Posts tagged ‘песма’

Тако је писао песме Сергеј Јесењин

Путем иду монахиње.

Под ногама им пелен, драча.

Незгодна бодља ту почиње

где штака звекет све надјача.

 

По кукољу опанци рове.

Фрктање крда однекуд гласно.

Са звоника их звоњење зове

ко из котла гвозденог јасно.

 

Старице стресају гранате.

Вежу до пета девојке плетенице

а са трема монаси прате

њихове мараме нетремице.

 

Знак на капији манастира траје:

„Милостив према мени буди“

а ко на гумну лопов да је

лају пси да се полуди.

 

Лиже сутон сунце златно.

Звони мукло у шумарку скриту.

Кроз сенку врба огрнув платно

иду богомољке на молитву.

golden_weeping_willow_foliage2

Моја сестра јела

Вита јела, зелен бор, чекамо брзи одговор да ли вам се свиђа наш блог!

Јела је најчешће вита, а онда се придев вита зове стални епитет. Има много сталних епитета у нашој народној поезији.

http://www.politikin-zabavnik.rs/2006/2837/01.php

„Марко краљевић и соко“ (одломак из народне песме):

Соко тица одговара Марку:

„Не будали, Краљевићу Марко!

Кадно бјесмо на Косову бојном,

Тешки бојак ми с Турци трпљесмо,

Онда Турци мене уфатише,

Оба моја крила одсјекоше;

Ти си мене уфатио, Марко,

Метнуо ме на јелу зелену,

Да ме турски коњи не сатару,

И јуначка меса наранио

И црвене крви напојио;

Ту си мени добро учинио.“

http://politikin-zabavnik.rs/pz/ptt/2011-0

http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/da-li-%D1%98e-ziva-mo%D1%98-%D1%98elka

 

Молитва дјевојчина

 

Лијепу шедбу шеташе једна млада Влахињица,

Гиздава дивојка.

Шедбу ми ти шеташе; Вишњега бога мољаше:

„Немој мене, мој Боже, живом жељом уморити,

Мој видовни Боже,

Живом жељом уморити, љутом стријелом устријелити,

Нека ми се ја наљубим једнога гиздава јунака,

Млада Влахињица;

На главу му наносим зелен вијенац од маслине,

На руци се нагледам златан прстен од ‘иљаде,

Ја лијепа Влахиња.

Ако хоћ’, мили Боже, мене живом жељом уморити,

Сатвори ме, мој Боже, витом јелом у планини,

Мој видовни Боже!

Од мојијех лијепијех косах ситну траву дјетелину,

А напојит са два хлађенца бистре воде,

Теј брзе коње.“

Што је Богу молила, тој му је и умолила!

(Народна песма)

Тако је писао песме Добрица Ерић

Глас који ратар чује у крошњама дрвећа при повратку са орања

 

Код првих кућа истреси

Сву земљу из џепова.

 

У село и из села

Само усправно крочи

А даље – како можеш.

 

Твоје лице је

Наше једино сунце

Твој раоник је

Наша пресветла сабља.

 

Како ти по земљи

Тако ми под земљом

Тако ми по небесима!

65133_10151168867938302_304373015_n

Тако је писао песме Зоран Видојевић

Хоће ли?

 

Хоће ли икада рујем процветати

Речи неке,

Блиске, а далеке,

Из корена ума,

Из мириса траве,

Живота без страве.

Хоће ли уклета лађа једном стати?

 

Хоће ли свет постати род кристалу,

Озарен и чист,

Као горски лист,

Те да из сања

И саосећања

Лик његов израња,

Хоће ли душа плесати на балу?

59020_473618766010357_833684809_n

Тако је писала песме Радојка Никић Милиновић

Птица полеће из сна

Ружино дрво
капљице – комади
грудве бола
окићене гране
јасне дубине
дно ока
мрежаста зрна

il_340x270.399214279_kvzp

Тако је писао песме Пол Селан

ПРЕБРОЈ БАДЕМЕ

 

Преброј бадеме,

преброј што беше горко и што те је држало будну,

приброј томе и мене:

 

Тражио сам твоје око кад си га отворила

и кад те нико није погледао,

прео сам ону потајну нит

низ коју је роса што си је мислила

клизила ка крчазима

чуваним изреком која не нађе

ни до чијег срца пут.

 

Онде си тек сасвим ступила у име које ти припада,

корачала си ка себи поузданим кораком,

њихали су се слободно чекићи

у звонику твога ћутања,

што ухвати слухом то ти приде,

што беше мртво загрли и тебе,

и тако сте утроје пошли кроз вече.

 

Начини ме горким.

Приброј ме бадемима.

mano-con-mandorla

 

Тако је писао песме Жарко Леваја

УМОР

 

Песмом више не опијам уши,

Нема вица да ме смех протресе,

Целим бићем у својој сам души

Као стабло кад листове стресе.

 

И самујем у дугом чекању,

Иживљеност крај умора чучи,

Нити вежу, ал’ ма и најтању,

прекин’о сам и то ме сад мучи.

 

Запад гледа румен проливену,

Ноћ се, ево, дану додворава,

На колена, још пред једну жену

Спустиће се ова луда глава.

 

из збирке РАЊЕНА ПТИЦА

936030_10151862893969773_1236280924_n