Људи су често наши пријатељи, али неки од њих су нам ипак непријатељи. Ретки су на нас равнодушни.

Ми, многобројне породице дрвећа, четинара и лишћара, воћа и украсног дрвећа, ми смо људима увек само пријатељи. Ми живимо, растемо, листамо и цветамо, ширимо се, кривимо се, пружамо у висине или преплићемо гране, и издржавамо разне климатске услове, хладноће и врућине, ветрове и снегове, уз људе и око људи.

Неки од њих нас воле, неки нас само примећују. Не замерамо, не љутимо се; трудимо се да будемо примећени, па можда чак и  вољени.

Деца нас воле можда највише од свих, јер им пружамо своје гране да на њих окаче своје љуљашке или кошеве, или да на нама праве кућице у којима замишљају да су Робинсон Крусо или неки хајдук, или можда астронаут.

Они воле да се успну на нас и да седе и посматрају шта се на тлу дешава. Зато нас деца најбоље и разумеју.

Деци и њиховим родитељима, који су и сами, не тако давно, били деца, ми поклањамо све оно што је могуће употребити за живот и добробит, за здравље, срећу и лепоту људског бића.

Занимљиве адресе:

http://www.woodmagazine.com/materials-guide/lumber/medicinal-trees/