Posts tagged ‘људи’

Моја сестра јела

Вита јела, зелен бор, чекамо брзи одговор да ли вам се свиђа наш блог!

Јела је најчешће вита, а онда се придев вита зове стални епитет. Има много сталних епитета у нашој народној поезији.

http://www.politikin-zabavnik.rs/2006/2837/01.php

„Марко краљевић и соко“ (одломак из народне песме):

Соко тица одговара Марку:

„Не будали, Краљевићу Марко!

Кадно бјесмо на Косову бојном,

Тешки бојак ми с Турци трпљесмо,

Онда Турци мене уфатише,

Оба моја крила одсјекоше;

Ти си мене уфатио, Марко,

Метнуо ме на јелу зелену,

Да ме турски коњи не сатару,

И јуначка меса наранио

И црвене крви напојио;

Ту си мени добро учинио.“

http://politikin-zabavnik.rs/pz/ptt/2011-0

http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/da-li-%D1%98e-ziva-mo%D1%98-%D1%98elka

 

Молитва дјевојчина

 

Лијепу шедбу шеташе једна млада Влахињица,

Гиздава дивојка.

Шедбу ми ти шеташе; Вишњега бога мољаше:

„Немој мене, мој Боже, живом жељом уморити,

Мој видовни Боже,

Живом жељом уморити, љутом стријелом устријелити,

Нека ми се ја наљубим једнога гиздава јунака,

Млада Влахињица;

На главу му наносим зелен вијенац од маслине,

На руци се нагледам златан прстен од ‘иљаде,

Ја лијепа Влахиња.

Ако хоћ’, мили Боже, мене живом жељом уморити,

Сатвори ме, мој Боже, витом јелом у планини,

Мој видовни Боже!

Од мојијех лијепијех косах ситну траву дјетелину,

А напојит са два хлађенца бистре воде,

Теј брзе коње.“

Што је Богу молила, тој му је и умолила!

(Народна песма)

Мој брат платан

Имам десеторицу браће из породице платана, који су веома високи, снажни и робусни. Порасту и до тридесет метара, па и до педесет, а крошња им буде и по двадесет метара широка. Страшно брзо расте, а кора му је активна, љуспа се у разним нијансама смеђе боје што се уметницима веома допада. Често га сликају у разним техникама или фотографишу. Испод платана, у његовој „дебелој“ хладовини, људи радо одмарају, пишу, договарају устанке или једни другима обећавају вечну љубав.

Иако мој брат платан лако издржи и хладноћу до -35 степени, веома воли осунчана места. Има снажно корење које радо избија на површину тла, па људи избегавају да га саде близу својих кућа, путева, ограда, да им не би корење срушило кућу или уништило пут.

На моју срећу, постоји више платана који су добили заштиту и о којима људи нарочито брину, који су им трајна инспирација и љубав. Такав је платан у Сремским Карловцима:

http://www.360cities.net/image/sremski-karlovci-platan#408.05,-8.76,90.0

http://www.google.rs/imgres?imgurl=http://www.dnevnik.rs/sites/default/files/platan.jpg&imgrefurl=http://www.dnevnik.rs/novi-sad/platanu-orijasu-neophodno-sisanje&usg=__tnJohtOu81Ssae597pKFRAz9j3o=&h=377&w=500&sz=77&hl=sr&start=2&zoom=1&tbnid=yPIQ8Eek-UJn5M:&tbnh=98&tbnw=130&ei=zCxGT7CXAoTRsgaR48WwCw&prev=/search%3Fq%3Dplatan%2Bsremski%2Bkarlovci%26hl%3Dsr%26gbv%3D2%26tbm%3Disch&itbs=1

http://www.google.rs/imgres?imgurl=http://istvansteveboros.weebly.com/uploads/4/3/8/3/4383500/7892435.jpg%3F376&imgrefurl=http://istvansteveboros.weebly.com/architecture.html&usg=__CvePvl6WKDrUyWQ6SFss6BfEqaE=&h=462&w=376&sz=82&hl=sr&start=23&zoom=1&tbnid=ImhWqRlHzjuivM:&tbnh=128&tbnw=104&ei=bS5GT6X_HMbbtAayyYW0Cw&prev=/search%3Fq%3Dplatan%2Bsremski%2Bkarlovci%26start%3D21%26hl%3Dsr%26sa%3DN%26gbv%3D2%26tbm%3Disch&itbs=1

Такав је и платан у Требињу:

Такви су и други платани.

Према легенди, Хипократ је седео испод дрвета платана и учио своје ученике медицини.

Имаш ли ти у својој улици, парку или дворишту неки леп платан? Ако имаш, постави његову слику у коментар испод овог мог чланка. Седиш ли испод свог платана и учиш или сликаш, читаш или уживаш у лепоти дана. Напиши у коментару своја размишљања или сећања.

