Archive for март 2015

Тако је говорио Свети Јефрем Сирин

Храна за огањ су дрва, а храна за раздражљивост је високоумље (високо мишљење о себи). Буди дуготрпљив… Дуготрпељивост је прекрасан дар; она изгони раздражљивост, гнев и презир, приводећи душу смиреноумљу.

Не можеш да подносиш увреде? Ћути и смирићеш се.

Шума – лек против депресије

bukulja2

http://zivetisaprirodom.com/najbolji-lek-protiv-depresije-suma-2/

Узех да прочитам ГОЛМАНОВ СТРАХ ОД ПЕНАЛА Петера Хандкеа

Тек на 23. страници (библиотека „Реч и мисао“, Издавачке радне организације „Рад“, Београд, 1981.) први пут се помиње дрво:

kult-handke_620x0

Сенке дрвећа које је стајало иза насипа окретале су се око стабала док је аутобус пролазио. Два брисача на шофер шајбни нису показивала исти правац. Торба с возним картама поред возача била је, изгледа, отворена. У пролазу између седишта лежало је нешто налик на рукавицу. На пашњацима поред пута спавале су краве.

На тргу и на путу који је водио из места не срете готово никог. Поред једне новоградње управо су искључили мешалицу за малтер; било је толико тихо да се Блоху властити кораци учинише недолични. Он стаде поред једне пилане и поче да посматра црне цираде преко наслаганих балвана, као да се ту могло чути ишта осим жагора пиларских радника, који су, с оне стране балвана, седели за ужином.

Блох је кроз врата посматрао кору од јабуке која је лежала на кухињском столу. Испод стола стајала је здела, до врха напуњена јабукама; неколико јабука скотрљало се са гомиле и сад је лежало лево и десно по поду. (…) Уђе девојчица и стаде леђима уз наслон мајчине столице. Послаше је по дрва за кухињу; у повратку, она, отварајући врата једном руком, испусти цепанице. Келнерица покупи дрва и однесе их у кухињу, а дете се поново наслони на леђа мајчине столице.

Хотелијер је стајао мало даље и посматрао га. Напољу, на пилани, моторна пила управо је засецала дрво. Блох је слушао звук као да је то нешто забрањено.

У близини границе почињала је шума. Он се окрете натраг кад је с друге стране ничије земље распознао прву стражару. На ивици шуме седе на једно дебло. Одмах поново устаде. Онда опет седе и стаде да броји новац. Подиже поглед. Предео се, иако је био раван, избочио тако тесно пред њим да је изгледало као да га потискује. Он се налазио ту, на ивици шуме, тамо је била кућица за трансформатор, тамо киоск за млеко, тамо поље, тамо неколико фигура, тамо, на ивици шуме, он. Седео је тако мирно да је и сам себе престао да примећује. Касније опази да су фигуре у пољу полицајци са псима.

Поред једног купиновог жбуна, упола већ под купинама, наиђе затим на дечји бицикл. Усправи га. Седиште је било прилично подигнуто, као за одраслог. У гуме се забило неколико купинових трнова, али је ваздуха у њима још било. Грана која се уплела у жбице једног точка потпуно га је блокирала. Блох је истрже.

У једном воћњаку виде осе како лете на све стране. У лименкама на једној раскрсници стајали су увели цветови. У трави поред пута лежале су празне кутије цигарета. Виде затворене прозоре и куке које висе с прозорских капака.

У радничким панталонама на довратку угледа још један метар. Прекиде закупницу и упита је од ког броја она почиње да броји. Жена запе, чак одложи јабуку из које је вадила срце.

apple_lowres

Блох поче да јој чита један виц из новина на којима су лежале коре од јабука.

Блох примети да се просторија већ греје; после неког времена се, наиме, дрво у пећи обрушило. „Донеси још дрва! рече сељанка. Момак се врати с неколико цепаница у левој и неколико у десној руци и баци их поред пећи да се подиже прашина. Он седе за сто, а сељанка убаци цепаницу у пећ.

Блох зачу звук као да нешто пропада кроз под. Али то се само у пећи опет обрушило дрво. Чим је Блох престао да разговара са сељанком, момак се испружио на клупи и поново заспао. Касније дођоше жене и с бројаницама у рукама почеше да моле. Пред пиљарницом неко пребриса кредом исписану црну таблу и написа на њој: поморанџе, карамеле, сардине.

