Posts tagged ‘шума’

Тако је говорио Јован Дучић

У старости сe прокажу на лицу карактeр и душа човeкова, као што сe прокажу рeљeфи јeдног брeга тeк у зиму кад изгуби шуму и потпуно оголи. Има лица која са старошћу добију нeшто свeтитeљско или мудрачко, друга мучeничко и болeсничко, а трeћа животињско и звeрско.

25048_484636624913004_481111816_n

Тако је писао Меша Селимовић

„Тужан сам и због тебе, али нећу да ти кажем. Данима и седмицама сам путовао, да те видим. Увече сам лијегао под шумско дрво, гладан, изубијаних ногу, промрзао од ледене кише, и заборављао на све, разоварајући с тобом.

(„Дервиш и смрт“)

1482_490x

Тако је писао Милош Црњански

„Јесен, и живот без смисла. Провео сам ноћ у затвору са неким Циганима. Вучем се по каванама. Седнем до прозора, и загледам се у маглу и у румена, мокра, жута дрвета. Где је живот?

Оне крваве, црвене, топле шуме, непрегледне пољске шуме, како ме уморише. Војник сам, о нико не зна, шта то значи. Али у овој бури, што је завртела мозак свету, мало је људи, који тако слатко и мирно живе као ја. Вучем се тако од града до града, и шетам се под овим јесењим дрвећем руменим и жутим, које има на мене исто толико утицаја као на Хафиса вино.

А затвор, и вежбе и касарна смрадна, вашљива и црна, тако ме мало дира. Ја сам заљубљен у воде ове, и дрвеће иза бедема, који се губи међу барама жутим и зеленим, крај којих је трава тако мека, опржена и топла. И волим свој живот чарју, коју сам осетио лане,  кад сам се враћао из оних блатних, младих, пољачких шума, где су онолики остали подерани и крвави, са разлупаним челом.“ (почетак романа „Дневник о Чарнојевићу“)

ww1

Тако је писао песме Јован Дучић – Сунце

На житу пламти јара врела,
Јули ће све да затре;
Дитирамб сунцу пева пчела –
Све речи од саме ватре.

Не чезне брдо дах да нађе.
Нит шума за сен вапи
И река пре но сунце зађе
Жели да умре до капи.

Спрема се класје све да падне,
И лишће пред ноге пању;
Да земља данас жудно знадне
За лепу смрт у сјању.

9338863-nebbiosa-vecchia-foresta-nebbiosa

Тако је писао песме Живко Талески

Тамо је све што није на земљи

 

Има нешто

Што на њиви не роди

У шуми не разлиста

Што се не може исковати

 

Нешто има

Што мишљу

Не можеш достићи

Што у сну се не снива

 

Има нешто

Сваки човек над главом

Своје небо своју звезду

И то му је све што има

 

Не видимо има нешто

Што овде немамо

Што је горе

Што чекамо

2-e93d6d8bcf

Хаику – конкурс ДРВО И ЈА

http://belegbg.wordpress.com/

Тако је писао песме Лазар Ћ. Радовановић

Порука

 

Ја се не могу вратити из ове кише

Ускоро, над овом росом све ће

Бити тренутак што се окреће

Иза мојег чела што се брише

 

Ја нећу бити миран, ал ту је

То што је ноћи кад чека

Вјетар који заклапа дан и зује

Искре и сад у дну мог крвотока

 

Остаћу ту још дуго и ништа

Неће се измијенити и ту ће расти

Дуго у сјени тог пепелишта

Гдје мртав дан ће у дну пасти

 

Ја се не могу ускоро вратити из ове шуме!

viewer1