У сенци великог дрвета трава не расте.

51240392_2316257655073770_8053907138562490368_n

Стихови Ернеста Хемингвеја

In 1966, a memorial to Ernest Hemingway was placed just north of Sun Valley, above Trail Creek. At its base is inscribed a eulogy Hemingway wrote for a friend several decades earlier:

Best of all he loved the fall
the leaves yellow on cottonwoods
leaves floating on trout streams
and above the hills
the high blue windless skies

Now he will be a part of them forever.

Стихови на споменику писцу Ернесту Хемингвеју у Кечаму, САД.

Hemingway_Memorial_Sun_Valley

cottonwood-Andi-Willman-Michigan-June-2013-e1371566986911

Нове мустре за штрикање? Не! Разне врсте дрвета под микроскопом!

линк

Пабло Неруда

линк

Уметност настала помоћу прскалица

Тако је писао песме МОШО ОДАЛОВИЋ

Driftwood spirit sculptures by Debra Bernier

John Steinbeck on the creative spirit and the meaning of life

линк

„Sometimes a kind of glory lights up the mind of a man. It happens to nearly everyone. You can feel it growing or preparing like a fuse burning toward dynamite. It is a feeling in the stomach, a delight of the nerves, of the forearms. The skin tastes the air, and every deep-drawn breath is sweet. Its beginning has the pleasure of a great stretching yawn; it flashes in the brain and the whole world glows outside your eyes. A man may have lived all of his life in the gray, and the land and trees of him dark and somber. The events, even the important ones, may have trooped by faceless and pale. And then — the glory — so that a cricket song sweetens his ears, the smell of the earth rises chanting to his nose, and dappling light under a tree blesses his eyes. Then a man pours outward, a torrent of him, and yet he is not diminished. And I guess a man’s importance in the world can be measured by the quality and number of his glories. It is a lonely thing but it relates us to the world. It is the mother of all creativeness, and it sets each man separate from all other men.“ („East of Eden“)

Пресељење

линк

линк2

 

 

We recomend this… Препоручујемо…

линк ка страници на фејсбуку

линк ка сајту

treeographer.png

Old Tjikko

линк

Препоручујемо сајт

brainpickings.org

Roots (photo by Maria Popova)

 

Секира

Два човека секу дрвеће цео дан.

Један је радио све време, без одмора. На крају дана направио је велику гомилу дрвета.

Други је секао по 45 минута и онда ишао на петнаестоминутне паузе. На крају дана је имао много већу гомилу.

  • Како си насекао више? – питао је човек који је радио непрестано.
  • Па, стао сам да се одморим и такође сам оштрио секиру.

ПОУКА: Не заборавите да је сваки дан потпуно нова прилика да повратите своју енергију, одморите и редефинишете себе. Посветите неколико тренутака „оштрењу своје секире“, уместо да „сечете“ у недоглед. Радите паметније, уместо да радите дуже.

(аутор непознат, преузето са фејсбука)

 

Извор-дрво

линк ка тексту

Тако је писао ХЕРМАН ХЕСЕ

https://www.brainpickings.org/2012/09/21/hermann-hesse-trees/

Тако је писао песме АЛЕК ВУКАДИНОВИЋ

photo

ПЕСНИЧКИ  БУКЕТ

Једна кап црвена

Једна нит зелена

Светлости и звуци

У кућном пејзажу

 

Ноћни букет с Ружом

Ноћ са својом лампом

Руже и молитве

Слова и печати

 

Басме ноћних шума

Мирисни пејзажи

Скупљени у букет

онострано шуме

 

интервју

Срећна слава, домаћине!

219975_182644608450907_6374120_o

Бреза, смрека, клека…

Тако је писао песме ЕЖЕН ЈОНЕСКО

ЕЛЕГИЈА II

Заплачимо, пријатељу:

Једна суза нек буде за лист жути,

Једна за прецвалу ружу,

Једна за мртву девојку,

Једна за сваког човека бол.

… Једна суза за сваки камен,

За свако дрво,

За сваку звезду

И за Идеал.

Бескрајне су душе, камење.

Страх ме је да ходам: да их не згазим.

