Posts from the ‘Тако је говорио… (цитати)’ Category

Христос се роди!

12401788_934888983226462_5318110546685093275_o

Advertisements

Тако је писао песме МОШО ОДАЛОВИЋ

15439715_1174367975945227_6472629077952920628_n

Расте дрво вито, азбуковито… А посадио га песник Мошо Одаловић

15442198_1167161776665847_3487707856865127313_n

Тако је писао песме МОШО ОДАЛОВИЋ

14729116_1111950742186951_6331064092754280559_n

Тако је писао песме РАДЕ ЈОЛИЋ

КРУГ

 

Знам

у фебруару морам

зажмурити

прво на лијево око

па на десно

па на оба

(као да намигујем)

јер сам те очи

први пу отворио

баш у том мјесецу

 

Круг се мора затворити

 

Сада сам порастао

прерастао сам страх

научио сам да гледам

ходам

да трпим бол и жеђ

 

Више ме ништа не боли

а воду мрзим

јер у њој је све зачето

 

Круг се мора затворити

 

Мора се то десити

баш у фебруару

али шта ако тада буде велики снијег

па ми не могу наћи мјесто

а дјеца су ми зимоморна

 

знам

посадићу бор као биљег

а он ће ме својим жилама

сажвакати и претворити у воду

па ће ме винути у небо

и бићу виши од шљиве

жица и далековода

 

Круг се мора затворити

 

Доста је било

нема ничег

што бих волио да видим

осјетим

научим

 

Доста је било

 

Круг се мора затворити

али морам

још само мало сачекати

само толико

да ми се син први пут обрије

и да ми се ћерка

први пут заљуби

па да буде преварена

 

Доста је било

 

Опростите јабуке моје

можда сам себичан

можда луд

можда луд и себичан

можда уморан

али тако мора

 

Тата никад није носио кишобран по невремену

и била му је глава мокра

и кошуља

и поткошуља

али су му ципеле остале суве и чисте

 

Круг мора бити затворен

8234877-circle-floral-ornament-autumn-ornamental-round-lace-with-leaves-vector-background

Тако је писала песме Дарја Костић

Згушњавам се

птице се настањују

на дрвету

у мом срцу

слушај

певају

 

И ширим се

хоћу да волим

све што сам мрзела

све што је болело

полетећу с птицама

знам где ми је дом

282891_491309187578790_476187314_n

Тако је говорио Рам Дас

„Када одете у шуму и погледате сво то дрвеће, видећете разне врсте. Неко дрвеће је савијено, неко је право, неко је зимзелено, а неко ко зна које врсте. И ви гледате то савијено дрво и прихватате га. Поштујете га. Видите зашто је такво. Схватате да није добило довољно светлости, па је такво испало. И нисте нимало емотивни што се тога тиче. Једноставно прихватате. Поштујете то дрво. Оног тренутка кад сте у близини људи, ви изгубите све то. И константно говорите: ‘Ви сте ово… ја сам оно’. Ум који осуђује. И зато ја практикујем да гледам на људе као на дрвеће. Што значи да их поштујем онакве какви јесу.“

10703691_10152515846114773_1849040322908415011_n