Posts from the ‘Тако је говорио… (цитати)’ Category

Тако је говорио Меша Селимовић („Тврђава“)

Човјек жели моћ. Зато што живи, што се креће, што се судара са људима. А жели да нешто остави иза себе, да нешто створи, да не би само битисао, као дрво. И изгледа му да је нешто постигао, да је снажан и важан, да може много. Али бог учини да одједном прогледа и види, не овим очима, већ оним другим, видовитијим, да је само зрнце пијеска у несагледивој пустињи овога свијета, ситан и неважан колико и мрав у мравињаку.

1912035_663294027066816_329489368_n

Тако је писао песме Тин Ујевић

Подај се пјаном вјетру живота,

па нек те вије било куд;

пусти ко листак нек те мота

у луди полет вихор луд.

Лети ко лишће што вир га вије

за лет си, душо, створена.

За земљу није, за покој није

цвијет што нема коријена.

1619453_10152034856349773_534041741_n

Тако је говорио Ненад Катић

За ватру су потребна дрва, за страсти жеље, а за љубав само чисто срце.

Зато: даруј, праштај, воли, и моћи ћеш чуда да чиниш.

Making-a-fire-in-the-outside-fireplace

Слово Иване, мајке Његошеве

И пре и после Његоша, дрво се по плоду познавало. Човек по човеку. Чији си – и данас је пресудно.

reportaza

Тако је писао песме Милош Црњански

… Ветри ће место мене кличући да језде.
У вртлогу камења и неба пашће, криком,
у завејане, младе јеле, и посуће им крила,
дахом нашим, што ће се следити у звезде,
негде… где нисам био… и где ниси била…

download

Тако је говорио Франц Кафка

„Сматрам да би требало читати само такве књиге које нас уједају и боду. Ако нас књига коју читамо не буди ударцем песницом по глави, зашто је онда читамо? Да нас усрећи? Забога, били бисмо срећни и да нема књига, а књиге које нас усрећују могли бисмо за нужду писати и сами. Али потребне су нам књиге које на нас делују попут несреће која нас јако боли, попут смрти особе коју смо волели више од себе, као да су нас одагнали у шуму, далеко од људи, као самоубиство; књига мора бити секира за замрзло море у нама.“

1559696_647912925272885_1166162965_n

Тако је говорио Ф. М. Достојевски

А усрећити безусловно макар једно биће за свога живота, и то практички, то јест стварно, поставио бих за правило сваког интелигентног човека; као што бих поставио правило или дужност сваком сељаку да засади бар једно дрво у свом животу.
„Младић“

82063980

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 1.475 других пратиоца