Важно је имати идеју – уметница Луиз Дурам

https://www.louisevdurham.com/current

13103328_10154788509510299_1289489624817613325_n.jpg

Важно је имати идеју – уметница Кајли Пари

leafneck

treeneck2

http://kylieparry.blogspot.rs/2014/06/its-show-time.html

Христос се роди!

12401788_934888983226462_5318110546685093275_o

Дрво мудрости

15590185_10202614572082731_2499605073347109257_n

Тако је писао песме МОШО ОДАЛОВИЋ

15439715_1174367975945227_6472629077952920628_n

Расте дрво вито, азбуковито… А посадио га песник Мошо Одаловић

15442198_1167161776665847_3487707856865127313_n

Јапанска уметност резања обојеног дрвета

Log pillow – јастук у облику дрвене облице

016edited_5 42fd0000062d323207bea7a37fc359b2 il_340x270-1096241614_aq9k log_pillow_sqpxsz log-pillow log-pillow-variation merowings-birch-collection-fg-wm tt13_4285_1024x1024

Поука

14731125_663173547178687_1869772505130871093_n

Маслина – понос Грчке

Шума пева

http://blog.b92.net/text/27010/Suma-peva/

plakat

Мајка природа

I Personify Mother Nature In My Pencil Drawings

Дрвена торба, па још и везена

Wearable Wooden Bags That I Cross-Stitch With Nature Patterns

Необичне оловке

These Sakura Pencils Release Cherry Blossom Petals When Sharpened

sakura-shaped-pencils-cherry-blossom-sun-star-5

 

Интелигентно дрвеће

Trees Have Feelings, Make Friends And Look After Each Other Like An Old Couple, Study Finds

documentary-intelligent-trees-peter-wohlleben-suzanne-simard-4

 

Креативни ђаци учитељице Божице Аришић

13221107_631791560315308_6990553983075389753_n 14560152_631791840315280_2044413286532098248_o 14639811_631792550315209_8853845054745111955_n 14656269_631792343648563_768649853230012133_n 14671132_631792653648532_3369351166779819690_n 14695456_631791963648601_8663167748294996533_n 14718707_631791696981961_7989872962702014225_n 14718852_631792083648589_7196778104603068433_n

Тако је писао песме МОШО ОДАЛОВИЋ

14729116_1111950742186951_6331064092754280559_n

Препоручујемо сајт о природи

http://www.first-nature.com/trees/index.php

curriculum-tree

Тако је писао песме РАДЕ ЈОЛИЋ

КРУГ

 

Знам

у фебруару морам

зажмурити

прво на лијево око

па на десно

па на оба

(као да намигујем)

јер сам те очи

први пу отворио

баш у том мјесецу

 

Круг се мора затворити

 

Сада сам порастао

прерастао сам страх

научио сам да гледам

ходам

да трпим бол и жеђ

 

Више ме ништа не боли

а воду мрзим

јер у њој је све зачето

 

Круг се мора затворити

 

Мора се то десити

баш у фебруару

али шта ако тада буде велики снијег

па ми не могу наћи мјесто

а дјеца су ми зимоморна

 

знам

посадићу бор као биљег

а он ће ме својим жилама

сажвакати и претворити у воду

па ће ме винути у небо

и бићу виши од шљиве

жица и далековода

 

Круг се мора затворити

 

Доста је било

нема ничег

што бих волио да видим

осјетим

научим

 

Доста је било

 

Круг се мора затворити

али морам

још само мало сачекати

само толико

да ми се син први пут обрије

и да ми се ћерка

први пут заљуби

па да буде преварена

 

Доста је било

 

Опростите јабуке моје

можда сам себичан

можда луд

можда луд и себичан

можда уморан

али тако мора

 

Тата никад није носио кишобран по невремену

и била му је глава мокра

и кошуља

и поткошуља

али су му ципеле остале суве и чисте

 

Круг мора бити затворен

8234877-circle-floral-ornament-autumn-ornamental-round-lace-with-leaves-vector-background

Тако је писала песме Дарја Костић

Згушњавам се

птице се настањују

на дрвету

у мом срцу

слушај

певају

 

