Ово је прича о дрвету
Што испод мог прозора живи.

Оно сунчеву светлост много воли
Али, ћути када га небесно сивило
Притисне и боли.

Птице као одабрано и весело
Друштво радо прима,
Ал` више се радује самоћи
Што посебне чари има.

И кад му ветар, познаник стари,
Повремено тајанствену тишину квари
То дрво што испод мог прозора живи
Без и једног уздаха отпоздравља
Па му каже: «Где си ветрићу, друже мој стари»?

Ето како чудесно
и непомућено житије има
то радосно дрво, што свако јутро
у знак поздрава и мени
својом крошњом клима.

Резултат слика за дерево рисунок