у небо на ком ће птице сада да заокрену према југу кроз грају јесењих гњураца и где ће дрвеће да експлодира у великом лепом пламену боја на челичносивим облацима. Далеко изван града ове вечери, могао је да намирише бундеве које зрију и припремају се за исецање троугластих очију и врели пламен свеће. Овде у граду првих неколико шалова дима размотало се са димњака и чула се издалека потмула тутњава гвожђа; тешке црне реке угља јуриле су низ канале, градећи високе црне планине у кантама у подрумима.

Али је било касно и постајало је све касније.“

http://www.winemaking.jackkeller.net/

http://www.hvmag.com/Blogs/The-Accidental-Foodie/May-2012/Dandelion-Wine-An-Experimental-Recipe/

http://www.chefsconsortium.com/dandelion-wine.html

Тако пише поезију Душан Ковачевић

ДАЛЕКО

Девојка зашла у године
И у шуму
Гази снег према путу
А онда ће лако низ планину
Поскакујући до града

Кроз прозор шумске куће
Посматра је мајка Боре Шумара
Док Бора седи крај пећи
Пуши кашље и пије кувану ракију
Варену осамнаест пута

Гледајући Девојку
Мајка пита сина
као и прошле зиме
Кад ћеш да се жениш, сине?
Шта рече?
Закашља се син Бора
И остави лонче на пећ
Рекох
Кад ћеш да се жениш?
Слушај, мајко
Ајде да се помиримо
Пре но што се посвађамо

Кад ћеш да се жениш
Последњи пут те питам?
Кад прође зима, мајко
А шта ће ти жена
Кад отопли
Рече мајка и изађе из куће
Да очисти снег са прага
Као да ће ускоро неко доћи
Или отићи
Далеко

Тако је писао песме Ђорђо Сладоје

Сви ћете ви једном писати поезију

 

И мада јесмо нишчи иако живимо псећи

Сви ћете ви једном на нашу страну прећи

 

Када у души стисне а знам како то стишће

И ви ћете на ветру ловити риму за лишће

 

И речи – пијавице привијат на убоје

Чим пчеле очаја почну у срцу да се роје

 

Неће вам бити до тог да с нама збијате шале

Јер куд ће ваше кћери и сестрице оцвале

 

С ким ћете вино пити и ругати се књазу

Осим са овим што су огрезли у поразу

 

Зато пуне су кесе и бисаге и чрева

Али души је мало – она би и да пева

 

А ми већ горки од царске мрзовоље

Процедићемо јетко – могло је то и боље

Тако је писао песме Добрица Ерић

Глас који ратар чује у крошњама дрвећа при повратку са орања

 

Код првих кућа истреси

Сву земљу из џепова.

 

У село и из села

Само усправно крочи

А даље – како можеш.

 

Твоје лице је

Наше једино сунце

Твој раоник је

Наша пресветла сабља.

 

Како ти по земљи

Тако ми под земљом

Тако ми по небесима!

Тако је писао песме Зоран Видојевић

Хоће ли?

 

Хоће ли икада рујем процветати

Речи неке,

Блиске, а далеке,

Из корена ума,

Из мириса траве,

Живота без страве.

Хоће ли уклета лађа једном стати?

 

Хоће ли свет постати род кристалу,

Озарен и чист,

Као горски лист,

Те да из сања

И саосећања

Лик његов израња,

Хоће ли душа плесати на балу?

Тако је писала Хедија Хусеин

Нешто је и остало

Одломци

У тренуцима свести, кризи према тунелу страха, страха што се јавља у облику питања: Колико пута су је узимали? Овде у честару дрвећа, или тамо иза напуштених кућа, на пешчаним обалама, у влажним собама, на прљавим креветима или међу рушевинама, то нежно тело преко којег прелети тренутна похота, тело што се подаје у свако доба, за парче хлеба или шољу чаја, или – ни за шта.

…

Стабло палме и концентрични кругови крошње подрхтавају на површини воде. Птичја гнезда су сигурно смештена међу гроздовима урми или око њих. Топла су од топле коже скривене иза пепељастог перја и њихов мирис се шири између заметака урми послаганих у пехаре.

…

Један дрвени чамац привезан је за метални стуб пободен у песак на обали, на неколико метара од жене. Мушкарац који га је довезао, нестао је још пре пола сата у честару што покрива већи део обале.

…

Жена загази у воду. Јато рибица се разбежа. Трачак сећања јој тада рече: ‘Ово је река Тигар.’ Широка река оивичена величанственим грађевинама и високим дрвећем. Дрвеће није свуда густо. Понегде прелази у шибље и трње, а понегде га уопште нема. Испред жене се уздиже дугачак дрворед палми чије сенке дају тамнозелену боју површини воде. Иза ње, сенке еукалиптуса узмичу ка асфалтираној улици. У глави нема ничега до слика што блесну па се угасе.

…

Један тужан глас јадикује у даљини. Његов одјек се слама попут малених таласа који непрестано надолазе и ударају у алге што висе са стена на обали. Земљаним путем између дрвећа изађе девојка.