И ширим се

хоћу да волим

све што сам мрзела

све што је болело

полетећу с птицама

знам где ми је дом

282891_491309187578790_476187314_n

Бубе од лишћа и пластелина

2 3 5 6 7 41

Тако је говорио Рам Дас

„Када одете у шуму и погледате сво то дрвеће, видећете разне врсте. Неко дрвеће је савијено, неко је право, неко је зимзелено, а неко ко зна које врсте. И ви гледате то савијено дрво и прихватате га. Поштујете га. Видите зашто је такво. Схватате да није добило довољно светлости, па је такво испало. И нисте нимало емотивни што се тога тиче. Једноставно прихватате. Поштујете то дрво. Оног тренутка кад сте у близини људи, ви изгубите све то. И константно говорите: ‘Ви сте ово… ја сам оно’. Ум који осуђује. И зато ја практикујем да гледам на људе као на дрвеће. Што значи да их поштујем онакве какви јесу.“

10703691_10152515846114773_1849040322908415011_n

Хиљадити пост на блогу ДОБРО ДРВО!

blog1000

Тако је писала песме Огњена Лазић

Ово је прича о дрвету
Што испод мог прозора живи.

Оно сунчеву светлост много воли
Али, ћути када га небесно сивило
Притисне и боли.

Птице као одабрано и весело
Друштво радо прима,
Ал` више се радује самоћи
Што посебне чари има.

И кад му ветар, познаник стари,
Повремено тајанствену тишину квари
То дрво што испод мог прозора живи
Без и једног уздаха отпоздравља
Па му каже: «Где си ветрићу, друже мој стари»?

Ето како чудесно
и непомућено житије има
то радосно дрво, што свако јутро
у знак поздрава и мени
својом крошњом клима.

Резултат слика за дерево рисунок

Седма буква, лево

14563351_1146815498733521_5512213331088452028_n

Birch tree facts

http://www.buzzle.com/articles/birch-tree-facts.html

Birch bark

Birch bark

Петар Кочић против сече шума

Представљамо уметницу са лишћем – Хилари Вотерс Фејл

http://www.hillarywfayle.com/

transforming-leaves-into-art9__880

transforming-leaves-into-art6__880

transforming-leaves-into-art11__880 transforming-leaves-into-art-22__880 transforming-leaves-into-art-33__880

 

Представљамо уметницу са лишћем – Сузана Бауер

http://lostininternet.com/stitched-leaves-formed-into-delicate-sculptures/

1 susanna-bauer-leaf-art-01 susanna-bauer-leaf-art-05 susanna-bauer-leaf-art-12 susanna-bauer-leaf-art-14

Тако је писао ДУШКО РАДОВИЋ

Ко устаје рано, може не само гледати, већ и слушати како пада лишће. У рано, тихо јутро чује се кад суви, крти лист падне на тротоар.

444e2eed04e6c93f81f4218baaf55e1b

 

Једно мишљење

Важно је имати идеју

Песник Мошо Одаловић првацима

14095729_1075330225849003_7542152207404080636_n

Заврших и факултет и специјализацију, али, набавићу… :-)

9d2d80968d03eca0848fa451a579d3c0 FA3045_deLAPDSK_DC_s1 fullsize imageproxy LD-45190-ES_Bamboo-IU-home_finance_woman_on_couch-350x263

Тако је писала песме РАДОЈКА НИКИЋ МИЛИНОВИЋ

images (2)

трепери
лист брезе
играчка неба

 

Усамљено стабло крије легенду

http://www.blic.rs/riznica/misterije/zmajevo-stablo-usamljeno-drvo-krije-legendu-o-poslednjoj-srpskoj-azdaji/qevcz40

Zmajevo stablo

Заштићени споменик природе – шам дуд у Пећкој патријаршији

http://www.lisa.rs/slobodno-vreme/price-iz-srbije/18803-drvo-koje-cuva-manastir-vise-od-700-godina-prica-o-sam-dudu-simbolu-pecke-patrijarsije.html

files

Оригиналност на првом месту

creative-tables-water-animals-derek-pearce-1 creative-tables-water-animals-derek-pearce-2 creative-tables-water-animals-derek-pearce-8 creative-tables-water-animals-derek-pearce-18

Clever Tables That Create An Illusion Animals Are Emerging From Water

 

Тако је писао песме Ф. Г. Лорка

7a05b850260ca662e38ff01da5f8daa1

Опроштај

Умрем ли,
оставите балкон отворен.

