Posts from the ‘О настанку блога’ Category

Дрво мудрости

15590185_10202614572082731_2499605073347109257_n

Поука

14731125_663173547178687_1869772505130871093_n

Хиљадити пост на блогу ДОБРО ДРВО!

blog1000

Чудно је то…

12715198_496431127195014_4405782366670042803_n

Поклонили смо вам ПЛОДОВЕ, ЛИСТОВЕ, КОРУ и све што би вам користило за лек и за храну

Људи су често наши пријатељи, али неки од њих су нам ипак непријатељи. Ретки су на нас равнодушни.

Ми, многобројне породице дрвећа, четинара и лишћара, воћа и украсног дрвећа, ми смо људима увек само пријатељи. Ми живимо, растемо, листамо и цветамо, ширимо се, кривимо се, пружамо у висине или преплићемо гране, и издржавамо разне климатске услове, хладноће и врућине, ветрове и снегове, уз људе и око људи.

Неки од њих нас воле, неки нас само примећују. Не замерамо, не љутимо се; трудимо се да будемо примећени, па можда чак и  вољени.

Деца нас воле можда највише од свих, јер им пружамо своје гране да на њих окаче своје љуљашке или кошеве, или да на нама праве кућице у којима замишљају да су Робинсон Крусо или неки хајдук, или можда астронаут.

Они воле да се успну на нас и да седе и посматрају шта се на тлу дешава. Зато нас деца најбоље и разумеју.

Деци и њиховим родитељима, који су и сами, не тако давно, били деца, ми поклањамо све оно што је могуће употребити за живот и добробит, за здравље, срећу и лепоту људског бића.

Занимљиве адресе:

http://www.woodmagazine.com/materials-guide/lumber/medicinal-trees/

Поклонили смо вам КЊИГЕ

Када бих морао да се одлучим који од поклона би требало да буде сматран најважнијим или највреднијим, за који од поклона би ти сматрао да ти је најкориснији, ја не бих могао да се одлучим. Да ли је то кисеоник који дишеш, или су то лекови и плодови које смо ти еонима поклањали за храну или огрев којим те грејемо зими, или можда књиге које су ти важне или точак којим је почео твој прогрес… или нешто што можда нисам сада поменуо.

Све то поклањали смо вам чиста срца јер је то добро за вас. Људи посеку седамнаест мојих рођака да би направили само једну тону папира, а годишње вам требају стотине хиљада тона за разне ваше потребе, а онда много папира баците, а да га чак и не рециклирате. Тиме загађујете своју околину, ружите је, а и нас подсећате да смо пали узалуд.

Ја, као и свако дрво, осећам да сам уткан у сваки лист, сваке књиге коју читате, са радошћу и удивљењем, или некад зато што се мора, да вам преносимо велику и важну поруку и да ће свака ваша будућа генерација бити напреднија, способнија, паметнија. Генерације мојих рођака служе генерацијама твојих рођака, поштовани човече. Ми вас једино молимо да будете што пажљивији према нама, да искористите сваки папир који произведете уз нашу жртву, а све што можете да рециклирате, уместо да одбаците у природу, где томе није место.

Историја књига уско је повезана са историјом прављења папира. Реч папир потиче од имена биљке папирус од које се на самом почетку и производио око 2400 година пре Христа у Египту.

На овој страници можете читати историју прављења папира на енглеском језику са неколико линкова за додатно читање:

http://inventors.about.com/od/pstartinventions/a/papermaking.htm

http://www.netplaces.com/green-wedding/eco-invites/tree-free-paper-products.htm

Неки занимљиви сајтови и блогови:

http://www.bbc.co.uk/tv/seasons/books/documentaries.shtml

http://www.elefmagazin.com/Kultura/Studenti-ne-citaju-knjige.html

http://www.mojkutak.rs/sr/article/kako-iskoristiti-stare-knjige-i-magazine/535

http://blog.b92.net/text/2557/Knjige/

http://www.jeanniejeannie.com/2011/01/18/book-origami-the-art-of-folding-in/

http://marvelousfacts.blogspot.com/2009/07/8-beautiful-book-sculptures-creative.html

