Имам десет сестара које се зову буква. Веома су високе. Могу да достигну и четрдесет метара. Њихово дебло буде и по метар у опсегу, а крошња им је широко заобљена па пружа леп хлад. Кора им је сребрнаста, танка и глатка.

Вита буква се попут острва уздиже између кањона Ресаве и Клочанице. Поља су сада пуста, а по њима су раштркане уснуле и напуштене појате, осим једне, чије имање има бунар и једну огољену кречњачку громаду која се зове КЛИК. То је двоструки видиковац одакле се може уживати у погледу на кањон Ресаве.

http://freebiking.org/2008/04/pobeci-negde

http://www.stazeibogaze.info/2011/09/04/vitabukva/

http://freebiking.org/tag/vita-bukva

МИЛАН ШИПКА: „Приче о речима“:

„Реч буквар настала је давно. Тада, у језику наших предака, реч буква значила је и врсту дрвета и оно што ми данас подразумевамо кад кажемо слово: ‘писани знак за глас’. По томе је и књига из које се уче слова, или ‘букве’, добила назив – буквар.

У буквалном преводу на данашњи језик, буквар би био словар, али га нико тако не назива, јер је већ раније словар значио ‘речник’ (према старој словенској речи слово – реч).

Уместо буквар говори се код нас још и почетница, зато што је то прва, почетна књига у основној школи. Некада се буквар називао и азбуквар и бекавица, јер се из њега учила азбука и срицала се, ‘бекала’ слова.“

ЕКОЛОШКА АЗБУКА

Ако

Будете

Више

Гајили

Дрвеће

Ђаци

Еколози

Живећете

Здрави

И

Јаки

Као

Лавови

Људи

Морају

Незагађене

Њиве

Орати

Пшеницу

Радости

Сејати

Тако

Ће

Увек

Фино

Хранити

Цело

Човечанство

Џакови

Шумадијски

http://www.rastko.rs/knjizevnost/vuk/vkaradzic-bukvar.html

Момир Јанковић: БУКВАР СЛОВЕНСКЕ ДУХОВНОСТИ

http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/jankovic_bukvar.html

Кад буквар доноси „новине“ и проблеме: Вук се плази, мама данас „трчи“ и „чита“, а не „кува“ и „пегла“ као у старим букварима. Читај више (и критички размишљај, дакако) о томе овде:

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:150007-Bukvar-nije-za-karikaturu

The dark hedges  – овај дрворед од преко 100 букава старих око 300 година пружа се уз Брегаг цесту близу села Stranocum у округу Antrim у Северној Ирској. Ове букве формирају лук изнад пута, а сматра се да неке од њих представљају и опасност због свог стања. Веома често ово место посвећују фотографи и уметници, а сматра се и туристичком дестинацијом.

Према овом стручном чланку (шумарство) http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0353-4537/2011/0353-45371104097K.pdf шуме у Србији „заузимају површину од 2.412.940 . У шумском фонду доминира буква (60%), а знатно је учешће и храста китњака 7,28%.“

 Будући да живимо у непосредној близини Фрушке горе, занимали су нас и ови подаци: „На подручју Националног парка „Фрушка Гора“ шуме храста китњака заузимају површину од 4.660,80 што представља 4,79% од укупне површине китњака у Србији. Чисте састојине храста китњака на овом подручју заузимају 3960,73 , што је 17,6%, од укупне површине шума на подручју НП Фрушка Гора.“

Advertisements