ЕЛЕГИЈА II
Заплачимо, пријатељу:
Једна суза нек буде за лист жути,
Једна за прецвалу ружу,
Једна за мртву девојку,
Једна за сваког човека бол.
… Једна суза за сваки камен,
За свако дрво,
За сваку звезду
И за Идеал.
Бескрајне су душе, камење.
Страх ме је да ходам: да их не згазим.
Advertisements