НА ИНТЕРНЕТУ ИМА МНОГО САЈТОВА И БЛОГОВА О КЊИГАМА. НЕ МОРАШ ДА ЧИТАШ ОВЕ КОЈЕ ЈА ПРЕПОРУЧУЈЕМ. ПРОНАЂИ ОНО ШТО ЗАНИМА БАШ ТЕБЕ.

http://politikin-zabavnik.rs/pz/ptt/2011-49

„Сећам се полутаме неких књижара у које су ме водили када су ми биле само четири године; сећам се светлуцавих предмета у полицама, и изглачане дрвене тезге од тамног, полираног дрвета – сезала ми је преко главе.“ (Момо Капор, „Сентиментално васпитање“)

Дневник Џорџа Орвела објављен као блог:  http://orwelldiaries.wordpress.com/

http://www.onlineschools.org/2009/10/07/100-best-blogs-for-your-liberal-arts-education/

http://www.bestcollegesonline.com/blog/2009/02/05/top-100-creative-writing-blogs/

http://www.bookslut.com/blog/

http://writeanything.wordpress.com/

http://inkygirl.com/

http://www.scottberkun.com/

In the same way a man can be chained to an oak tree, a mind can be chained to an assumption, a religion, a political party, or any idea of any kind. But the idea, like the tree, should not be blamed. They are inanimate things and are good or bad only in how they are used by the living. Instead it is the chain that must be questioned, along with the motivations of people who work to close minds while calling themselves educators. A mind is unique in the world for its infinity of ideas, for it can be used to think about almost anything in a million different ways. Any act that deliberately confines a mind to a singular way of seeing the world can not be acting for good. Most communities, from families, to schools, to gangs, have ideas members are expected to adopt without question. This doesn’t make them evil, but it doesn’t make them bastions of freedom either.

настави да читаш овај чланак О ТОМЕ КАКО ДА ПОСТАНЕШ СЛОБОДНИ МИСЛИЛАЦ  на блогу : http://www.scottberkun.com/essays/how-to-be-a-free-thinker/

http://vimeo.com/37115147

http://floggingthequill.typepad.com/

 

 

 

 

 

 

Чича Јовина странКа

22399_841129165935778_1914967809032217461_n

8. април 2015. ПОРУКЕ ДРВЕЋА

11057496_457378581083829_7455578591299147320_n

Хвала што нас пратите!

