2845f63d4a278ea7f1a70d0637922ca7

Поздрав Николи Тесли при доласку му у Београд

Не знам шта је, је л’ суштина

Ил то чини само мис’о, –

Чим смо чули: долазиш нам,

Одмах си нас електрис’о.

 

На што жице спроводнице!

Електрика јури широм,

Ваздухом ће бити споја,

(После може и етром).

 

– Стоји стабло, стоји Српство,

Мајка сваком листу – сину;

Најсвежији лист му трепну,

Па одлете у даљину.

 

Ти нам, Тесла, ти врличе,

Оде летом јаче струје,

У далеку Колумбију,

Да ти умље колумбује.

 

И ти, Тесла, у којем се

Исполинске мисли роје,

Тебе враћа неодоље,

Да пољубиш стабло своје.

 

Љуби стабло дојчине му,

Стисни дојку, сине врли;

Свака грана српског стабла

Тесли тепа, Теслу грли.

 

Београд је данас сретан,

Рукујућ се српском диком

И открива срце своје

Пред Србином велебником.

 

Но ти мораш опет натраг,

Састанак нам кратко траја –

Ал’ топлоту носи собом

Братинскога загрљаја.

 

Остварена ј’ мис’о твоја,

Мис’о дивна и голема;

Међу нама биће везе,

А даљине нема, нема.

 

Разумеће листак свежи

Сваку жилу својег стабла,

Спајаће нас електрика

(Електрика наших срца)

и без жица и без кабла.