Дете наранџе једе.
(Видим са свог балкона)

Косац жито коси.
(Чујем са свог балкона.)

Умрем ли,
оставите балкон отворен.

Одгонетни, да би откључао и прочитао! Puzzle book that requires to be unlocked to be read

from the text: „The laser-cut, hand-crafted, five-page wooden book is created by industrial designer Brady Whitney, who’s been raising funds for the project through Kickstarter. “Each page features a unique puzzle that requires the user/reader to unlock the corresponding bolts in order to progress to the next page,” read’s the website. “As the puzzler moves through the book, a story begins to unfold, depicting the story of an apprentice in Da Vinci’s Workshop who encounters the same Codex. However in the story the Codex acts as a trap set by Da Vinci to capture any would be spies/snoopy apprentices in order to protect his work. The only way to escape is to solve each of the puzzles before the master returns from his trip.”

http://www.boredpanda.com/puzzle-book-unlock-pages-codex-silenda-brady-whitney/?utm_source=newsletter&utm_medium=link&utm_campaign=Newsletterpuzzle-book-unlock-pages-codex-silenda-brady-whitney-1 puzzle-book-unlock-pages-codex-silenda-brady-whitney-9 puzzle-book-unlock-pages-codex-silenda-brady-whitney-10 puzzle-book-unlock-pages-codex-silenda-brady-whitney-11a

 

1400 година старо стабло гинка у Кини

1400-old-ginkgo-tree-yellow-leaves-buddhist-temple-china-5

Text from:

1,400-Year-Old Chinese Ginkgo Tree Drops Leaves That Drown Buddhist Temple In A Yellow Ocean

A 1,400-year-old ginkgo tree in China has recently drawn thousands of people from all over the country. Golden leaves have been falling on the ground since mid-November, turning the temple’s ground into a yellow ocean. The ancient tree grows next to the Gu Guanyin Buddhist Temple in the Zhongnan Mountains and is a perfect celebration of autumn.

The ginkgo tree, also known as the maidenhair, is sometimes referred to as a “living fossil” because, despite all the drastic climate changes, it has remained unchanged for more than 200 million years. It is a living link to the times when the dinosaurs ruled the earth.

Лист као уметничко дело

002-570fb7d873ab7__880 005-570fb7ee4982a__880 006-570fb7f51f445__880 11-570fb8345ba4a__880 013-570fb82651921__880 alle-570fb87251571__880 Druck Druck

I Photographed Hundreds Of Leaves To Show The Beauty Of Diversity And Imperfection

Prayer nut (Молитвени орах)

Prayer-Nut-medieval-wood-carving-art-8

Prayer nut is a small boxwood orb decorated inside and outside with carving on religious themes. To produce such a prayer nut required considerable skill. Within the scope of the concave were carved miniature stories about the life of Christ and his apostles. The width of a “nut” was no more than 3-5 cm in diameter. To add flavor to patterns were added leaves of spice plants or aromatic oil. Every Prayer Nut is a true work of art. Only the very rich could afford to order such a pocket-like altar. Therefore, possession of “prayer nuts” underlines the high social status. Such orbs were designed to be worn on a rosary or belt and could be used for private devotion when its wealthy owner traveled and are therefore known as rosary beads or prayer nuts. The skill of medieval craftsmen still amazes. Every detail of the composition conceived and executed with maximum precision.

text from: http://vsemart.com/prayer-nut-wood-carving-art/

Тако је писала песме МИЛЕНА ЈОВОВИЋ

1421972d7044b18183ef76032b3e35c6

ЛИШЋЕ ОРАХОВО

И би вечера.

Горки хлеб се пеко,

Бију звона

Уздуж и попреко.

Сузе слива

Лишће орахово.

Ко не дође

С муњама се

Свијао по облаку,

У црно се

Уцртао слово,

У камен скаменио

Изнад одрона

Не нагледао се света…

Замукоше звона.

Утихну земља.

А још јечи клетва.

Слон и дрво

862151916d725fdfafaa665b59db07bf

Знате ли причу о слону који је од рођења био везан за танко дрво?