Хвала!

Уколико желиш да знаш више о платанима, погледај ове странице:

http://planetree.org/

http://www.aranya.co.uk/planes/text/botany.html

http://www.botgard.ucla.edu/html/MEMBGNewsletter/Volume5number2/Speakingtheplanetruth.html

Има и неименованих људи, у јавности непознатих, који брину о судбини дрвећа, некада чак о судбини само једног јединог дрвета. Ово су приче о таквим људима:

http://www.filozofijainfo.com/index.php?option=com_content&view=article&id=440&catid=68&Itemid=82

http://p198.wordpress.com/

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/212101/Debla-platana-iz-Bulevara-niko-ne-zeli-da-kupi

http://www.kurir-info.rs/beograd/platan-stize-danas-72903.php

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/196472/Ostao-bez-mesta-za-platan

http://www.google.rs/imgres?imgurl=http://static.guim.co.uk/sys-images/Guardian/About/General/2011/7/27/1311783250005/Plane-trees-France-007.jpg&imgrefurl=http://www.guardian.co.uk/world/2011/jul/27/french-axe-thousands-plane-trees&usg=__GybL_EO4ou-0f1_d5ZgqF6JgdWs=&h=276&w=460&sz=37&hl=sr&start=98&zoom=1&tbnid=TWcy587-GcSpuM:&tbnh=77&tbnw=128&ei=STRGT-D6OMnIswaSkp2TCw&prev=/search%3Fq%3Dplane%2Btree%2Bart%26start%3D84%26hl%3Dsr%26sa%3DN%26gbv%3D2%26tbm%3Disch&itbs=1

Разне фотографије, уметничке слике, музика:

http://www.google.rs/imgres?imgurl=http://images.fineartamerica.com/images-medium-large/under-large-plane-tree-ozborne-whilliamsson.jpg&imgrefurl=http://fineartamerica.com/featured/under-large-plane-tree-ozborne-whilliamsson.html&usg=__avr66MGcLiHpl_pg-LpdpNBtyU8=&h=674&w=900&sz=157&hl=sr&start=2&zoom=1&tbnid=LEXp2QqbkeRf4M:&tbnh=109&tbnw=146&ei=CS9GT-36Lczzsga-tuj0Cg&prev=/search%3Fq%3Dplane%2Btree%2Bart%26hl%3Dsr%26sa%3DN%26gbv%3D2%26tbm%3Disch&itbs=1

http://www.martihand.com/Descriptions/FingerprintPortraitsTM/india.html

http://www.google.rs/imgres?imgurl=http://behance.vo.llnwd.net/profiles5/165858/projects/2391362/d08e0e01f4f1dba12a2da4083725eb85.JPG&imgrefurl=http://www.behance.net/gallery/Wearable-Art/2391362&usg=__wZz_h4CTCivAw-4ieSf3dd9ij-I=&h=450&w=600&sz=156&hl=sr&start=85&zoom=1&tbnid=abXs-WHwRP-hQM:&tbnh=101&tbnw=135&ei=STRGT-D6OMnIswaSkp2TCw&prev=/search%3Fq%3Dplane%2Btree%2Bart%26start%3D84%26hl%3Dsr%26sa%3DN%26gbv%3D2%26tbm%3Disch&itbs=1

http://www.youtube.com/watch?v=gkMKSz4T9EA

Поклонили смо вам ПЛОДОВЕ, ЛИСТОВЕ, КОРУ и све што би вам користило за лек и за храну

Људи су често наши пријатељи, али неки од њих су нам ипак непријатељи. Ретки су на нас равнодушни.

Ми, многобројне породице дрвећа, четинара и лишћара, воћа и украсног дрвећа, ми смо људима увек само пријатељи. Ми живимо, растемо, листамо и цветамо, ширимо се, кривимо се, пружамо у висине или преплићемо гране, и издржавамо разне климатске услове, хладноће и врућине, ветрове и снегове, уз људе и око људи.

Неки од њих нас воле, неки нас само примећују. Не замерамо, не љутимо се; трудимо се да будемо примећени, па можда чак и  вољени.

Деца нас воле можда највише од свих, јер им пружамо своје гране да на њих окаче своје љуљашке или кошеве, или да на нама праве кућице у којима замишљају да су Робинсон Крусо или неки хајдук, или можда астронаут.

Они воле да се успну на нас и да седе и посматрају шта се на тлу дешава. Зато нас деца најбоље и разумеју.

Деци и њиховим родитељима, који су и сами, не тако давно, били деца, ми поклањамо све оно што је могуће употребити за живот и добробит, за здравље, срећу и лепоту људског бића.

