Да би успламтела ватра божанске љубави, нема бољих за то дрва неголи дрво крста (невоље). Школа крста (беде, невоље, жалости) најбоља је школа. Васпитање у тој школи чини те безумни постају паметни, а паметни мудри, горди постају смерни, а смерни смиреномудри, рђави добри, а добри још бољи, слаби силни, а силни – непобедни.