Posts tagged ‘молитва’

Тако је писао песме Сергеј Јесењин

Путем иду монахиње.

Под ногама им пелен, драча.

Незгодна бодља ту почиње

где штака звекет све надјача.

 

По кукољу опанци рове.

Фрктање крда однекуд гласно.

Са звоника их звоњење зове

ко из котла гвозденог јасно.

 

Старице стресају гранате.

Вежу до пета девојке плетенице

а са трема монаси прате

њихове мараме нетремице.

 

Знак на капији манастира траје:

„Милостив према мени буди“

а ко на гумну лопов да је

лају пси да се полуди.

 

Лиже сутон сунце златно.

Звони мукло у шумарку скриту.

Кроз сенку врба огрнув платно

иду богомољке на молитву.

golden_weeping_willow_foliage2

Молитва за смокву

Владатељу и Спаситељу наш, Господе Исусе Христе, као што су наши прародитељи Адам и Ева, угледавши се голи, сплели смоквино лишће и направили прегаче себи, и као што су у Књизи о царевима стабла молилa смокву да њима влада, тако и велеучени апостол Натанаил, спознавши Тебе као Господа и Бога, рече : “Видео сам те под смоквом”.

Тако исто и велики пустињски оци и матере наше, хранили су се смоквама и пустињским зељем, те су тако постали знаковље духовне плодности, изобиља процветале пустиње, напретка и смирења, зато, Господе силни у милости и благ у моћи, погледај на смокве ове, благослови их и освештај, сачувавши нас од Синагоге која не доноси више плода, као и од другог кривоверја којима су смокви сасушене гране.

Владатељу Господе, Боже наш, благослови ове смокве у име Оца и Сина и Светога Духа, и сачувај нас у доброти Твојој, да бисмо, једући од њих, бивали испуњени Твојим изобилним даровима и неизрецивом добротом Твојом. Јер је Твоја моћ и Твоје је Царство и сила и слава у векове векова.

smokva

 

 

Тако је писао песме Мошо Одаловић

150722_296533233806703_1028526247_n

МОЛИТВА ЗА МАМУ

Она вреди Сунце бело, ведро небо, све планете,
три улице, цело село, тону среће, кило сете.

Царску круну, брдо злата, царичину огрлицу,
једно стадо и два јата, и кућу и окућницу.

Сто извора, два-три мора, корпу смиља и босиља,
осам гора, девет зора, загрљај од десет миља.

Два Дунава и три сплава, шећерану и солану,
милион и пуно мрава, Велику и Малу Плану.

Мајску кишу, житну њиву, Грачаницу, жубор Дрине,
сто бадњака, Жичу, Пиву, Витине и Неготине.

Све заставе и све јелке, окићене, озвездане,
све путеве и путељке, Ђурђевдане, Митровдане.

Прву трешњу, прво зрење, медно саће, нар распуко,
све радости и ордење, па двоструко, па троструко…

И више, много више!

Из мог породичног албума

Храст, то сам ја. Моје старе претке Словени су сматрали светим, а Срби су се молили под њиховим великим крошњама, уколико нису имали цркву и звали су нас ЗАПИСИМА. Данас, 6. јануара сваке године посећују нас и односе наше гране својим свештеницима да их освете, а онда их носе кућама да их чувају. Ове освећене гране називају БАДЊАЦИМА. Занимљиво је да неке врсте храста имају име по укусу свог жира: благим или благуњ, сладунац, горун, љутик.

Рођак, храст лужњак са Цветног трга – вероватно најстарије дрво у  Београду.

Један од веома важних мојих предака зове се Таковски грм. Он је културно добро од изузетног значаја. Налази се у долини реке Дичине, 10 км од Горњег Милановца. На Цвети 1815. године под тим тада највећим храстом донета је одлука о подизању Другог српског устанка.

