Posts from the ‘грана’ Category

Тако је писао песме СТАНИСЛАВ ВИНАВЕР

извор за слику: http://www.fastcodesign.com/1665733/artist-fills-la-library-with-lovely-ghost-trees

Вековима тице нас кликују

Вековима тице нас кликују
Да ум се помрачи, да душа свисне
Али богови тамно ликују
И суморно гране шуморе лисне.

У једну би заверу тице да вежу, да сплету и споје:
Сва крила, све песме, све зоре и све боје…

Од лета тичијег до лета
Од света ичијег до света
Нас двога само се боје
Не могу да нас виде и чују
Против нас завере своје
Богови груби плету и кују…

Мрзак им дух и духа сласт
И тица мудрих распевана страст.

Тако је писала песме Радојка Никић Милиновић

Птица полеће из сна

Ружино дрво
капљице – комади
грудве бола
окићене гране
јасне дубине
дно ока
мрежаста зрна

il_340x270.399214279_kvzp

Тако је писао песме Федерико Гарсија Лорка

„Романца о луни, луни“

 

(Цигански романсијеро)

 

Луна дође ковачници

у сукњи од чиста смиља.

Дијете у њу гледа, гледа.

Дијете ока с ње не скида.

 

А у зраку устрепталом

луна своје руке шири,

и открива, блудно чиста,

чврсте груди коситрене.

 

– Бјежи, луно, луно, луно,

јер Цигани када дођу,

исковаће од твог срца

бијели прстен и ђердане.

 

– Дијете, пусти ме да плешем,

а Цигани када дођу,

наћи ће те на наковњу

са склопљеним очицама.

 

– Бјежи, луно, луно, луно,

већ их чујем на коњима.

– Дијете, пусти, и не гази

бјелину ми ушкробљену.

 

Коњаник се приближав’о

о бубањ равнице бијућ.

У вигњу је мало дијете

заклопило снене очи.

 

А Цигани, сан и бронца,

кроз маслине долазили,

главе су им уздигнуте,

очи напол затворене.

 

Како само хучи сова,

како хучи у гранама.

Небеснима луна шеће

и за руку дијете води.

 

Цигани у ковачници

горко плачу ридајући

а над луном вјетар бдије.

Вјетар над њом будно бдије.

540940_521877884522211_850484003_n

Тако је писала песме Радојка Никић Милиновић

***

 

Преко очију

ружа

пренесе лахор

зањише

руке

 

Међу гранама

тишину

отупи

 

из збирке „Дуго откидање капи светла“

tree-branch-bird