У овом крају населили су се неки Цигани; од обештећења за заробљеништво у концентрационом логору подигли су на ивици шуме мала пребивалишта.

Јуче се, чак, идући на железничку станицу, загледала у воћњаке тражећи изгубљеног ученика. (…) Едуард ју је на раскрсници избацио из кола, тако да је усред ноћи морала пешице да се враћа кући; ишла је кроз шуму децоубица, да је Валтер и Карл не би видели на путу за странце, и на крају је изула балске ципеле које јој је поклонио господин Фридрих.

Vincent_van_Gogh_-_Olive_Orchard_-_Google_Art_Project

 

Најзад упита је ли Алфред њен младић; да ли брезов прут увек лежи на орману; да ли је господин Фридрих трговачки путник; да ли се пут за странце тако зове зато што можда води поред насеља за странце. (…) Жбунови дивљег лешника с обе стране потока надвили су се над њега тако густо да се површина воде готово није видела. На приличној удаљености шкрипала је нека коса. Што је спорије текла, вода као да је постајала све мутнија. Пред једном окуком поток се сасвим зауставио, а вода је постала сасвим непрозирна. Чуло се како врло далеко брекће неки трактор, као да са свим тим нема никакве везе. Црни снопови презрелих зовиних бобица висили су у шипражју. На непомичној води пливале су мале, уљане мрље.

Видео је како се са дна повремено пењу мехурови. Лешникове гране дотицале су површину потока.Никакав звук није му више могао скренути пажњу. Тек што би се појавили на површини, мехурови су опет ишчезавали. Нешто је тако брзо искочило да се није могло распознати је ли то била риба.

Кад се Блох после неког времена изненада тргну, у води на све стране настаде блоботање. Он стаде на брвно које је водило преко потока и упре у воду непомичан поглед.

Листови на води покретали су се толико споро да је човек желео да их гледа не трепћући, док очи не почну да горе, све из страха да би се у трептају покрет трепавица можда могао побркати с покретом листова. У глинастој води нису се огледале чак ни гране које су готово урањале у њу.

У стопу за момком, Блох затим крете ка замку; ишао је полако јер није хтео да га престигне; виде како младић снажно упире руком према крушкином дрвету, чу га где каже: „Пчеле!“ и на први поглед поверова да одозго стварно виси рој пчела, али погледавши друго дрвеће, схвати да су, у ствари, само стабла на појединим местима задебљана. Виде како момак, као хотећи да докаже да су заиста у питању пчеле, хитну боцу у крошњу. Преостало пиво прсну по стаблу, боца паде на гомилу трулих крушака на трави и с крушака истог часа узлетеше муве и осе.

267_Hitching_Pear_8x10_lg

На столу је стајала када пуна шљива.

У библиотеци вратар узе да му из земљишних књига чита колики су део жетве сељаци некада морали давати земљопоседнику као закупнину. Блоху ни на том месту не пође за руком да га прекине, јер је вратар управо почео да са латинског преводи један запис о неком непослушном сељаку. „Морао је да напусти двор“, читао је вратар, „а после неког времена нађоше га у шуми како виси ногама привезан за једну грану, с главом у мравињаку.“ (…) „Мрак у смрековој шуми“, цитирао је вратар из главе, „помутио му је ум.“ Пред прозором се оте звук као да се нека тешка јабука откида с гране. Али ударац о земљу није се чуо. Блох погледа напоље и виде да у башти поседников син једном дугачком мотком, на чијем је крају био причвршћен џак назупчан по ивицама, уз помоћ зубаца трга јабуке у џак, док доле, у трави, раширене сукње стоји закупница.

Spruce_Woods-Main

Напољу неко викну и једна јабука паде на земљу. Блох, који је гледао кроз прозор, виде како је одскочила једна грана. Закупница подиже са земље палу јабуку и стави је на гомилу са осталим оштећеним јабукама.

