Posts from the ‘угрожени и заштићени рођаци’ Category

Како пропада камена шума у резервату Лојаник

http://facebookreporter.org/2015/04/26/k%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%BE-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE-%D0%BD%D0%B5-%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%BE-%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BEj-%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B8-%D1%81%D1%82%D0%B0/

http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/Zanimljivosti/1555774/%C5%A0ta+sve+trpi+mataru%C5%A1ka+okamenjena+%C5%A1uma.html

 

Hibaku Jumoku

After the atomic bombing of Hiroshima on 6th August 1945, with landscapes demolished, soils charred and radiation rampant, Dr. Harold Jacobsen, a scientist from the Manhattan Project, told the Washington Post that Hiroshima will be barren of life and nothing will grow for 75 years. But nature had other plans. The following spring, to everyone’s surprise and delight, new shoots were seen springing up amongst the debris of the city. Those new saplings provided a powerful message to the survivors of the atomic bomb and gave them hope that they could rebuild their city.
After the war, many of those trees were preserved in 55 locations within a 2km radius of the hypocenter. Today, they are officially registered as A-bombed trees. Each A-bombed tree is called a „Hibaku Jumoku“ – survivor tree, and is identified by a name plate. According to the City of Hiroshima, there are about 170 survivor trees representing 32 different species.
The tree closest to the hypocenter is a Weeping Willow, which stands 370 meters away from the blast. Although the original tree was toppled by the bomb, its roots survived and new buds sprouted at the base.

Thank you Tony Marchesano of: www.flickr.com/photos/tony_m/ for the beautiful picture and for noticing this amazing tree!

1800198_606535326087430_864739511_n

Метузалемов старији рођак

http://www.bastabalkana.com/2013/12/najstarije-drvo-na-svijetu-tri-najstarija-stabla-na-svetu/?fb_action_ids=594348040636275&fb_action_types=og.likes&fb_source=other_multiline&action_object_map=%5B664739353548654%5D&action_type_map=%5B%22og.likes%22%5D&action_ref_map=%5B%5D

Image_21170-264x330

Ретки, угрожени и заштићени рођаци – ТИСА

Тиса је веома лепо дрво, високо и поштовано у народу, који је веровао да тиса штити од духова. Људи су комадиће дрвета тисе ушивали у одећу или носили крстиће око врата направљене од њеног дрвета. Правили су од тисе кашике, штапове и огрлице. Достиже висину од 20 метара и дубоку старост. Доб јој је тешко одредити будући да не ствара годове, него се и срж с временом разграђује, остављајући средину шупљом. Пронађени су фосили из терцијара, а утврђени су примерци стари и хиљаду и по година.

Расте много на Тари и на Копаонику.

Још од времена ренесансе користи се за украшавање човекових путева, дворишта, паркова, гробаља… Тисово дрво, тисовина, тешко је, тврдо, чврсто и еластично. Тешко се цепа, али се површина веома добро ображује, па је уметници много користе, као и столари за стругарске и резбарске радове, за стубове, израду дрвеног посуђа и прибора за јело. Некада се тисовина користила и у бродоградњи и за израду славина на буради. Толика употреба узроковала је масовну сечу и истребљење тисе, па је она сада заштићено дрво.

Неки верују да је крст Светог Јована Крститеља којим је крштавао у реци Јордану био од тисе, као и да је крст на којем је страдао Христос делом био од тисовог дрвета. Још о тиси читајте у чланку који се налази на овој адреси: http://www.politika.rs/rubrike/spektar/Nauka/Otrovna-lepota.lt.html

Још о четинарима можеш прочитати на овој страници: http://www.biosan.rs/katalog/vcetinar.htm

Овде се налази један чланак из часописа „МОЈА БАШТА“ из којег можеш видети како се планира изглед једне баште, од цртања плана, до списка биљака које треба купити, па до скице како ће башта изгледати кад буде довршена:

http://moja.lisa.rs/moja-lepa-basta/kreativno-i-lepo/3866-kao-u-oazi.html

http://www.komunalacbecej.com/staratisa.php

За радознале:

http://www.svetbiljaka.com/Forums/viewtopic/t=3759/postdays=0/postorder=asc/highlight=tisovina/start=15.html

http://www.treeregister.org/

http://www.treeregister.org/measuringtrees.shtml

http://www.ancient-yew.org/ss.php/poetry/2/27/30

http://www.ancient-yew.org/mi.php/ode-to-an-old-soul/65

РЕТКИ, УГРОЖЕНИ И ЗАШТИЋЕНИ РОЂАЦИ Панчићева оморика

Велики научник, Јосиф Панчић, први пут је чуо за ову моју рођаку у ужичком крају 1855. године. Није успео да је пронађе па је 1865. године наредио са се у Велику школу пошаљу гране са шишаркама свих четинара и ту су се нашле и две гране оморике која је добила касније његово име. Није био познато ко их је послао и одакле. Следеће године је повео своје ученике на научну екскурзију по Западној Србији, али је опет није пронашао иако је пролазио сасвим близу њених природних станишта. Нашао ју је тек касније у Заовинама, крајем 1875. године. Свој проналазак и опис оморике објавио је на немачком језику у чланку ЈЕДАН НОВИ ЧЕТИНАР У ИСТОЧНИМ АЛПИМА, са описом на латинском језику, како то захтева и данашња ботаника.

Многи су покушали да оспоре у научним круговима да је то нова врста. Панчић је своју новооткривену оморику назвао Picea omorica P. и тепао јој је ЛЕДЕНА ЛЕПОТИЦА. Издржао је сву критику научника и нова врста је по њему названа ПАНЧИЋЕВА ОМОРИКА.

Касније је успео да пронађе и нека друга станишта Панчићеве оморике. Данас су сва та налазишта проглашена резерватима природе и о њима брину Завод за заштиту природе Србије и ЈП Национални парк Тара. Свако појединачно стабло Панчићеве оморике је под заштитом државе, као и њена природна станишта, која су постали строги резервати природе: ЗВЕЗДА, ЦРВЕНИ ПОТОК, КАРАУЛА ШТУЛА, ЦРВЕНЕ СТЕНЕ, ЉУТИ БРЕГ, БИЛО И ПОДГОРУШИЦА.

Панчићева оморика је „живи фосил“ и представља праву научну загонетку – загонетка је њено порекло, то што се смањује њена природна средина само на средњи ток реке Дрине, загонетка је њена слабост у конкуренцији са другим биљним врстама, осетљивост на негативно деловање човека у њеним природним стаништима, док истовремено јако добро успева у загађеним урбаним условима.