…

Шуштање дрвећа је утихнуло. Псећи лавеж се меша са испрекиданим, тихим јечањем. На обали, таласићи прате скакутање пене по истуреним стенама.

Тако је писала песме Богумира Пејчић

Храброст Аполина

 

Ишао је улицом

У залеђу дуге вишеспратнице

Од сремских поља тутњала је

Олујна киша и понека је муња пуцала

Као капилар

Уз наличје зграде мирисали су

Јасмини под ветром

У густој трави међу маковима тамнили су

Мртви голубови

Један код паноа

Бајагини инструктори неколико под ројем

Мува

Шетао је улицом на бакарном штиту

Један занимљив сајт

http://vintageprintable.com/wordpress/botanical/botanical-trees-and-leaves/vintage-printable-botanical-trees-and-leaves-2/

 

Тако је писао Иво Андрић

Лепота милује моје очи, лепота летњих дана опроштајним пољупцима, да ми се ражали небо без облака и далеке планине и тамнозелена стабла у скуповима.

Природа и њен становник у једном

Beautiful Photo Series That Uses Double Exposure to Combine the Beauty of Nature With the Residing Wildlife

Уметничке фотографије коре дрвећа

http://www.brainpickings.org/2010/11/02/cedric-pollet-bark/

Кад би бомбардере користили само овако…

https://www.minds.com/blog/view/414139208551108608/seed-bombers-can-plant-900000-trees-a-day

Old Military Planes Repurposed to Drop 900,000 Tree Bombs a Day

Како изгледа срце дрвета?

http://dimitritsykalov.com/#intro

Ставити на наш блог ДОБРО ДРВО

http://www.doitdoitdone.com/services.xml?name=miniMe&listId=QTR6ITzZsg&editKey=SONEMV1Ejn 

Производ за кафољупце

http://www.treehugger.com/sustainable-product-design/canadiano-wooden-one-cup-coffee-maker.html

Времена и секире се мењају

OVO MORATE DA VIDITE: Sekira koja „cepa i atome“!- VIDEO

Узех да прочитам приповетку РУЧАК Сомерсета Мома

 

„Док смо чекали кафу, нашем столу приђе шеф сале, с умиљатим осмехом на претворном лицу, носећи велику корпу пуну крупних бресака. Руменеле су се као чедно девојче, а боје су им биле топле као на италијанском пејзажу. Али, бресквама свакако још није било време. Колико стају, то је само бог знао.“

У овој приповеци спомиње се Луксембуршки парк у Паризу. Овде је слика Саве Шумановића са мотивом из овог чувеног парка:

Извор: http://savasumanovic.com/luksemburski-park-u-parizu/

Комбинација

http://www.mymodernmet.com/profiles/blogs/hilla-shamia-wood-casting-furniture

Текст са википедије о обликовању дрвећа са богатим референцама

http://en.wikipedia.org/wiki/Tree_shaping

Још један дрвени ауто

http://sfglobe.com/?id=684&src=fbfan4_684

Дрво са четрдесет врста плодова

http://www.mymodernmet.com/profiles/blogs/sam-van-aken-tree-of-40-fruit

 

Чаролија од стола

https://www.facebook.com/photo.php?v=475632262485320&#8243; data-width=“466″>

 

Несавршеност је лепа

http://www.sciencedump.com/content/highlighting-beautiful-imperfections-wood

 

Веома необичан сто

http://www.mymodernmet.com/profiles/blogs/duffy-london-abyss-table

Радови наших ђака првака

Уметност Татјане Раум

https://www.google.rs/search?q=tatjana+raum&rlz=1C1KMZB_enRS543RS543&espv=2&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ei=ggCTU4_bFsr8ygPP14GgCw&ved=0CCIQsAQ&biw=1360&bih=659

Home

Poet + tree = poetry

 

Да Винчијев дом

Врт куће у којој је своје последње три године живео Да Винчи (Le Clos Luce,  Amboise)   

142

Тако је говорио Меша Селимовић („Тврђава“)

Човјек жели моћ. Зато што живи, што се креће, што се судара са људима. А жели да нешто остави иза себе, да нешто створи, да не би само битисао, као дрво. И изгледа му да је нешто постигао, да је снажан и важан, да може много. Али бог учини да одједном прогледа и види, не овим очима, већ оним другим, видовитијим, да је само зрнце пијеска у несагледивој пустињи овога свијета, ситан и неважан колико и мрав у мравињаку.

Тако је писао песме Тин Ујевић

Подај се пјаном вјетру живота,

па нек те вије било куд;

пусти ко листак нек те мота

у луди полет вихор луд.

Лети ко лишће што вир га вије

за лет си, душо, створена.

За земљу није, за покој није

цвијет што нема коријена.

