Archive for август 2015

Лоркин „Ноктурно“

Бојим се мртвог лишћа.
Бојим се гаја
пуног росе.
Одох да спавам.
Ако ме не пробудиш,
оставићу крај тебе
моје хладно срце.

Шта то звони
Тамо далеко?
Ветар у прозорским окнима,
моја љубави!

Ставио сам ти ђердане
од зориних драгуља.
Зашто ме остављаш
на овом путу?

Ако одеш далеко,
моја ће птица плакати
и зелена лоза
неће дати вино.

Шта то звони
тамо далеко?
Ветар у прозорским окнима,
моја љубави!

Никада нећеш знати,
сфинго од снега,
колико бих те волео
у свитањима
кад пљушти киша
и кад са суве гране
пада гнездо

Превео Миодраг Гардић

http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/grob-kod-izvora-suza

Успомена из Русије

http://www.etsy.com/ru/shop/GoldBark/about

1382255_523769587699013_1392060607_n

The birch has been a traditional symbol of Russia since antiquity. This art form began nearly two thousand years ago and is still a valued craft today. Because of the natural properties of the birch bark which have a leather-like softness, this material can be worked in a similar manner to leather.

The birch bark has antibacterial and antiseptic qualities and is thus an ideal basis for storage boxes of any kind. Especially jewelry will keep clean and shiny due to the natural environment within the boxes.

Some people claim that birch bark is the eighth wonder of the world. It has a velvety smooth surface and is very pleasant to the touch. Most of our Russian birch bark boxes are one-of-a-kind or available in limited quantities only.

Тако је говорио свети Јован Златоуст

Сви људи имају потребу за молитвом, више него што дрвеће има потребу за водом. Зато што нити дрвеће може да даје плодове уколико не упија воду кроз корење, нити ћемо ми моћи да доносимо скупоцене плодове побожности уколико се не напајамо молитвом. Зато треба и када устанемо из постеље да предухитримо сунце службом Богу; и када седимо за столом ради обеда и када се спремамо за починак. Или боље речено – сваког часа треба да узносимо молитву Богу, прелазећи тако помоћу молитве један пут који је једнак дужини дана.

1375280_395158580610834_1454509697_n

 

Тако је писао песме Сергеј Јесењин

Путем иду монахиње.

Под ногама им пелен, драча.

Незгодна бодља ту почиње

где штака звекет све надјача.

 

По кукољу опанци рове.

Фрктање крда однекуд гласно.

Са звоника их звоњење зове

ко из котла гвозденог јасно.

 

Старице стресају гранате.

Вежу до пета девојке плетенице

а са трема монаси прате

њихове мараме нетремице.

 

Знак на капији манастира траје:

„Милостив према мени буди“

а ко на гумну лопов да је

лају пси да се полуди.

 

Лиже сутон сунце златно.

Звони мукло у шумарку скриту.

Кроз сенку врба огрнув платно

иду богомољке на молитву.

golden_weeping_willow_foliage2

Тако је говорио… неко непознат (јавите нам ко, ако знате)

„Понекад, након разговора са неким људима, човек осети потребу да пријатељски помилује камен, осмехнe се дрвету и са пуно поштовања скине капу пред магарцем.“

10368_10151757681991419_886811021_n

Приче о дрвећу

http://illyria.proboards.com/thread/100?ixzz2U8ddnvm2=undefined

2wwf1