Занимљиве адресе:

http://www.woodmagazine.com/materials-guide/lumber/medicinal-trees/

Тако је говорио Филарет, митрополит московски

Не предавајући се пороку и не радећи са усрђем Господу, ми, као прашина у ваздуху, вртимо се између неба и земље; нема у нас ни полета ка небу, ни тачке стајања на земљи. Непријатно је посматрати на дрво с голим гранама и гранчицама; непријатно је видети замрзло поље на коме се не зелени ниједна травка; но још је жалоснији изглед срца хладнога према добру, без сокова и снаге за добро, без цветова и духовнога живота, без плода правде.

Тако је говорио Иво Андрић

Дошли су децембарски дани, они сиви дани пред крај године кад самци људи отказују позиве за вече и роне све дубље у своју неподношљиву самоћу, као у хладну воду или страшну шуму, надајући се да ће је тако, ако јој се потпуно предају, што пре прегазити, и спасти се и изићи на неку радосну чистину.
18121_10151259395724000_191975278_n

Важно је имати идеју – 29. 11. 2013.

24 1f94afa3-23da-43d0-ae76-4fffd52f09b7 10 11 14 15 17 22 23

Хаику – конкурс ДРВО И ЈА

http://belegbg.wordpress.com/

Пинто колекција

 

 

http://www.birmingham.gov.uk/cs/Satellite?c=Page&childpagename=SystemAdmin%2FCFPageLayout&cid=1223092602439&packedargs=website%3D4&pagename=BCC%2FCommon%2FWrapper%2FCFWrapper&rendermode=’

Тако је говорио КУНГ ФУ ЦЕ

Још у младости треба да одсечеш штап на који ћеш се ослањати у старости.

 

http://lumberjocks.com/projects/16673

Скулптура

 

http://blog.makezine.com/2012/10/28/the-art-and-utility-of-a-tree/

Намештај и још понешто (ново)

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Тврдоглаво дрво (свађа се са птицама)

http://imaginismstudios.blogspot.com/2012/10/new-original-art-by-bobby-chiu-on-ebay_23.html

Занимљивости – изнајмите шатор на једну ноћ, постаните део уметничке инсталације

http://we-make-money-not-art.com/nor-index.php?page=4

Тако је говорио СЕНЕКА

Јако је и чврсто само оно дрво које ветрови често туку.

Тако је говорио КУНГ ФУ ЦЕ

Нема дрвета чије би дебло било танко и слабашно, а гране му на врху крошње биле густе и тешке.

Ретки, угрожени и заштићени рођаци – ТИСА

Тиса је веома лепо дрво, високо и поштовано у народу, који је веровао да тиса штити од духова. Људи су комадиће дрвета тисе ушивали у одећу или носили крстиће око врата направљене од њеног дрвета. Правили су од тисе кашике, штапове и огрлице. Достиже висину од 20 метара и дубоку старост. Доб јој је тешко одредити будући да не ствара годове, него се и срж с временом разграђује, остављајући средину шупљом. Пронађени су фосили из терцијара, а утврђени су примерци стари и хиљаду и по година.

Расте много на Тари и на Копаонику.

Још од времена ренесансе користи се за украшавање човекових путева, дворишта, паркова, гробаља… Тисово дрво, тисовина, тешко је, тврдо, чврсто и еластично. Тешко се цепа, али се површина веома добро ображује, па је уметници много користе, као и столари за стругарске и резбарске радове, за стубове, израду дрвеног посуђа и прибора за јело. Некада се тисовина користила и у бродоградњи и за израду славина на буради. Толика употреба узроковала је масовну сечу и истребљење тисе, па је она сада заштићено дрво.

Неки верују да је крст Светог Јована Крститеља којим је крштавао у реци Јордану био од тисе, као и да је крст на којем је страдао Христос делом био од тисовог дрвета. Још о тиси читајте у чланку који се налази на овој адреси: http://www.politika.rs/rubrike/spektar/Nauka/Otrovna-lepota.lt.html

Још о четинарима можеш прочитати на овој страници: http://www.biosan.rs/katalog/vcetinar.htm

Овде се налази један чланак из часописа „МОЈА БАШТА“ из којег можеш видети како се планира изглед једне баште, од цртања плана, до списка биљака које треба купити, па до скице како ће башта изгледати кад буде довршена:

http://moja.lisa.rs/moja-lepa-basta/kreativno-i-lepo/3866-kao-u-oazi.html

http://www.komunalacbecej.com/staratisa.php

За радознале:

http://www.svetbiljaka.com/Forums/viewtopic/t=3759/postdays=0/postorder=asc/highlight=tisovina/start=15.html

http://www.treeregister.org/

http://www.treeregister.org/measuringtrees.shtml

http://www.ancient-yew.org/ss.php/poetry/2/27/30

http://www.ancient-yew.org/mi.php/ode-to-an-old-soul/65

Поклонили смо вам ПИНОКИЈА

„Тих година, у мој живот је, шкрипећи дрвеним ногама, утрчао Пинокио – један од мојих најдражих литерарних јунака.“ (Момо Капор, „Сентиментално васпитање“)

