Сви ћете ви једном писати поезију

 

И мада јесмо нишчи иако живимо псећи

Сви ћете ви једном на нашу страну прећи

 

Када у души стисне а знам како то стишће

И ви ћете на ветру ловити риму за лишће

 

И речи – пијавице привијат на убоје

Чим пчеле очаја почну у срцу да се роје

 

Неће вам бити до тог да с нама збијате шале

Јер куд ће ваше кћери и сестрице оцвале

 

С ким ћете вино пити и ругати се књазу

Осим са овим што су огрезли у поразу

 

Зато пуне су кесе и бисаге и чрева

Али души је мало – она би и да пева

 

А ми већ горки од царске мрзовоље

Процедићемо јетко – могло је то и боље

22412_382895625128524_1994410695_n

Advertisements