BLOG DOBRO DRVO

Поруке дрвећа

1393564_357524847716691_791990130_n

1393855_498928990205923_1813799490_n

175493z

374985_552631688113497_1803578191_n

375707_10151959614942909_1056557867_n

432365_475641005812566_1282297911_n

46349_462736180415965_1727548671_n

481240_4228743756031_271250503_n

523228_447691851940815_350750025_n

523564_10151977577049577_178867209_n

531929_551697741517191_13288018_n

535804_706843599339993_323965648_n

551407_653285491379251_916993815_n

551456_514254765284523_1548716614_n

561984_453553141354686_1094732797_n

574574_10151720929622909_657408630_n

575322_428243827285586_42967169_n

575422_442428282467172_945679958_n

575753_609233319134287_1729161614_n

580827_10152065783221322_924886986_n

598667_528784897164843_1269532271_n

71418_608813265821263_1411691744_n

733901_569545893098741_815373698_n

734775_478027978900159_1863712746_n

76256_405219866280522_526767077_n

935644_551100088266657_1025990147_n

941808_10151998871741322_1217059054_n

942749_10151718052537909_1028714417_n

943723_608695479188071_1793802534_n

960187_1425014567714723_1075570872_n

969360_638793789514789_419534197_n

993728_10151784836557909_440576254_n

995222_735847689774006_280123583_n

995962_583013795075286_1624423048_n

999147_10152230152694000_414125398_n

1003904_10152043972946322_185800728_n

1004688_10152029113394343_1672525909_n

1010215_10152163206528685_817082985_n

1011604_533261450123322_440606458_n

1175541_1410861542471131_1291862701_n

1185117_10151719597312909_569629129_n

1185367_10151887828021322_46603353_n

1234003_10151735116712909_895942180_n

1234194_10151768889467909_1772053704_n

1234767_10151737018367909_199233033_n

1236350_10151712286292909_277887627_n

1240346_10151817965593227_775941567_n

1240493_10151719596862909_1611644408_n

1375275_400506190079159_271878807_n

1375303_10151741302107909_1078809756_n

1375853_10151758865602909_1489711260_n

1376388_10151784837032909_788132901_n

1377247_604890266239122_86829260_n

1377448_10151771571312909_448276667_n

1377568_10151891876879000_554837930_n

1377968_10151744476487909_584286429_n

1378059_10151755656467909_671686818_n

1378061_10151857630884000_977752247_n

1378252_10151905989134000_1547507358_n

1378408_730144750344300_1990203227_n

1378665_10151758597627909_1827471014_n

1379416_745233618826952_1352192550_n

1379693_10151807083133305_584622066_n

1379701_1424033224487296_449798303_n

1381921_10151773885342909_798704468_n

1382286_10151947395896322_386283368_n

1382983_687130587965790_1364515031_n

1383501_731303643561744_397850664_n

1383592_10151762721277909_745783285_n

1383883_10151789228737909_1388232505_n

1385424_10151857980304000_1976534719_n

1385482_10151751337827909_1962615257_n

1385492_10151758319683026_2130101488_n

1385674_640444999334364_1124060363_n

1390513_747052171978430_113405076_n

1390666_731934180165357_760881076_n

1391735_10151975628386322_1137298313_n

1391766_10151774855497909_694906640_n

1391861_731312816894160_1312758671_n

1392667_730136327011809_2039899511_n

 

141

1656178_693137284070876_1900101774_n

139

7971_540180032684953_1037079124_n

138

1544336_463822563739542_1162908086_n

137

30566-54ae5bfe123c5ae7158522c212149626

136

1374938_656177321083492_580080576_n

2013 in review/Статистика о нашем блогу за 2013. годину

The WordPress.com stats helper monkeys prepared a 2013 annual report for this blog.

Here’s an excerpt:

The concert hall at the Sydney Opera House holds 2,700 people. This blog was viewed about 21,000 times in 2013. If it were a concert at Sydney Opera House, it would take about 8 sold-out performances for that many people to see it.

Click here to see the complete report.

135

1524838_10152074285119000_445792811_n

134

481426_552777894765543_892083452_n

Сад видимо да постоји и име за „то“ што је родило овај блог

1507840_384716124997563_1381398067_n

133

images-28

132

1489244_10151915357922909_120981418_n

131

67003_10151734696312909_1623103119_n

130

1450758_10151911579027909_755558509_n

129

558055_508717689171564_1928686947_n

128

9998_374731199324501_216187856_n

127

1477635_10151894705467909_777497954_n

Резултати конкурса Microsoft Expert Educator 2013.

http://pilcasopis.wordpress.com/2013/11/30/%D1%80%D0%B5%D0%B7%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BA%D1%83%D1%80%D1%81%D0%B0-microsoft-innovative-expert-educator/

994396_484763634973104_1391226633_n

126

1441470_777445272272420_1087079998_n

125

1185367_10151887828021322_46603353_n

124

1455049_10152051930911322_728696987_n

123

1393564_357524847716691_791990130_n

122

14137_361659833969859_189936052_n

121

29625_353885674747275_1356887387_n

119

1382140_721427934551710_2024621660_n

Ко чита, не скита…

1450716_522679431150064_149269917_n

116

1380288_10151796636827909_1444422174_n

Хвала

This bonsai tree was planted in 1626, and survived the atomic bomb at Hiroshima on August 6th, 1945. It was given to the people of the United States as a Bicentennial gift in 1976.

bonsai

Зраво за готово

1381374_679840365383966_1310419223_n

Учешће на конкурсу Microsoft Expert Educator

На овом конкурсу учествујем са пројектом „Потера за (старим дрвећем у) пејзажима“ чији коаутор је колега Томислав Шеремет, а којим смо конкурисали претпрошле школске године и ушли у базу знања Креативне школе.