Док је био мален, то дрво је за њега било превелико да га ишчупа и да се ослободи. Покушавао је пуно пута безуспешно.

Кад је порастао, дрво је постало мање од њега, али више није покушавао да се ослободи, верујући да је то немогуће.

Попут њега, и ми смо рођени у заробљеништву ума, и цео живот имамо пред собом да научимо да летимо.

Већина то никад не успе, али на срећу, неки достигну висине.

Изађимо из свог кавеза и полетимо! 

Кинеска пословица Chinese proverb

kineska poslovica

Најбоље време да се посади дрво било је пре двадесет година. Друго најбоље време је сада.

Кинеска пословица

images (12)

Шта значи имати педесет година…

quote-i-recently-turned-fifty-which-is-young-for-a-tree-mid-life-for-an-elephant-and-ancient-for-a-bill-cosby-340874

Our project applied for the national quality label

Please, inform me if you applied for the national quality label in your country. Thanks.

ПОЗДРАВ НИКОЛИ ТЕСЛИ – ЗМАЈ

2845f63d4a278ea7f1a70d0637922ca7

Поздрав Николи Тесли при доласку му у Београд

Не знам шта је, је л’ суштина

Ил то чини само мис’о, –

Чим смо чули: долазиш нам,

Одмах си нас електрис’о.

 

На што жице спроводнице!

Електрика јури широм,

Ваздухом ће бити споја,

(После може и етром).

 

– Стоји стабло, стоји Српство,

Мајка сваком листу – сину;

Најсвежији лист му трепну,

Па одлете у даљину.

 

Ти нам, Тесла, ти врличе,

Оде летом јаче струје,

У далеку Колумбију,

Да ти умље колумбује.

 

И ти, Тесла, у којем се

Исполинске мисли роје,

Тебе враћа неодоље,

Да пољубиш стабло своје.

 

Љуби стабло дојчине му,

Стисни дојку, сине врли;

Свака грана српског стабла

Тесли тепа, Теслу грли.

 

Београд је данас сретан,

Рукујућ се српском диком

И открива срце своје

Пред Србином велебником.

 

Но ти мораш опет натраг,

Састанак нам кратко траја –

Ал’ топлоту носи собом

Братинскога загрљаја.

 

Остварена ј’ мис’о твоја,

Мис’о дивна и голема;

Међу нама биће везе,

А даљине нема, нема.

 

Разумеће листак свежи

Сваку жилу својег стабла,

Спајаће нас електрика

(Електрика наших срца)

и без жица и без кабла.

Тако је писао песме РАЈКО ПЕТРОВ НОГО

13537633_1032004376848255_2208156983768734718_n

Како је писао песме ДЕЈАН АЛЕКСИЋ

ШТА СЕ СВЕ ДЕШАВА КАД ПАДНЕ КИША
Кад прође киша и сунце гране,
Људи склапају кишобране;
И кишобрани стоје по страни
Док се не врате кишни дани.

Кад прође киша и сунце гране,
Ствари су некако погужване,
И лепо видиш како су легле
Да буду испод сунчеве пегле.

Кад прође киша и сунце гране,
Цвркут се опет плете у гране;
Истрче деца и друга спадала
Напоље, где је киша падала.

Кад прође киша и сунце гране,
Људи се жале на вреле дане;
Вичу из хлада као у збегу:
„Кад ће та киша да смени жегу!?“

tumblr_n7fqwhISIg1tqou9go1_500.gif

Столичице за добру дечицу

chair-1-210x300 chair-2 chair-3-225x300 chair-4-225x300 chair-5-300x199 chair-6-200x300 chair-8-300x211

Тако је писао песме Мошо Одаловић

СТАРА МАСЛИНА

Две хиљаде година! Зар је могуће толико?
Мора да је била ту – кад је Ловћен ник`о.
Можда је Ловћену испод сваке части,
ал прва му рече: Здраво ми расти!

линк ка тексту о старој маслини на Мировици

stara_maslina

Тако је писао песме МОШО ОДАЛОВИЋ

КАКО ДЕДА ПРАВИ ОКЛАГИЈУ

Донела му нека жена – богами, лепо дрво!
Прво је трагао за црвом, јер црви дрво једу!
Кад га не нађе, рече: – У реду!

