Posts from the ‘лишће’ Category

Представљамо уметницу са лишћем – Хилари Вотерс Фејл

http://www.hillarywfayle.com/

transforming-leaves-into-art9__880

transforming-leaves-into-art6__880

transforming-leaves-into-art11__880 transforming-leaves-into-art-22__880 transforming-leaves-into-art-33__880

 

Представљамо уметницу са лишћем – Сузана Бауер

http://lostininternet.com/stitched-leaves-formed-into-delicate-sculptures/

1 susanna-bauer-leaf-art-01 susanna-bauer-leaf-art-05 susanna-bauer-leaf-art-12 susanna-bauer-leaf-art-14

Тако је писао ДУШКО РАДОВИЋ

Ко устаје рано, може не само гледати, већ и слушати како пада лишће. У рано, тихо јутро чује се кад суви, крти лист падне на тротоар.

444e2eed04e6c93f81f4218baaf55e1b

 

Лист као уметничко дело

002-570fb7d873ab7__880 005-570fb7ee4982a__880 006-570fb7f51f445__880 11-570fb8345ba4a__880 013-570fb82651921__880 alle-570fb87251571__880 Druck Druck

I Photographed Hundreds Of Leaves To Show The Beauty Of Diversity And Imperfection

Речи из страних језика – јапански

1505261_400643363404839_1470110821_n

У  српском језику познатије као „шарена хладовина“. :-)

Тако је писао песме Жарко Леваја

УМОР

 

Песмом више не опијам уши,

Нема вица да ме смех протресе,

Целим бићем у својој сам души

Као стабло кад листове стресе.

 

И самујем у дугом чекању,

Иживљеност крај умора чучи,

Нити вежу, ал’ ма и најтању,

прекин’о сам и то ме сад мучи.

 

Запад гледа румен проливену,

Ноћ се, ево, дану додворава,

На колена, још пред једну жену

Спустиће се ова луда глава.

 

из збирке РАЊЕНА ПТИЦА

936030_10151862893969773_1236280924_n

Тако је писао песме Гаврило Миле Принцип

ГАВРИЛО ПРИНЦИП

 

Никада више зелена листа

Видјети нећу у прољеће.

Преда мном свјежа рака блиста,

У њу ћу лећи као у цвијеће.

 

Јер нису мене залуд у злоћи

Гаврани јели до крви саме

Нада мном злокобно кружили у ноћи

И кљували очи у сред таме.

 

Злокобна крила кобне руке,

Кидали комаде меса што гњије.

Нагонили ме на Исусове муке,

Али крик ми се отео није.

 

Ја сам за узврат још раније

Гледао људе како славе.

И ником јасно било није,

Да ће се о’ладити двије главе.

 

Један за другим пуцњи се чују,

А врисак жена бомба стиша.

Многи ме туку, по мени пљују,

Док ми крв липти као киша.

 

Ја овдје гдје кости гњију,

Молим се Богу сваке ноћи,

За неку нову историју

Која мора доћи.

 

Јер није залуд рекао пре,

Жерајић, соко сиви:

„Ко хоће да живи, нека мре.

Ко хоће да мре, нека живи.“

 

из збирке „Пуцањ у тишину“

quote-there-is-no-need-to-carry-me-to-another-prison-my-life-is-already-ebbing-away-i-suggest-that-you-gavrilo-princip-260457

5324504-Gavrilo_Princip-s_grave-0