Вита јела, зелен бор, чекамо брзи одговор да ли вам се свиђа наш блог!

Јела је најчешће вита, а онда се придев вита зове стални епитет. Има много сталних епитета у нашој народној поезији.

http://www.politikin-zabavnik.rs/2006/2837/01.php

„Марко краљевић и соко“ (одломак из народне песме):

Соко тица одговара Марку:

„Не будали, Краљевићу Марко!

Кадно бјесмо на Косову бојном,

Тешки бојак ми с Турци трпљесмо,

Онда Турци мене уфатише,

Оба моја крила одсјекоше;

Ти си мене уфатио, Марко,

Метнуо ме на јелу зелену,

Да ме турски коњи не сатару,

И јуначка меса наранио

И црвене крви напојио;

Ту си мени добро учинио.“

http://politikin-zabavnik.rs/pz/ptt/2011-0

http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/da-li-%D1%98e-ziva-mo%D1%98-%D1%98elka

 

Молитва дјевојчина

 

Лијепу шедбу шеташе једна млада Влахињица,

Гиздава дивојка.

Шедбу ми ти шеташе; Вишњега бога мољаше:

„Немој мене, мој Боже, живом жељом уморити,

Мој видовни Боже,

Живом жељом уморити, љутом стријелом устријелити,

Нека ми се ја наљубим једнога гиздава јунака,

Млада Влахињица;

На главу му наносим зелен вијенац од маслине,

На руци се нагледам златан прстен од ‘иљаде,

Ја лијепа Влахиња.

Ако хоћ’, мили Боже, мене живом жељом уморити,

Сатвори ме, мој Боже, витом јелом у планини,

Мој видовни Боже!

Од мојијех лијепијех косах ситну траву дјетелину,

А напојит са два хлађенца бистре воде,

Теј брзе коње.“

Што је Богу молила, тој му је и умолила!

(Народна песма)

Advertisements