Сланину,

то свето јело

које постоји

од памтивека,

Бог је створио

са љубављу

да нахрани

гладног човека.

И зато Сремац

кад има сланине

накриви шешир

и не брине више,

а због тога се

сланина у Срему

златним словима

одувек пише. 

Откад се роди

Сремац је воле

и једе зором

чим сунце сине,

и док постоји кићеног Срема,

увек ће у њему бити сланине.

Сланина роза,

сланина бела,

танка и тврда,

мекана, зрела.

Сланина шарена,

сремска дика

с потрбушине

и гроника,

сланина месната са ребара,

сланина фришка,

сланина стара,

сланина фина,

за краља и цара.

По Срему и данас

прича се вазда,

ко има дебљу сланину

бољи је газда.

А кад се коље,

на три стола,

сланине цело

брдо пола,

па онда пуно

велико буре

ко море сланине

саламуре.

Сланина пушена

на пањевима:

од храста, бреста

и старе гуње,

сланина на ватри

јасике, јове, 

белог багрема

и шљиве тургуње.

Сланина сушена

на промаји:

у гонку куће,

високој котобањи,

сланина која се 

у жарко лето

на врелом тавану

упола смањи. 

Сланина за доручак,

ручак, вечеру,

сланина кад се

кукурузи беру, 

сланина док се копа њива,

на сунцу жарком

што маст прелива,

сланина на мразу,

чврста ко кости,

сланина за пост,

Боже опрости.

Сланина са луком,

црним и белим,

са парадајзом,

купусом киселим,

сланина на сарми, 

у белом пасуљу,

сланина за дијету,

пржена на уљу.

Понекад и оно, 

остало од старине:

наједеш се само

леба и сланине.

Сланина за посао,

факултет, школе, 

сланина коју

Сремци воле.

Сланина печена

у тигању, 

Сланина кад пођеш

на море, у бању,

сланина за вашар

у лепој Руми,

сланина за ражањ

на излету у шуми.

Сланина пре 

и после јела,

клизи кроз грло, 

масна и бела.

Она је увек

прави лек:

за сушицу

и горушицу,

за женски стомак

и кенкаво дете,

сланина топљена

за испуцале пете.

Сланина у сирћету

трн из ноге вади,

сланина пресна

врели чир олади.

Сланина да се 

намажу опанци,

бич, буџа, 

и кожне папуче,

сланина за мачку,

кера и куче,

сланина за звери

у гвоздену ловку,

сланина на концу

за мишоловку.

Сланином намазати младо воће,

да зец стабљику

не оглође.

Сланина крмачи

кад јело мане,

сланина крави

кад преживар стане,

врела сланина 

за бесног кера,

да га што даље од куће отера.

Сланина за шарена

ускршња јаја,

да се премажу

због бољег сјаја,

сланина масна

примену има

кад шкрипе шарке

на вратима.

И ово да знате,

што кажу Сремци стари,

сланина не може

да се поквари.

И сваки окрајак

сланине се чува,

од ње се домаћи

сапун кува.

Сланина у торбу

свињару, чобану

и говедару.

Сланина путницима намерницима,

просјацима

и погорелцима

котларима

и корпарима,

додолама и мачкарама,

кишобранџијама и робарима,

крпилонцима и мечкарима,

пола сланине свастики у граду,

једна за шурака на привременом раду,

две мајстор Јови за казан нови,

а ону меснату, полувелику у пакет па поштом сину војнику.

Сланина сремска старина чудесно јело вредно злата,

За време глади, глади и зала

увек је с поносом Срем одржала 

и зато јој много, много хвала!

Advertisements