Posts from the ‘Тако је говорио… (цитати)’ Category

Јапанска пословица

Чак и мајмуни могу да падну с дрвета.

изворни сајт

Лоркин „Ноктурно“

Бојим се мртвог лишћа.
Бојим се гаја
пуног росе.
Одох да спавам.
Ако ме не пробудиш,
оставићу крај тебе
моје хладно срце.

Шта то звони
Тамо далеко?
Ветар у прозорским окнима,
моја љубави!

Ставио сам ти ђердане
од зориних драгуља.
Зашто ме остављаш
на овом путу?

Ако одеш далеко,
моја ће птица плакати
и зелена лоза
неће дати вино.

Шта то звони
тамо далеко?
Ветар у прозорским окнима,
моја љубави!

Никада нећеш знати,
сфинго од снега,
колико бих те волео
у свитањима
кад пљушти киша
и кад са суве гране
пада гнездо

Превео Миодраг Гардић

http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/grob-kod-izvora-suza

Тако је говорио свети Јован Златоуст

Сви људи имају потребу за молитвом, више него што дрвеће има потребу за водом. Зато што нити дрвеће може да даје плодове уколико не упија воду кроз корење, нити ћемо ми моћи да доносимо скупоцене плодове побожности уколико се не напајамо молитвом. Зато треба и када устанемо из постеље да предухитримо сунце службом Богу; и када седимо за столом ради обеда и када се спремамо за починак. Или боље речено – сваког часа треба да узносимо молитву Богу, прелазећи тако помоћу молитве један пут који је једнак дужини дана.

1375280_395158580610834_1454509697_n

 

Тако је писао песме Сергеј Јесењин

Путем иду монахиње.

Под ногама им пелен, драча.

Незгодна бодља ту почиње

где штака звекет све надјача.

 

По кукољу опанци рове.

Фрктање крда однекуд гласно.

Са звоника их звоњење зове

ко из котла гвозденог јасно.

 

Старице стресају гранате.

Вежу до пета девојке плетенице

а са трема монаси прате

њихове мараме нетремице.

 

Знак на капији манастира траје:

„Милостив према мени буди“

а ко на гумну лопов да је

лају пси да се полуди.

 

Лиже сутон сунце златно.

Звони мукло у шумарку скриту.

Кроз сенку врба огрнув платно

иду богомољке на молитву.

golden_weeping_willow_foliage2

Тако је говорио… неко непознат (јавите нам ко, ако знате)

„Понекад, након разговора са неким људима, човек осети потребу да пријатељски помилује камен, осмехнe се дрвету и са пуно поштовања скине капу пред магарцем.“

10368_10151757681991419_886811021_n

Тако је говорио прота Ј. Толмачев

Да би успламтела ватра божанске љубави, нема бољих за то дрва неголи дрво крста (невоље). Школа крста (беде, невоље, жалости) најбоља је школа. Васпитање у тој школи чини те безумни постају паметни, а паметни мудри, горди постају смерни, а смерни смиреномудри, рђави добри, а добри још бољи, слаби силни, а силни – непобедни.

Тако је говорио Инокентије, архиепископ Херсонски

Односи између високих, свештених истина и покварених људи слични су људима који болују од очију: светлост им је несносна, особито сунчана; њима је пријатнија светлост од трулога дрвета (фосфорна), неголи сунчана светлост.

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 1.568 других пратиоца