Posts from the ‘Тако је говорио… (цитати)’ Category

У сенци великог дрвета трава не расте.

51240392_2316257655073770_8053907138562490368_n

Стихови Ернеста Хемингвеја

In 1966, a memorial to Ernest Hemingway was placed just north of Sun Valley, above Trail Creek. At its base is inscribed a eulogy Hemingway wrote for a friend several decades earlier:

Best of all he loved the fall
the leaves yellow on cottonwoods
leaves floating on trout streams
and above the hills
the high blue windless skies

Now he will be a part of them forever.

Стихови на споменику писцу Ернесту Хемингвеју у Кечаму, САД.

Hemingway_Memorial_Sun_Valley

cottonwood-Andi-Willman-Michigan-June-2013-e1371566986911

Пабло Неруда

линк

Тако је писао песме МОШО ОДАЛОВИЋ

John Steinbeck on the creative spirit and the meaning of life

линк

„Sometimes a kind of glory lights up the mind of a man. It happens to nearly everyone. You can feel it growing or preparing like a fuse burning toward dynamite. It is a feeling in the stomach, a delight of the nerves, of the forearms. The skin tastes the air, and every deep-drawn breath is sweet. Its beginning has the pleasure of a great stretching yawn; it flashes in the brain and the whole world glows outside your eyes. A man may have lived all of his life in the gray, and the land and trees of him dark and somber. The events, even the important ones, may have trooped by faceless and pale. And then — the glory — so that a cricket song sweetens his ears, the smell of the earth rises chanting to his nose, and dappling light under a tree blesses his eyes. Then a man pours outward, a torrent of him, and yet he is not diminished. And I guess a man’s importance in the world can be measured by the quality and number of his glories. It is a lonely thing but it relates us to the world. It is the mother of all creativeness, and it sets each man separate from all other men.“ („East of Eden“)

Секира

Два човека секу дрвеће цео дан.

Један је радио све време, без одмора. На крају дана направио је велику гомилу дрвета.

Други је секао по 45 минута и онда ишао на петнаестоминутне паузе. На крају дана је имао много већу гомилу.

  • Како си насекао више? – питао је човек који је радио непрестано.
  • Па, стао сам да се одморим и такође сам оштрио секиру.

ПОУКА: Не заборавите да је сваки дан потпуно нова прилика да повратите своју енергију, одморите и редефинишете себе. Посветите неколико тренутака „оштрењу своје секире“, уместо да „сечете“ у недоглед. Радите паметније, уместо да радите дуже.

(аутор непознат, преузето са фејсбука)

 

Тако је писао ХЕРМАН ХЕСЕ

https://www.brainpickings.org/2012/09/21/hermann-hesse-trees/