Линк ка нашој наставној активности је следећи:

http://www.pil-network.com/Resources/LearningActivities/Details/ddf4aa83-01d8-4c3e-89f9-718aa4440068

Наставник техничког и информатике у нашој школи, Томислав Шеремет, пријавио је нашу прошлогодишњу презентацију „Најбољи ја на свету“ којој сам ја била коаутор, а линк је овде:

http://www.pil-network.com/Resources/LearningActivities/Details/373c03ce-49d4-445c-a1e4-e1ff2c09e9a2

Током школске године 2010/2011. учитељица Вера Шерфези и ја смо водиле радионице на којима су ученици научили основе италијанског језика и културе. Линк ка њеној презентацији је овде:

http://www.pil-network.com/Resources/LearningActivities/Details/7e6383a2-09f1-4f8a-815d-7c759f1fda5a

У току прошле школске године сам сарађивала са учитељицом Јеленом Вукелић у реализацији огледног часа „Прослава празника у породици“ који је она представила на конкурсу, а линк је овде:

http://www.pil-network.com/Resources/LearningActivities/Details/fabfac8a-3d43-4d84-b34b-f2dd821b7ec4

securedownload

Ми – другде (што нас веома радује)

reklama za moj blog

http://bioloskiblog.wordpress.com/%D0%BE-%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B0/#comment-2152

reklama druga

http://edublogodak.com/page/3/

Мислим (критички), дакле постојим

http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0048-5705/2001/0048-57050101195P.pdf (Занимљив чланак – СТРУКТУРА СПОСОБНОСТИ И ВЕШТИНА КРИТИЧКОГ МИШЉЕЊА, аутори: Драгица Павловић-Бабић, Зора Крњајић, Јелена Пешић-Матијевић, Радмила Гошовић)

http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0048-5705/2000/0048-57050003385K.pdf (Још један занимљив чланак – КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ, ШТА ЈЕ ТО? КОНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈА И РЕЛЕВАНТНИ ПОЈМОВИ), аутори: Драгица Павловић-Бабић, Зора Крњајић, Радмила Гошовић)

На интернету има много информација. Како одабрати праве информације и постићи циљ који желимо: читати пажљиво, читати много, читати критички и са размишљањем, читати брже, читати са разумевањем.

Како смо бирали (и како ћемо наставити да бирамо) информације за овај блог? Ово су мисли и питања који су нас водили:

1. Информације треба да буду о дрвећу, односно о вези између људи и дрвећа. Питали смо се: које дрвеће је човеку који живи у Србији важно, лепо, значајно? Са којим дрветом човек са ових простора може да се поистовети као са „својим“? Да ли је то наше уобичајено дрвеће, којег има свуда: храстови, брезе, јеле, врбе, букве? Или треба обратити највећу пажњу на дрвеће које наводи Чајкановић у својој студији о биљкама у српској култури, или се треба водити неком својом мотивацијом? Одлучили смо се за ово треће. Писали смо о дрвећу оним редом којим смо га се присећали. Заједнички смо одлучили да „преузмемо идентитет“ ХРАСТА, јер се од храстовог дрвета узима бадњак.

2. Дрвеће треба да буде занимљиво: или зато што расте у нашим крајевима, или зато што нам је потпуно непознато и расте веома далеко од нас. Треба познавати добро оно што нам је блиско и што нас окружује, а треба се обавестити и о ономе што није блиско и познато.

3. Дрвеће које ћемо представљати некоме је важно. Или је јединствено, или је усамљено на некој литици или у некој равници, или представља неку идеју, или се повезује за неку познату личност или догађај, или је лепо, или чува успомене на нечије детињство. Одлучили смо да ће наш блог бити мала енциклопедија са пописом „важног“ дрвећа.

