Posts tagged ‘јела’

Моја сестра јела

Вита јела, зелен бор, чекамо брзи одговор да ли вам се свиђа наш блог!

Јела је најчешће вита, а онда се придев вита зове стални епитет. Има много сталних епитета у нашој народној поезији.

http://www.politikin-zabavnik.rs/2006/2837/01.php

„Марко краљевић и соко“ (одломак из народне песме):

Соко тица одговара Марку:

„Не будали, Краљевићу Марко!

Кадно бјесмо на Косову бојном,

Тешки бојак ми с Турци трпљесмо,

Онда Турци мене уфатише,

Оба моја крила одсјекоше;

Ти си мене уфатио, Марко,

Метнуо ме на јелу зелену,

Да ме турски коњи не сатару,

И јуначка меса наранио

И црвене крви напојио;

Ту си мени добро учинио.“

http://politikin-zabavnik.rs/pz/ptt/2011-0

http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/da-li-%D1%98e-ziva-mo%D1%98-%D1%98elka

 

Молитва дјевојчина

 

Лијепу шедбу шеташе једна млада Влахињица,

Гиздава дивојка.

Шедбу ми ти шеташе; Вишњега бога мољаше:

„Немој мене, мој Боже, живом жељом уморити,

Мој видовни Боже,

Живом жељом уморити, љутом стријелом устријелити,

Нека ми се ја наљубим једнога гиздава јунака,

Млада Влахињица;

На главу му наносим зелен вијенац од маслине,

На руци се нагледам златан прстен од ‘иљаде,

Ја лијепа Влахиња.

Ако хоћ’, мили Боже, мене живом жељом уморити,

Сатвори ме, мој Боже, витом јелом у планини,

Мој видовни Боже!

Од мојијех лијепијех косах ситну траву дјетелину,

А напојит са два хлађенца бистре воде,

Теј брзе коње.“

Што је Богу молила, тој му је и умолила!

(Народна песма)

Тако је писао песме Милош Црњански

… Ветри ће место мене кличући да језде.
У вртлогу камења и неба пашће, криком,
у завејане, младе јеле, и посуће им крила,
дахом нашим, што ће се следити у звезде,
негде… где нисам био… и где ниси била…

download

Како да направите оригами дрвце

http://www.marthastewart.com/265645/paper-evergreens?backto=true&backtourl=%2Fphotogallery%2Feasy-holiday-crafts

1454788_10153592909190217_1297662587_n

ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ о јели

Tanne (abіeѕ pectіnata). Јела.

С обзиром на огромну величину, дуговечност и лепоту (cf. атрибуте ‹висока, вита, зелена, танка, танковрха› и ‹танка, поносита, в. нпр. RJA›), није чудо што је за ј. могло бити везано религијско поштовање. Понеки примерак постао је фетишем. Љ. Пећо спомиње, негде у северној Босни, »криву јелику«, која је трајала до пре педесетак година. Уз њено дебло бацали су одувек гране, »као задужбину«, и говорили: »Крива јело, ето теби гране, нек ме не боле ни леђа ни грана« (глава?). Један је био запалио ту гомилу, па је одболовао пола године (СЕЗ, 32, 1925, 377). Ј. је стан, и елеменат, горске виле; са своје јеле вила дозива другу вилу (у народној песми, Софрић, 131). Софрић мисли, вероватно и с правом, да слика из народних песама, где се хајдук моли Богу под ј. зеленом ((Вук, Пјесме, 3, 43, 44›), има можда дубљу значај (Софрић, 131).

Да је иначе ј. сеновито дрво, то би се дало извести не толико из тога што се у народним песмама девојка упоређује и идентификује са ј. (нпр. Вук, Пјесме, 2, 5, 2; БВ, 10, 1895, 92; 362), И што се понекад ј., као симпатетично дрво, сади и негује уз девојку (БВ, 11, 1896, 373), колико из чињенице да се она сади поред гробова (народна песма, БВ, 10, 217). У народној приповетки о гоњеној жени душа подављене деце привремено се склања у ј. (СЕ3, 41, № 64).

У једној скаски прича се како је свети Сава у дубокој старости сео под ј. да се одмори, и у том га Бог позове себи: и тако се он с тога места узнесе на небо, а ј. благослови да буде зелена И лети и зими (БВ, 16, 1901, 15). За ј. пањем, у једној скаски, седи и Урис (Беговић, 201).

»Божићна јелка« унесена је са стране (упор. о њеном постанку и ширењу М. Р. Nіlѕѕon у ARW ‹19, 1918, 109 идд›), и брзо се раширила најпре код католика, па после и код православних (за сада по већим местима).

Кад пада крупа, пале католици понегде у Босни посвећену јелицу и со (ГЗМ, 6, 370; 19, 317).

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0

fir-tree-part-2_2-006