Тајна Блаженстaва као лествица образовања по светом Јовану Златоустом

Много векова пре него што су биле утврђене основне поставке и практични методи савременог образовања и васпитања, хришћанска педагогија почела је да се бави потребом да се човек посматра целовито, у свим његовим способностима, као личност „по образу и подобију Божијем“. Циљ није у стицању појединачних врлина, већ врлинског стања целокупне човекове личности, као свеживотног става и постојаности.

Потребно је расудити шта под речју љубав подразумевамо. Свети Апостоли, када говоре о љубави, скоро увек говоре и о Вери и о Истини. У том духу расуђује и Свети Јован Златоусти: „Духовна љубав јесте изнад сваке друге љубави; ништа земаљско не рађа њу; јер ту није – ни навика, ни доброчинство, ни природа, ни време, она нисходи одозго с неба“.

Циљ хришћанског образовања је целовит човек који је кроз светотајински и подвижнички живот у Цркви, кроз стицање врлине, остварио своју богоиконичност. А да бисмо започели правилно образовање, сматрао је Свети Јован Златоуст, важно је од почетка положити темеље духовности у складу са јеванђеоским заповестима блаженства.

Дакле, образовање је, у суштини, бесциљно, уколико не образује човека у целини, тј. не само као  „разумног човека“, већ пре свега, као моралног и духовног човека, као „икону Божију“. Знање је по себи бескорисно, сматра Свети Јован Златоуст, уколико не доноси свој плод – врлину, а не служи другима, ако није на корист окружењу човековом.

Добро дрво даје добре плодове.

Наиме, реч је о светости.

Ако служи као повод за гордост, за преузношење над другима, за лакомост, завист и друге пороке, знање „чини душе бесплодним и неспособним за било шта друго“. Са друге стране, не мора само образовање бити васпитајуће, него васпитање мора бити образујуће. то је императивни педагошки модел који препоручује Златоуст.

Јединство васпитања и образовања у љубави, постиже се кроз истинску философију, кроз познање Истине. „Није знање светлост, него је светлост знање.“ Слушање и изучавање Речји Божије и чињење добрих дела јесте Светлост Христова која просвећује све и сва. Човек је биће заједнице, створен за светост и за светлост.

Христијанизација друштва подразумева специфичност тумачења блаженстава код Светог Јована Златоуста: он у њима налази оно што се не тиче само духовног већ и чулног човековог битија – богатства, сиромаштва и праведности. Расветлио је услове човечијег блаженства, које је доступно свим људима независно од њиховог социјалног положаја и културе. Није рекао: „Такав је и такав блажен, него сви који тако поступају су блажени, тако да био ти макар роб, сиромах, просјак, без учености, необразован, нема никакве тешкоће за то да постанеш блажен, уколико будеш имао ту врлину.“

Свети Јован Златоуст је упоређивао човека са Богом, а не са друштвом и врлинама у њему: било са храброшћу, благочестивошћу, праведношћу или разборитошћу. Неспојиви су горда непромишљеност и смиреномудрије: „Као што је гордост извор сваке несреће, тако је смирење почетак сваке благочестивости (философије).“

аутор изворног текста: Епископ нишки Јован Пурић, (овај текст је извод из оригиналног текста са сајта ПРАВОСЛАВЉЕ)

,,Ко је кротак, тих, милостив, праведан, тај неће само за себе творити добра дела, већ ће се старати да те благе источнике добра излије на корист других. Исто тако, и онај који је чист срцем, и миротворац, и онај који је прогоњен због истине живе ради опште користи… Дакле, не жалости се, ако Вам се моје речи чине непријатним јер ће се захваљујући Вама и други који су изгубили себе охрабрити.”„Истински глас врлине је јачи од сваке трубе, а чисти живот је светлији од самог сунца, макар било мноштво оних који оговарају. Према томе, ако будемо имали у себи све поменуте врлине… ако будемо кротки, милостиви, чисти миротворци, ако на увреде не будемо одговарали увредама, већ обрнуто, да их прихватимо са радошћу, онда ћемо све који гледају у нас привући тиме не мање но као чудима…”

„Ако можеш да испуниш барем једну од Његових заповести, када се, оставивши све, стараш само да направиш профит, да даш новац на проценат… И нека да је само то; али, када ти бескорисним занимањима, припојиш још и неправду, одузимајући земљу од суседа, пљачкајући, повећавајући глад других, како ћеш приступити заповестима….”

Све цитиране мисли Св. Јована Златоустог су наведене из 15. Омилије на Матејево јеванђеље, т. 7, књ. 1, спб., 1901, стр.148
Advertisements