Ја сам једно дрво које те одлично познаје. Ти пролазиш често поред мене, а примећујем да ме све чешће посматраш. (Можда се претвараш у песника?)

Постојим овде већ више од шездесет година. То је три пута, a можда и више него три пута више, од времена које си ти провео на планети коју називаш Земља.

Делом сам у земљи, а делом изнад тла, тако да сам повезан са свиме и са свима. Па и са тобом. Иако ти то тек сад помало наслућујеш. Почињеш да осећаш срећу посматрајући ме у разна годишња доба, а ја то задовољство и срећу одувек осећам.

Волим све што прође поред мене, ветар, човек, лептир, птица, снег, шапат… Све то ми доноси срећу, јер од тога сам свакога дана све више – ја.