Гле ти њега, ено шега!
Па теше, деље, струже, гребе,
блања, шмиргла, лупа…

Кад је све завршио,
зашиљио је оклагију;
не воли кад је тупа . . .

Чему све служи трешња

13235161_1154224031275521_6101554581783191379_o

Јунг о индивидуацији

„Сврсисходан психички развој појединца може се упоредити са полаганим растом дрвета којег одликују осетљивост на спољашње услове, постепеност и прилагодљивост. Дрво се не жали нити љути на околности које му не иду наруку, већ настоји да осети како треба да расте – пружа гране за сунцем, повија се на ветру, црпе хранљиве сокове из земље. Наравно, прво је неопходно да семе дрвета које у себи садржи клицу свог будућег развитка падне на погодно тло. Да ли ће се и како ће се даље развијати, зависи од низа околности на које оно не може свесно да утиче, већ настоји да их предосети и да им се прилагоди.“

http://kultivisise.rs/jung-pojmovi/

12715198_496431127195014_4405782366670042803_n

Кумико техника из Јапана

The “Kumiko” woodwork technique was developed in Japan in the Asuka Era (600-700 AD). Tanihata uses this technique to manufacture Ramma for room dividers and sliding doors. Wood chips are thinly and precisely shaved then carefully assembled chip by chip to construct Kumiko Ramma. Wood goes through a process of selection, grinding, splitting and assembling. Tradition is preserved through the craftsmen’s experience, skill and passion.

Photos via Woodpeckercarve @ FB

Тако је писао МИЛОРАД ПАВИЋ

И тада је позвао конобаре, платио нетакнути ручак и отишао кући. Црњански је умро намерно. Престао је да једе и пије и његов се живот откинуо са стабла нешто раније но што је било неопходно. Кажу да је умро љут као рис, уверен да је ипак закаснио.

http://www.pismenica.rs/knjizevnost/crnjanski-je-umro-namerno/?lang=cir

http://www.avantartmagazin.com/milorad-pavic-smrt-milosa-crnjanskog/?fdx_switcher=true

Четврти рођендан овог блога!

4 godine bloga.png

Тродимензионалне слике

Чудно је то…

12715198_496431127195014_4405782366670042803_n

Тако је говорио НИКИТА МИХАЛКОВ

12661818_1005576242848376_2799422485683246660_n

У сусрет ветру…

giphy

Није баобаб Малог принца, али јесте звезда

Филм који треба погледати

Мој рођак НАР (Pomegranate)

https://planetpomegranate.wordpress.com/legends-myths/

Кад на дуду роди трешња…

h7g6ljds

http://www.medias.rs/kad-na-dudu-rodi-tresnja

 

Учимо италијански језик

94ca5-img00395-20100811-1205

alberiMonumentali

manuale_boscaiolo_ita

COP-per-MSN-Dispensa-Alberi

http://www.ascuoladaglialberi.net/wordpress/?tag=alberi-monumentali-piemonte

http://www.ascuoladaglialberi.net/wordpress/?tag=alberi-monumentali-sicilia

Необично дрвеће

необично дрвеће

1378059_10151755656467909_671686818_n

 

Брезе у снијегу, Анто Бумбар Николић

946128_904064173024428_8016101262487392219_n

Срећан Бадњи дан!

12509096_1681308718790269_1754959466124280583_n

Шта живи у снежном покривачу?

http://www.nsf.gov/discoveries/disc_summ.jsp?cntn_id=136986&org=NSF&from=news

illustration showing plants and animals under snow

Узех да прочитам приповетку УБИЦЕ Милоша Црњанског

Сестра, која је држала то вече службу, ушла је око девет, угасила лампе, села у једну велику, високу, дрвену, „бабину“ столицу, завила се у своје јастуке и шалове, наслонила главу мало назад, помолила се и задремала. Никад је ноћу нису звали. Но увек се тужила, да целу ноћ разговарају.

