Archive for јануар 2016

Кад на дуду роди трешња…

h7g6ljds

http://www.medias.rs/kad-na-dudu-rodi-tresnja

 

Учимо италијански језик

94ca5-img00395-20100811-1205

alberiMonumentali

manuale_boscaiolo_ita

COP-per-MSN-Dispensa-Alberi

http://www.ascuoladaglialberi.net/wordpress/?tag=alberi-monumentali-piemonte

http://www.ascuoladaglialberi.net/wordpress/?tag=alberi-monumentali-sicilia

Необично дрвеће

необично дрвеће

1378059_10151755656467909_671686818_n

 

Брезе у снијегу, Анто Бумбар Николић

946128_904064173024428_8016101262487392219_n

Срећан Бадњи дан!

12509096_1681308718790269_1754959466124280583_n

Шта живи у снежном покривачу?

http://www.nsf.gov/discoveries/disc_summ.jsp?cntn_id=136986&org=NSF&from=news

illustration showing plants and animals under snow

Узех да прочитам приповетку УБИЦЕ Милоша Црњанског

Сестра, која је држала то вече службу, ушла је око девет, угасила лампе, села у једну велику, високу, дрвену, „бабину“ столицу, завила се у своје јастуке и шалове, наслонила главу мало назад, помолила се и задремала. Никад је ноћу нису звали. Но увек се тужила, да целу ноћ разговарају.

l2_v327284_958_480_678-13

Причало се ту увек једно исто. Све чудне приче. Све о немогућим догађајима. О сиротанима, што постајаху краљеви на Новом Зеланду, о чудним шумама, о курјацима што говоре, о коњима што су у ушима носили орасе од драгог камења, о мудрим змијама, о неком сату, који је свирао, а на себи носио једног гренадира и једну цуру, што је имала пуну врећу љубица, па се то двоје о поноћи љубило и уздисало, – и умирало, кад би петли запојали.

tumblr_n6novmAAE21tp6jjyo1_500

Наста опет тишина. Причао је о жени некој, што је пошла у цркву, а у шуми је препаде син, што се одметнуо у хајдуке. Он ју је напао и убио. Ишчупао јој срце и бацио насред пута…

„Немој да причаш о убицама“… чуо се један из кута мрачног. (…) „Де оно о птици“… чуо се један.

„Била једном једна мала канаринка. Затворена у кавез. Кад је плакала, падао јој из очију споменак. А перје јој је било од сухог злата… Једно јутро паде иње па се смрзну мала канаринка. Дође Богу жао. Дође Богу жао. Узе је лепо у своје крило, у вреле своје шаке, па је стаде грејати у кошуљи на грудма“…