4. Дрвеће нам много пружа, а мало тражи за узврат. Како исказати захвалност? Одлучили смо да наш блог представља поклон дрвећу које нам пружа живот и које нам дарује све поклоне које ћемо и набројати на блогу: хладовину и заштиту, материјал за градњу кућа, намештаја, прибора за јело, али и храну, лек и много тога другог. Па чак и инспирацију и лепоту као мотиве за уметничка дела.

5. Како навести друге да „примете“ дрвеће у својој околини? Како их навести, још, да се посвете „свом“ дрвећу, да брину о њему, да га посматрају и примећују промене на њему, да напишу песму или причу о њему?

Схватили смо да је најпаметније једноставно писати о дрвећу, писати о његовим особинама, лепоти, важности, а читаоци ће неприметно почети да примећују дрвеће у својој околини, да се распитују о његовој старости, историји, пореклу и слично.

Ученици који похађају секцију за медије обећали су да ће разговарати са другим ученицима, својим родитељима, бакама, дедама, пријатељима, прикупљати информације и доносити да их објавимо на блогу. Тако овај блог непрестано расте, а надамо се да ће расти и даље, након конкурса КРЕАТИВНЕ ШКОЛЕ, дуго.

ВАЖНО: Чланке допуњавамо накнадно, ако сматрамо да је неке нове податке потребно додати. Мислимо да је боље да на само једном месту читалац блога пронађе податке о храсту, него да мора да их тражи у неколико различитих чланака објављених у различитим месецима. Зато, драги читаоче, понекад поновно прегледај поједине чланке. Биће нових података, нових стихова, нових фотографија, нових линкова ка поезији, филмовима или чланцима.

Како је настао овај блог

Једнога дана, један пријатељ и колега предложио ми је да учествујемо као тим на конкурсу КРЕАТИВНА ШКОЛА. Рекао је да жели да прави панорамску карту, да ученици карту насликају и поставе на интернет, па да на њу поставе линкове… А ја сам се питала – ка чему? Он је предложио да линкови буду према нашим познатим туристичким објектима: Галерија „Сава Шумановић“ са родном кућом Савином, затим Илијанум, као и Спомен-обележје „Сремски фронт“ по којем је наша школа добила и име.

Ја сам међутим, помислила како бисмо могли да у ту карту уцртамо и нешто друго – дрвеће. Одавно већ размишљам о дрвећу и осмотрим добро свако високо и лепо, старо дрво, као створено за неку писмену вежбу, песму или цртеж.

У јесен прошле године сам случајно морала да чекам десетак минута на једној грађари, која је имала велико двориште, пуно пунцато разног дрвета, летава, отпадака, свега и свачега, а у средишту је расло једно огромно дрво. Тога дана ветрић је пиркао, а било је прилично топло. Пријало је осетити тај ветрић на лицу и у коси. Као да је говорио да је лето завршено, да почиње јесен и да треба да уживамо у сваком поједином сунчаном дану, јер ће већ можда онај следећи бити кишовит, магловит и блатан. Била је тишина. Људи који су се договарали о цени кровних греда били су ушли у зграду. Била је тишина и онда сам схватила да заправо није тишина – заправо се могао чути један невероватно диван звук шуштања лишћа на ветру. Окренула сам се ка том дрвету огромне крошње која је читава лелујала на ветрићу и шушкала. Могао се стећи утисак да то стабло има неку важну поруку коју мора рећи, а ако га ви не разумете – тим горе по вас. Оно, ево, говори и труди се да вам ту поруку пренесе, а ви – наћуљите уши, напрегните мозак… или бар слушајте и уживајте.

Као што је тај дан био последњи такав, топао, диван летњи дан, пред долазак јесени, тако је и тих неколико минута слушања ове тајанствене поруке прошло и сетила сам се Иве Андрића и његових реченица. Не знам зашто баш Андрића. И његове су реченице такве. Дивне, једно време можда компликоване и неразумљиве, али кад их схватиш срцем, претворе се у уживање које може да доживи само онај ко разуме тајну поруку. За друге и овај текст и ове реченице су – шпанска села.

