Posts from the ‘Тако је говорио… (цитати)’ Category

Тако је писао песме РАДЕ ЈОЛИЋ

КРУГ

 

Знам

у фебруару морам

зажмурити

прво на лијево око

па на десно

па на оба

(као да намигујем)

јер сам те очи

први пу отворио

баш у том мјесецу

 

Круг се мора затворити

 

Сада сам порастао

прерастао сам страх

научио сам да гледам

ходам

да трпим бол и жеђ

 

Више ме ништа не боли

а воду мрзим

јер у њој је све зачето

 

Круг се мора затворити

 

Мора се то десити

баш у фебруару

али шта ако тада буде велики снијег

па ми не могу наћи мјесто

а дјеца су ми зимоморна

 

знам

посадићу бор као биљег

а он ће ме својим жилама

сажвакати и претворити у воду

па ће ме винути у небо

и бићу виши од шљиве

жица и далековода

 

Круг се мора затворити

 

Доста је било

нема ничег

што бих волио да видим

осјетим

научим

 

Доста је било

 

Круг се мора затворити

али морам

још само мало сачекати

само толико

да ми се син први пут обрије

и да ми се ћерка

први пут заљуби

па да буде преварена

 

Доста је било

 

Опростите јабуке моје

можда сам себичан

можда луд

можда луд и себичан

можда уморан

али тако мора

 

Тата никад није носио кишобран по невремену

и била му је глава мокра

и кошуља

и поткошуља

али су му ципеле остале суве и чисте

 

Круг мора бити затворен

8234877-circle-floral-ornament-autumn-ornamental-round-lace-with-leaves-vector-background

Advertisements

Тако је писала песме Дарја Костић

Згушњавам се

птице се настањују

на дрвету

у мом срцу

слушај

певају

 

И ширим се

хоћу да волим

све што сам мрзела

све што је болело

полетећу с птицама

знам где ми је дом

282891_491309187578790_476187314_n

Тако је говорио Рам Дас

„Када одете у шуму и погледате сво то дрвеће, видећете разне врсте. Неко дрвеће је савијено, неко је право, неко је зимзелено, а неко ко зна које врсте. И ви гледате то савијено дрво и прихватате га. Поштујете га. Видите зашто је такво. Схватате да није добило довољно светлости, па је такво испало. И нисте нимало емотивни што се тога тиче. Једноставно прихватате. Поштујете то дрво. Оног тренутка кад сте у близини људи, ви изгубите све то. И константно говорите: ‘Ви сте ово… ја сам оно’. Ум који осуђује. И зато ја практикујем да гледам на људе као на дрвеће. Што значи да их поштујем онакве какви јесу.“

10703691_10152515846114773_1849040322908415011_n

Тако је писала песме Огњена Лазић

Ово је прича о дрвету
Што испод мог прозора живи.

Оно сунчеву светлост много воли
Али, ћути када га небесно сивило
Притисне и боли.

Птице као одабрано и весело
Друштво радо прима,
Ал` више се радује самоћи
Што посебне чари има.

И кад му ветар, познаник стари,
Повремено тајанствену тишину квари
То дрво што испод мог прозора живи
Без и једног уздаха отпоздравља
Па му каже: «Где си ветрићу, друже мој стари»?

Ето како чудесно
и непомућено житије има
то радосно дрво, што свако јутро
у знак поздрава и мени
својом крошњом клима.

Резултат слика за дерево рисунок

Седма буква, лево

14563351_1146815498733521_5512213331088452028_n

Петар Кочић против сече шума

Тако је писао ДУШКО РАДОВИЋ

Ко устаје рано, може не само гледати, већ и слушати како пада лишће. У рано, тихо јутро чује се кад суви, крти лист падне на тротоар.

444e2eed04e6c93f81f4218baaf55e1b