l2_v327284_958_480_678-13

Причало се ту увек једно исто. Све чудне приче. Све о немогућим догађајима. О сиротанима, што постајаху краљеви на Новом Зеланду, о чудним шумама, о курјацима што говоре, о коњима што су у ушима носили орасе од драгог камења, о мудрим змијама, о неком сату, који је свирао, а на себи носио једног гренадира и једну цуру, што је имала пуну врећу љубица, па се то двоје о поноћи љубило и уздисало, – и умирало, кад би петли запојали.

tumblr_n6novmAAE21tp6jjyo1_500

Наста опет тишина. Причао је о жени некој, што је пошла у цркву, а у шуми је препаде син, што се одметнуо у хајдуке. Он ју је напао и убио. Ишчупао јој срце и бацио насред пута…

„Немој да причаш о убицама“… чуо се један из кута мрачног. (…) „Де оно о птици“… чуо се један.

„Била једном једна мала канаринка. Затворена у кавез. Кад је плакала, падао јој из очију споменак. А перје јој је било од сухог злата… Једно јутро паде иње па се смрзну мала канаринка. Дође Богу жао. Дође Богу жао. Узе је лепо у своје крило, у вреле своје шаке, па је стаде грејати у кошуљи на грудма“…

 

Препоручујемо уметника

Abstract Folk Art Plywood Bust | From a unique collection of antique and modern sculptures and carvings at http://www.1stdibs.com/furniture/folk-art/sculptures-carvings/:

За љуљање и маштање…

Узех да прочитам приповетку АДАМ И ЕВА Милоша Црњанског

Он је чекао. Стајао је код прозора и гледао према позоришту. Слуга је обилазио стол и залазио у спаваћу собу, из које је вирила зажарена пећ и широк румен кревет. Држао је страсно своју цигарету и гледао у тај дим лак и плав, као цвеће пољско украј шума, у дим, јединог његовог пријатеља. Окрете се и зажмури од сјаја.

Био је висок, кршан и напрасит страшно. Волео је живот, волео га је откад се вратио из оних густих, младих, крвавих шума на Бугу, где осташе многи раздерани за весеље врана. Од онда му је живот био гласна теревенка сваки дан. Тако је добио њу. Врати се прозору и загледа се опет.

cb6be7941248c870eba40968808a84f1

Отворио је прозор, новембар је био, али су то били чудни дани. Увече је небо било топло и сваки се освртао и тражио ласте. Сокацима је врвео свет. Дрвеће је клијало и он се насмеја јесени што је уобразила, да је пролеће. А волео је небо, научио је да га воли, тамо у оним шумама крвавим.

Он устаде, виде мокре кровове и небо тешко, као камен, и поче везивати завесе од чипака – тражио је таму, волео је таму. Загледа се кроз прозор. Није питао за душу, радовао се њеном телу, у њему је било отменога жара и доброте, није питао за душу. Кадикад се сетио само оних грозних упаљених шума без цвркута и једне птице. Он није имао никог, ни мајке ни дома ни отаџбине, све беше пропало у њему, очи његове ћутале су увек, нису питале, нису признавале никад.

images (6)

Његове се очи замислиле, престао је чисто дисати, живеле су само његове замишљене очи. Дим се витлао око његове главе, душа му је била пуна тог дима, он му је шапутао, причао, а плећа му се погурила и ћутала. Седео је тако и кадикад само чуо, како му нешто на грудима прошапуће молећиво… дете… а била је тишила у соби, светлост је пала на прозор, а напољу се љуљало мокро дрвеће, и сунчало се. Јесен је викала гласно његово име, али он то чуо није. Шта се то догодило са њиме, није му више чинило радости ни најлепше тело, ни верност, ни бол. Под прозором беше хрпа црвеног, увелог лишћа, можда је то ветар тако хтео. Из прозора подрумских вирила је црна зима, и дојила његов бес. И то лишће што се вијало по сокаку, мучило се, да га умири, а далеко негде жвиждао је воз, и звао га још даље у туђину.

