Нешто је и остало

Одломци

У тренуцима свести, кризи према тунелу страха, страха што се јавља у облику питања: Колико пута су је узимали? Овде у честару дрвећа, или тамо иза напуштених кућа, на пешчаним обалама, у влажним собама, на прљавим креветима или међу рушевинама, то нежно тело преко којег прелети тренутна похота, тело што се подаје у свако доба, за парче хлеба или шољу чаја, или – ни за шта.

Стабло палме и концентрични кругови крошње подрхтавају на површини воде. Птичја гнезда су сигурно смештена међу гроздовима урми или око њих. Топла су од топле коже скривене иза пепељастог перја и њихов мирис се шири између заметака урми послаганих у пехаре.

Један дрвени чамац привезан је за метални стуб пободен у песак на обали, на неколико метара од жене. Мушкарац који га је довезао, нестао је још пре пола сата у честару што покрива већи део обале.

Жена загази у воду. Јато рибица се разбежа. Трачак сећања јој тада рече: ‘Ово је река Тигар.’ Широка река оивичена величанственим грађевинама и високим дрвећем. Дрвеће није свуда густо. Понегде прелази у шибље и трње, а понегде га уопште нема. Испред жене се уздиже дугачак дрворед палми чије сенке дају тамнозелену боју површини воде. Иза ње, сенке еукалиптуса узмичу ка асфалтираној улици. У глави нема ничега до слика што блесну па се угасе.

Један тужан глас јадикује у даљини. Његов одјек се слама попут малених таласа који непрестано надолазе и ударају у алге што висе са стена на обали. Земљаним путем између дрвећа изађе девојка.

Шуштање дрвећа је утихнуло. Псећи лавеж се меша са испрекиданим, тихим јечањем. На обали, таласићи прате скакутање пене по истуреним стенама.

tic5a1ina

Advertisements