Храст лужњак се у народу назива и грм, па одатле потиче назив „Таковски грм“, који је постао један од симбола сећања на догађаје везане за коначно ослобађање од Турака и стварање српске државе. Више о овом славном храсту можеш читати на следећим адресама:

http://ekoselokostunici.rs/takovo.html

http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=705

http://www.muzejgm.org/strana.php?strana_ID=13

Морам да те упутим да прочиташ један новински чланак који говори о мом најстаријем (можда) рођаку на Земљи. Кажем можда најстаријем зато што је можда најстарији неки други, за кога нико не зна. Све што прочиташ треба узети са резервом, будући да је све на свету написао човек, а човек је несавршено биће. Дрвеће је скромно и зато није свесно тога да ли је савршено или није. А јесте. Нарочито обрати пажњу на коментаре које су људи оставили. Особина људи је да воле да коментаришу све и свашта, често су некритични, необјективни. Можда зато што имају моћ говора. Ко зна шта би се чуло од дрвећа, кад би дрвеће говорило…

http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Pronadjen-hrast-star-13_000-godina.sr.html

О једном огромном храсту из Књажевца:

http://www.youtube.com/watch?v=8xRq4RbWjaQ

ПАТРИА, тамбурашка песма „Прича о једном храсту“:

http://www.youtube.com/watch?v=dJi0rU2FCgg&feature=related

Шта се јело у Лици, за време рата, а и иначе:

http://www.scribd.com/doc/49656652/%C5%BDir-u-ishrani-balkanskih-naroda

Још неки занимљиви текстови:

http://www.nsprogram.org/forum/showthread.php?t=2576&goto=nextoldest

http://www.vojvodinacafe.rs/forum/kulturna-bastina/vodice-10227/

http://www.nsprogram.org/forum/showthread.php?t=1590&goto=nextoldest

http://www.masivni-namjestaj.hr/povijest/

http://www.masivni-namjestaj.hr/hrast/

http://www.scribd.com/doc/14863774/Veselin-Cajkanovic-Recnik-Srpskih-Narodnih-Verovanja-i-Biljaka

http://www.scribd.com/doc/8988866/Veselin-CajkanovicMit-i-Religija-Kod-Srba:
„Храст је у старим индоевропским религијама познато дрво бога громовника. Код нас сехраст по правилу узима за бадњаке и за записе. Где се поред цркве налази храст или храстов гај, то су вероватно света дрвета преостала још из времена паганизма. И обичај да се под храстомодржавају зборови и врше суђења старински је и у вези са религијским уважењем тога дрвета.“

Храст је најраспрострањеније дрво на свету.

Ово дрво огромних димензија може да живи и до шест стотина година и да достигне и четрдесет метара висине, баш као и небодер са 12 спратова.

Један храст, као што сам ја, заправо је и сам здање у коме заједно живе бројни станари, као што су печурке, разне биљке, животиње, инсекти… и то свако на свом „спрату“.

Ми, храстови, разликујемо се међусобно по изгледу, листовима, кори, цветовима и плодовима.

Најпознатије врсте су мочварни храст, црвени храст, чесмина, лужњак, црвени амерички храст и цер.

У време топле и хладне сезоне многе врсте храстова губе лишће, док неке, као што је цер, захваљујући топлој и сувој клими, остају увек зелене.

Усред густе шуме, где је светлост оскудна, храстови расту витки и високи, због потраге за светлошћу. Усамљени храст на некој пољани, где има довољно светла, може много више да разграна своје гране.

Суви храст
Једног лепог дана ђаво се упути пред Господа, па му рече: „Ти си господар свега и свих док ја, јадничак, немам баш ништа. Дај ми нешто, дај ми да владам неким бар малим поседом.”
„Шта би ти волео да имаш?”, упитао га је Господ.
„Па, могао бих, на пример, да будем господар шуме”, одговори ђаво.
„Добро”, пристаде Господ, „али бићеш господар шуме само зими када са дрвећа отпадне лишће. Када дрвеће олиста, шума ће поново бити моја.”
Када је дрвеће чуло о чему се Господ и ђаво договарају, веома се забринуло.
„Шта да радимо? Већ на јесен лишће ће нам отпасти.”
Дрвеће је одучило да потражи савет од старог храста. Храст је дуго размишљао и напослетку рекао:
„Трудићу се колико могу да сачувам своје лишће на гранама. Моје суво лишће остаће на гранама све док ваше почетком пролећа не почне да пупи тако да ђаво никада неће моћи да господари шумом.”
Од тада, легенда каже, суво лишће храста остаје на гранама све док друго дрвеће не олиста.