ЕЛЕГИЈА II

Заплачимо, пријатељу:

Једна суза нек буде за лист жути,

Једна за прецвалу ружу,

Једна за мртву девојку,

Једна за сваког човека бол.

… Једна суза за сваки камен,

За свако дрво,

За сваку звезду

И за Идеал.

Бескрајне су душе, камење.

Страх ме је да ходам: да их не згазим.