140

Quilts

Кафић унутар стабла баобаба

http://www.viralnova.com/old-tree-pub/

Пружи ми руку…

http://www.mymodernmet.com/profiles/blogs/andy-tirado-root

Препоручујемо страницу одличног уметника

https://www.facebook.com/pages/Drawing-Pencil-Aleksandar-Ili%C4%87/376284819150013

Луиђи Серафини и свет маште

http://www.brainpickings.org/index.php/2013/10/29/codex-seraphinianus-rizzoli/

http://en.wikipedia.org/wiki/Codex_Seraphinianus

http://www.cetteadressecomportecinquantesignes.com/Luigi.Serafini.-.Codex.Seraphinianus.pdf

Критика потрошачког друштва

http://inhabitat.com/consumerist-christmas-tree-uses-thousands-of-multi-colored-plastic-bags-to-symbolize-our-addiction-to-waste/

Уради сам

Четири године резбарења…

http://www.viralnova.com/tree-trunk-carving/

Велики часовник

“Think of this sculpture as a clock,” says sculptor Paul Baliker from Florida. At the 12:00 hour is bird life, representing the sky. At 3:00 and 9:00 are mammals, representing the land. Working downwards toward the 6:00 hour, through reptiles, amphibians, fish and crustaceans we arrive at the sea turtle that represents the oceans. Man’s position is the timepiece, holding the fate of the planet in his hand. This magnificent and thoughtful driftwood sculpture is an ecological statement and incorporates dozens of endangered species including birds, starfish, eels, crocodiles, hippos, owls, monkeys and wolves sculpted in incredible detail. (A side note, the globe was stolen from this site while on display and Baliker had to sculpt a new one!.)
See more of Paul Baliker’s beautiful sculptures here: www.paulbaliker.com/

Скулптура од наплављеног дрвета

Paul Baliker is the artist behind this magnificent driftwood sculptor. It is his beautiful and powerful effort to call attention to the peril that the world’s oceans face.
This stunning and intricately carved piece, which features a variety of sea life swirling around a representation of man and an hourglass, represents the relationship of man and the ecosystem.
See more of Paul Baliker’s beautiful sculptures here: www.paulbaliker.com/

Срце дрвета

This gorgeous ‘Tree of Love’ pendant is created by Scottish based wood artist Geoff King.
Geoff creates his pieces from salvaged and reclaimed British hard-woods and his love of nature and trees is mirrored in his beautiful wooden adornments.
‘Tree of Love’ is delicately and lovingly carved from 4.600 year old bog oak with a large piece of Baltic Sea amber.
This is indeed a most unique and exquisite adornment in wood and I so admire the creative mind and skill full hands behind this artwork.
See more of Geoff King’s magnificent work here: www.woodlandtreasures.co.uk

 

Једна уметничка инсталација

http://www.mymodernmet.com/profiles/blogs/henrique-oliveira-baitogogo

Baitogogo is a half-sculptural, half-architectural installation by Brazilian artist Henrique Oliveira that presents a surreal growth of tree branches out of white columns. The São Paulo-based artist’s piece offers a unique perspective of indoor design while reminding viewers of the materials used for construction. He presents a structural and organic fusion that plays with one’s sense of space.

Having installed this incredible site-specific piece at Palais de Tokyo in Paris earlier this year, the exhibit states, „Creating a spectacular and invasive Gordian Knot, Henrique Oliveira plays with Palais de Tokyo’s architecture, allowing a work that combines the vegetal and the organic to emerge. The building itself becomes the womb that produces this volume of ‘tapumes’ wood, a material used in Brazilian towns to construct the wooden palisades that surround construction sites.“

Check out the behind the scenes „making of“ video, below, to get a better idea of the installation’s structural composition.

Како да направите оригами дрвце

http://www.marthastewart.com/265645/paper-evergreens?backto=true&backtourl=%2Fphotogallery%2Feasy-holiday-crafts

Фотографије Кристофера Реландера

https://www.google.rs/search?q=christoffer+relander&rlz=1C1PRFB_enRS554RS554&espv=210&es_sm=122&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ei=4yuqUvHMPI7HtAbS7IHABw&ved=0CEcQsAQ&biw=1280&bih=801

Календар

http://www.mymodernmet.com/profiles/blogs/environmental-art-calendar

Важно је имати идеју – 6. 12. 2013.

Све, све, али кућа…

http://www.offgridworld.com/awesome-pallet-house-built-for-500/

 

Метла уместо сликарске кичице

Every winter, when it starts snowing first, a street-cleaner Semen Bukharin from Izhevsk takes his broom and goes painting wonderful pictures on the snow. He is a former fireman and miner, but he has always been an artist within himself.

Дрвена буба

http://doznajemo.com/2013/12/02/drvena-buba-glavna-atrakcija-u-njemackoj-a-napravio-je-stolar-iz-bosne-i-hercegovine-foto/

Како да направите лепу честитку

http://www.usefuldiy.com/diy-christmas-tree-pop-up-card/

Тако је говорио Халил Џубран

Живот без љубави је као стабло без цветова и плодова, љубав без лепоте је као цвеће без мириса. Живот, лепота и љубав су Свето тројство у једноме. Љубав, са свиме што се рађа, побуна са свиме што доноси и слобода са свиме што подиже јесу једно очитовање Бога. Љубав није одлика онога ко воли већ онога ко је вољен. Сада је она за мене ореол без почетка и краја, који обухвата све што постоји и који се лагано шири да би обухватио све што ће бити.

Петаци илустровали „Три јегуље“