Posts tagged ‘poezija’

Тако је писала песме Богумира Пејчић

Храброст Аполина

 

Ишао је улицом

У залеђу дуге вишеспратнице

Од сремских поља тутњала је

Олујна киша и понека је муња пуцала

Као капилар

Уз наличје зграде мирисали су

Јасмини под ветром

У густој трави међу маковима тамнили су

Мртви голубови

Један код паноа

Бајагини инструктори неколико под ројем

Мува

Шетао је улицом на бакарном штиту

http://www.besplatne-slike.net Potpuno besplatne slike visokog kvaliteta.

Тако је писао песме Мирослав Антић

https://www.youtube.com/watch?v=G5pGuXiZLdw&feature=share

tumblr_lmtbghwfOH1qej1s8o1_400

ПРОРОЧАНСТВО

Не осећати хладноћу,

ни муње које грме

и с вриском парају небо.

Насмејан, отићи мирно.

Преточити се у воду,

у ваздух,

у земљу,

у шуме,

овакве једне ноћи

под маглом непрозирном.

И онда: живети простран.

Бити до краја света

све што се досећи може.

Никада не остати мали.

Бити мирис и боја,

бити тишина у ветру,

и бити океан звезда

што се у вечност пали.

mikaanticpetrovaradin

Тако је писала песме Радојка Никић Милиновић

ИЗГУБЉЕНА НОЋ

 

Јабуке у снегу

 

Под увелом травом

Пребледеле сенке

 

/коњи једу јабуке/

 

Снег је заробио мрак

У пахуље сна.

 

из збирке „Дуго откидање капи светла“

snow-apples

 

Тако је писао песме Иван Горан Ковачић

Мој гроб

 

У планини мркој,

нек ми буде хум,

над њим урлик вука, црних грана шум,

љети вјечан вихор,

зими висок снијег,

муку моје раке

недоступан бријег.

Високо нека стоји ко облак и трон,

да не допре до њег ниског торња звон,

да не допре до њег покајнички глас,

страх обраћеника, молитве за спас.

Нека никне травом,

уз трновит грм,

беспут да је до њег непробојан, стрм,

нитко да не дође, до пријатељ драг,

и када се врати, нек поравна траг.

3143489053_be1f45d4bd