ОВДЕ МОЖЕШ ДА ЧИТАШ ПИНОКИЈА У ОРИГИНАЛУ, АКО ЗНАШ ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК:

http://www.polyglotproject.com/books/Italian/le_avventure_di_pinocchio

ОВДЕ МОЖЕШ ДА ЧИТАШ ПИНОКИЈА НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ:

http://publicliterature.org/books/adventures_of_pinocchio/1

Пинокио на други начин: http://vukajlija.com/srpski-pinokio/171743

РЕТКИ, УГРОЖЕНИ И ЗАШТИЋЕНИ РОЂАЦИ Панчићева оморика

Велики научник, Јосиф Панчић, први пут је чуо за ову моју рођаку у ужичком крају 1855. године. Није успео да је пронађе па је 1865. године наредио са се у Велику школу пошаљу гране са шишаркама свих четинара и ту су се нашле и две гране оморике која је добила касније његово име. Није био познато ко их је послао и одакле. Следеће године је повео своје ученике на научну екскурзију по Западној Србији, али је опет није пронашао иако је пролазио сасвим близу њених природних станишта. Нашао ју је тек касније у Заовинама, крајем 1875. године. Свој проналазак и опис оморике објавио је на немачком језику у чланку ЈЕДАН НОВИ ЧЕТИНАР У ИСТОЧНИМ АЛПИМА, са описом на латинском језику, како то захтева и данашња ботаника.

Многи су покушали да оспоре у научним круговима да је то нова врста. Панчић је своју новооткривену оморику назвао Picea omorica P. и тепао јој је ЛЕДЕНА ЛЕПОТИЦА. Издржао је сву критику научника и нова врста је по њему названа ПАНЧИЋЕВА ОМОРИКА.

Касније је успео да пронађе и нека друга станишта Панчићеве оморике. Данас су сва та налазишта проглашена резерватима природе и о њима брину Завод за заштиту природе Србије и ЈП Национални парк Тара. Свако појединачно стабло Панчићеве оморике је под заштитом државе, као и њена природна станишта, која су постали строги резервати природе: ЗВЕЗДА, ЦРВЕНИ ПОТОК, КАРАУЛА ШТУЛА, ЦРВЕНЕ СТЕНЕ, ЉУТИ БРЕГ, БИЛО И ПОДГОРУШИЦА.

Панчићева оморика је „живи фосил“ и представља праву научну загонетку – загонетка је њено порекло, то што се смањује њена природна средина само на средњи ток реке Дрине, загонетка је њена слабост у конкуренцији са другим биљним врстама, осетљивост на негативно деловање човека у њеним природним стаништима, док истовремено јако добро успева у загађеним урбаним условима.

Разлог што ти се обраћам

Један од разлога због којих сам одлучио да ти се обратим, можда и најважнији од тих разлога, то је жеља да схватиш да ви, људска бића, толико тога можете да научите од мене. Много мање важан разлог је тај што бих волео да те научим да осетиш захвалност за све оно што су ти моји преци чинили одувек и чине и данас како би живео лепше, боље и задовољније.

Погледај колики наметници нас нападају, разне бубе, термити, гусенице… Али, ми трпимо, са вером и надом да ћемо опстати без обзира на све нападе. У нашем свету нема насиља као у вашем свету. Ни једно дрво није никада убило друго дрво.

http://www.josephinewall.co.uk/mill_tree.html

Шта о нама кажу научници

Постоје међу вама, људима, они који се називају „научници“. То су они људи који желе да сва створења разврстају и поделе по групама, па онда тим групама дају посебна имена. Научници проучавају створења и понекад их чувају, лече, брину о њима. Немам ништа против научника, поготово ових о којима ти причам. Има и оних који покушавају да промене створења, да укрсте два различита створења и тако створе неко ново, непостојеће, иако је Бог створио створења овако како нас је створио. Одатле произилазе многе опасности и рађају се многи моји страхови.

Ако најпростије поделимо створења на биљке, животиње и вас, људе, видећеш да само биљака има преко триста хиљада врста. Већину нас храни Сунце, сунчева светлост, дар нашег општег хранитеља, који хранећи нас, храни и вас, људска бића, а и неке животиње, такође. О биљкама, животињама, сунчевој светлости и нама, дрвећу, много више ћеш учити у школи, на часовима биологије. Ја бих сада волео да те научим да на свет накратко погледаш кроз посебне наочари: једно окно нека буде окно науке, а друго окно нека буде окно уметности, или можда нечега вишег од уметности. Оно што будеш видео гледајући кроз оба окна истовремено, биће дубљи поглед у оно што сам ја.