0c19d9712569c2a069eed47e85e075bc

Већ изван места, Блох седе на једну клупу са које је имао добар преглед околине и с оловком у руци поче да упоређује појединости на карти с појединостима у пејзажу пред собом. Легенда: кружићи означавају листопадну шуму, троуглови зимзелену; човек се, кад подигне поглед с карте, изненади што се то поклапа. Тамо преко терен је, мора бити, мочваран; тамо преко мора да је распеће; тамо преко мора да је прелаз преко пруге. Ако човек иде овим пољским путем, мора ту да пређе преко моста, па ће доћи на друм за теретна возила, затим мора да се узвере уз ову оштру косину, али на њеном врху можда већ неко стоји, те, дакле, мора да скрене с тог пута и пређе преко овог поља, да уђе у ову шуму, на срећу борову, али се може десити да му из шуме већ долазе у сусрет неки људи, тако да мора брзо да промени правац и спусти се низ падину на оно имање, да прође поред оне шупе, затим низ онај поток (…).

ebstorfer-mapa-sveta

Кућа пред њим била је, разуме се, једноспратна, прозорске капке чврсто су придржавале куке, цреп на крову обрастао је маховином (и то је нека реч!), врата су била затворена, над њима је стајао натпис: Народна школа; позади, у башти, неко је цепао дрва, сигурно школски послужитељ, тачно, пред школом се, наравно, дизала жива ограда, да, све се подударало, ништа није недостајало (…) Да би се испомогао, прође поред школе у задње двориште и стаде да разговара са послужитељем у дрвеној шупи. Шупа, послужитељ, двориште: шлагворти. Гледао је како послужитељ ставља цепаницу на пањ, како замахује секиром. За то време, Блох је у дворишту говорио, послужитељ се заустављао, одговарао, а кад је затим пошао секиром на цепаницу, она паде устрану пре но што је секира погоди, па се секира заби у пањ и подиже прашину. Још неначета гомила дрва у позадини сруши се. Опет шлагворт! (…) Требало је да Блох одговори, али се он не упусти у то. Кад је једном почео, требало је да и настави разговор. Још неко време је ишао по дворишту, помагао послужитељу да сакупи цепанице које су током цепања излетеле из шупе, онда је, мало-помало неприметно стигао до улице и спокојно се удаљио.

wood-pile-art-logs-composition-7

Умор га је све више обхрвавао, а напољу су са стабала падале јабуке.

Она га позва да с њом нешто поједе. Стави пред њега даску за сечење. Недостаје нож, рече он, премда је она ставила нож поред даске. Мора да покупи веш из дворишта, рече она, почиње киша. Није то киша, поправи је он, само с дрвећа капље јер се подигао слаб ветар.

Значи ли то да му се ништа не може догодити? Или је посреди знак да све треба да исприча закупници? И зашто кекси на оном дрвеном тањиру имају облик рибе? На шта алудирају? Да би требало да „ћути као риба“? Да мора престати да прича? Јесу ли му то поручивали кекси на дрвеном тањиру?

Виде како закупница стреса руку над лавабоом. Комад јабуке јој је, рече, упао у рукав и сад неће напоље.

apple_of_my_eye_pencil_art_wrapped_canvas-rb3d835b13ef0492299af9e2363f01700_zj8wx_8byvr_324

Иза њега зашкрипа песак, он се окрете и виде како се пас враћа. Ишли су даље, пас је трчао поред њих и њушио му око колена. Блох стаде, одломи крај потока једну лескову шибу и отера га.

Кроз ватру су пролетали фазани, а кукурузним пољем су ишли хајкачи, а хотелски момак стајао је у спремишту и исписивао кућне бројеве по његовој ташни, а на једном трновом жбуну без листова начичкали су се пужеви и ласте.

Видео је како у воћњацима пребацују јабуке из сандука у џакове. Један бицикл, који га је претекао, врлудао је амо-тамо по блату.

http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Clan.aspx?arg=1484,

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:400196-Handke-Srbija-je-najvernije-ogledalo-sveta

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:428592-Peter-Handke-Cistota-jos-dise-u-Srbiji

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:439864-Peter-Handke-Dragocena-posveta-Srbiji

https://books.google.rs/books?id=h4Xemn6GTAIC&pg=PA129&lpg=PA129&dq=Handke+in+the+woods&source=bl&ots=ZV8qsQomQ_&sig=w2Imt1l0lClKh_acVwpVlCRPrnw&hl=sr&sa=X&ei=5WT4VLXXLIS2UePVg8gK&ved=0CCMQ6AEwAQ#v=onepage&q=Handke%20in%20the%20woods&f=false

http://5000photographs.blogspot.com/2012/10/photograph-348-donata-wenders.html