Не предавајући се пороку и не радећи са усрђем Господу, ми, као прашина у ваздуху, вртимо се између неба и земље; нема у нас ни полета ка небу, ни тачке стајања на земљи. Непријатно је посматрати на дрво с голим гранама и гранчицама; непријатно је видети замрзло поље на коме се не зелени ниједна травка; но још је жалоснији изглед срца хладнога према добру, без сокова и снаге за добро, без цветова и духовнога живота, без плода правде.