Posts from the ‘Образовање кроз уметност и природу’ Category

Хиљадити пост на блогу ДОБРО ДРВО!

blog1000

Петар Кочић против сече шума

Усамљено стабло крије легенду

http://www.blic.rs/riznica/misterije/zmajevo-stablo-usamljeno-drvo-krije-legendu-o-poslednjoj-srpskoj-azdaji/qevcz40

Zmajevo stablo

Слон и дрво

862151916d725fdfafaa665b59db07bf

Знате ли причу о слону који је од рођења био везан за танко дрво?

Док је био мален, то дрво је за њега било превелико да га ишчупа и да се ослободи. Покушавао је пуно пута безуспешно.

Кад је порастао, дрво је постало мање од њега, али више није покушавао да се ослободи, верујући да је то немогуће.

Попут њега, и ми смо рођени у заробљеништву ума, и цео живот имамо пред собом да научимо да летимо.

Већина то никад не успе, али на срећу, неки достигну висине.

Изађимо из свог кавеза и полетимо! 

Our project applied for the national quality label

Please, inform me if you applied for the national quality label in your country. Thanks.

ПОЗДРАВ НИКОЛИ ТЕСЛИ – ЗМАЈ

2845f63d4a278ea7f1a70d0637922ca7

Поздрав Николи Тесли при доласку му у Београд

Не знам шта је, је л’ суштина

Ил то чини само мис’о, –

Чим смо чули: долазиш нам,

Одмах си нас електрис’о.

 

На што жице спроводнице!

Електрика јури широм,

Ваздухом ће бити споја,

(После може и етром).

 

– Стоји стабло, стоји Српство,

Мајка сваком листу – сину;

Најсвежији лист му трепну,

Па одлете у даљину.

 

Ти нам, Тесла, ти врличе,

Оде летом јаче струје,

У далеку Колумбију,

Да ти умље колумбује.

 

И ти, Тесла, у којем се

Исполинске мисли роје,

Тебе враћа неодоље,

Да пољубиш стабло своје.

 

Љуби стабло дојчине му,

Стисни дојку, сине врли;

Свака грана српског стабла

Тесли тепа, Теслу грли.

 

Београд је данас сретан,

Рукујућ се српском диком

И открива срце своје

Пред Србином велебником.

 

Но ти мораш опет натраг,

Састанак нам кратко траја –

Ал’ топлоту носи собом

Братинскога загрљаја.

 

Остварена ј’ мис’о твоја,

Мис’о дивна и голема;

Међу нама биће везе,

А даљине нема, нема.

 

Разумеће листак свежи

Сваку жилу својег стабла,

Спајаће нас електрика

(Електрика наших срца)

и без жица и без кабла.

Како је писао песме ДЕЈАН АЛЕКСИЋ

ШТА СЕ СВЕ ДЕШАВА КАД ПАДНЕ КИША
Кад прође киша и сунце гране,
Људи склапају кишобране;
И кишобрани стоје по страни
Док се не врате кишни дани.

Кад прође киша и сунце гране,
Ствари су некако погужване,
И лепо видиш како су легле
Да буду испод сунчеве пегле.

Кад прође киша и сунце гране,
Цвркут се опет плете у гране;
Истрче деца и друга спадала
Напоље, где је киша падала.

Кад прође киша и сунце гране,
Људи се жале на вреле дане;
Вичу из хлада као у збегу:
„Кад ће та киша да смени жегу!?“

tumblr_n7fqwhISIg1tqou9go1_500.gif