I just made a new Voki. See it here:

http://www.voki.com/pickup.php?scid=12249892&height=267&width=200

Source: I just made a new Voki. See it here:

<iframe height=“267″ width=“200″ src=https://vhss-d.oddcast.com/vhss_editors/voki_player.swf?doc=https%3A%2F%2Fvhss-d.oddcast.com%2Fphp%2Fvhss_editors%2Fgetvoki%2Fchsm=227c4518fa2a506ac0af6141a313cd21%26sc=12249871</iframe>

 

Пази, шта мрзиш а шта волиш. Кад се бориш за веру своју, љуби веру своју свим срцем својим, јер ти је она дарована од Онога који тебе љуби. Вера је дар љубави, та твоја вера, Права Вера Православна, Србине брате! Кад љубиш веру своју, љубиш Дародавца вере своје.
Страсти помрачују ум, и гасе кандило вере. Кад се бориш са страстима својим, мрзи страсти своје свим срцем својим.
Безверство пустоши душу, чупајући све божанско семе из душе. Безверство је жива смрт, гора од сваке смрти. Кад се бориш с безверницима, мрзи безверство свом душом својом, али не мрзи човека на кога је пала губа безверства. Кад не мрзиш вола свога, на коме је куга; и кад не мрзиш овцу своју, на којој је метиљ – како би мрзео човека, брата свога, на коме је губа безверства? Претешко је бреме безверства и само собом: немој товарити на брата твога још бреме мржње твоје.
Кривоверство је вера искривљена, скршена и смањена, као дрво буром искривљено и градом скршено. Кад се бориш с кривоверцима, мрзи кривоверство, у виду јереси и секте, свом душом својом, али не мрзи човека са вером искривљеном и осакаћеном. Кад не мрзиш дрво градом изломљено и осакаћено, како би мрзео човека, брата свога, у кога је вера искривљена и душа осакаћена?
Маловерство је вера без плодова. Кад се бориш с маловерницима, мрзи маловерство свом душом својом, али не мрзи човека, брата свога, јер на њему је та болест и он је страдалник.
Кад не мрзиш пшеницу израслу и ижђикалу, али без влата и зрна, не него бринеш како да јој помогнеш да би влатала – како да мрзиш човека, брата свога, кога је снашла невоља, да има веру али бесплодну, и да му кандило вере буде не без уља или без пламена?
Бог ће ти помоћи, и ти ћеш победити.
Бог ће те благословити, и ти ћеш одржати веру своју, највеће благо своје, Србине брате мој!
Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим.
Свети Владика Николај

2015 in review

The WordPress.com stats helper monkeys prepared a 2015 annual report for this blog.

Here’s an excerpt:

The concert hall at the Sydney Opera House holds 2,700 people. This blog was viewed about 18,000 times in 2015. If it were a concert at Sydney Opera House, it would take about 7 sold-out performances for that many people to see it.

Click here to see the complete report.

The Existentialist Connection – Харисон Ашвин

Image

http://www.artfido.com/listing/2736765755/The_Existentialist_Connection

 

Узех да прочитам приповетку РАЈ Милоша Црњанског

Закречен, непровидан прозор на вратима отворио се, и иза решетака се појавила једна, седа, разбарушена глава. Припила би се уз решетке, писнула на псе; што су се шуњали и гурали око дрвећа, пред кућом, а кад то не би помогло зачуло би се звонце и отворила врата, и из њих полетела батина међу псе, што су се урлајући, разбегли.

Они су долазили рано и кришом, са извесним страхом. Крили су се сваки са својом девојком, тако да нису имале времена, да доврше вечеру. Међутим, нису били непријатни гости. Они су девојкама чинили све што желе. Недељом, после подне, водили су их у шетњу иза града. Дочекивали су их у чуновима својим, под бедемима, и возили се са њима дуго иза врбака.

Није се видела варош, ни река, од кровова, али је он ипак назирао, иза дрвећа, станицу, и сенке, испод фењера.

Она га је узимала под руку, седала до њега, намештала јастуке за њега, да угодно седи; а он би резао дрвце, и ловио зрно по зрно, мрвицу по мрвицу, у пенушавој кави. (…)

У граду учесташе крађе и убиства. Почели су да долазе ујутру на сајам, али ни то није било боље, ваљало је проћи кроз шуму, густу шуму.

Јожа је био заспао иза врата. Кроз решетке су се видели само кровови, који су почели да светле. Напољу је сипила киша. Беше већ пред зору. Куће су почеле да се назиру, и, чинило се, као да све, и дрвеће, и улице, долазе све ближе; долазе, као да хоће да се сакрију, да уђу, у ову кућу.