Синергија?

На овом линку је вест са фејсбука која говори о ономе о чему смо и ми говорили на овом блогу: http://www.facebook.com/photo.php?fbid=355784741132857&set=a.228632857181380.62252.228615107183155&type=1&ref=nf

„Кад би дрвеће ходало“… имали бисте ДРВО НОВЦА (Money tree)

Људи су веома маштовити и одатле потиче визија дрвета које би рађало дукате, новчанице или нешто слично.

Али, треба да се питаш најпре шта је то новац, ко га је измислио и зашто. Новац су измислили – људи, за своје потребе, јер им се тада учинило да ће им новац олакшати живот, робну размену учинити много практичнијом, што се уосталом и десило. Али, новац је истовремено донео и неке проблеме.

Људи су покушали да те проблеме реше што су смислили чекове, разне банковне рачуне, текуће рачуне, жирорачуне, кредитне картице… Као пиле у кучине, тако су се запетљали у многобројне варијанте новца.

Остаје вечно питање: да ли је живот лакши сада, кад постоји новац, да ли је лепши, бољи… или је био лакши, лепши, бољи док га људи још нису били измислили.

Размисли. Можеш ми свој одговор уписати у коментар након овог чланка.

Хвала!

Разлог што ти се обраћам

Један од разлога због којих сам одлучио да ти се обратим, можда и најважнији од тих разлога, то је жеља да схватиш да ви, људска бића, толико тога можете да научите од мене. Много мање важан разлог је тај што бих волео да те научим да осетиш захвалност за све оно што су ти моји преци чинили одувек и чине и данас како би живео лепше, боље и задовољније.

Погледај колики наметници нас нападају, разне бубе, термити, гусенице… Али, ми трпимо, са вером и надом да ћемо опстати без обзира на све нападе. У нашем свету нема насиља као у вашем свету. Ни једно дрво није никада убило друго дрво.

http://www.josephinewall.co.uk/mill_tree.html

Поздрав дрвета

Ја сам једно дрво које те одлично познаје. Ти пролазиш често поред мене, а примећујем да ме све чешће посматраш. (Можда се претвараш у песника?)

Постојим овде већ више од шездесет година. То је три пута, a можда и више него три пута више, од времена које си ти провео на планети коју називаш Земља.

Делом сам у земљи, а делом изнад тла, тако да сам повезан са свиме и са свима. Па и са тобом. Иако ти то тек сад помало наслућујеш. Почињеш да осећаш срећу посматрајући ме у разна годишња доба, а ја то задовољство и срећу одувек осећам.

Волим све што прође поред мене, ветар, човек, лептир, птица, снег, шапат… Све то ми доноси срећу, јер од тога сам свакога дана све више – ја.

Шта о нама кажу научници

Постоје међу вама, људима, они који се називају „научници“. То су они људи који желе да сва створења разврстају и поделе по групама, па онда тим групама дају посебна имена. Научници проучавају створења и понекад их чувају, лече, брину о њима. Немам ништа против научника, поготово ових о којима ти причам. Има и оних који покушавају да промене створења, да укрсте два различита створења и тако створе неко ново, непостојеће, иако је Бог створио створења овако како нас је створио. Одатле произилазе многе опасности и рађају се многи моји страхови.

Ако најпростије поделимо створења на биљке, животиње и вас, људе, видећеш да само биљака има преко триста хиљада врста. Већину нас храни Сунце, сунчева светлост, дар нашег општег хранитеља, који хранећи нас, храни и вас, људска бића, а и неке животиње, такође. О биљкама, животињама, сунчевој светлости и нама, дрвећу, много више ћеш учити у школи, на часовима биологије. Ја бих сада волео да те научим да на свет накратко погледаш кроз посебне наочари: једно окно нека буде окно науке, а друго окно нека буде окно уметности, или можда нечега вишег од уметности. Оно што будеш видео гледајући кроз оба окна истовремено, биће дубљи поглед у оно што сам ја.

Настанак блога – 15. 2. 2012. (Сретење господње)