untitled (10)

 

„Кад је сутрадан ујутру изишао на палубу, били су већ близу копна. Он управи на њега жудан поглед. Био је то танак појас сребрнастог жала, које је, уздижући се, брзо прелазило у брдашца, до врха обрасла бујним растињем. Дебеле и зелене кокосове палме спуштале су се готово до саме ивице воде; међу њима виделе су се самоанске кућице од траве, а ту и тамо, блештаво бела, понека црквица.“

„Прошли су поред две-три лепе дрвене виле, затим поред тениског игралишта, и стигли до кеја са трговачким складиштима. Госпођа Дејвидсон показа један једрењак, укотвљен неких двеста-триста метара од обале, који је имао да их одвезе у Апију. Са свих крајева острва беху пристигли плаховити, бучни, доброћудни урођеници, неки из радозналости, други да се трампе са путницима који плове за Сиднеј; донели су ананасе и огромне гроздове банана, тканине од влакнасте лике топа, огрлице од шкољки или од зуба морског пса, зделе у којима се служи кава, и мајушне, урођеничке, каное.“

„То није био никакав град, него само група канцеларијских зграда, две-три радње, и позади, међу кокосовим дрвећем и бананама, неколико урођеничких колиба. Кућа коју су тражили налазила се на пет минута хода од кеја. Била је то зидана двоспратница, са пространим верандама на оба спрата и кровом од таласастог лима.“

„- Хоћу да мој посао тече онако како ја желим. Деловаћу, и то брзо. Ако је дрво труло, мора се посећи и бацити у ватру.“

„- Сетите се да сам их, као последње средство, могао искључити из цркве.

– Зар им је то било важно?

Дејвидсон се мало осмехну и благо протрља руке.

– Онда не ми могли продавати копру (сушено језгро кокосовог ораха). Кад би мушкарци ишли у риболов, не би имали удела у лову. А то би значило, тако рећи, умрети од глади. Да, да, било им је и те како важно!“

untitled (6)

„У ваздуху се осећало комешање и некакво ишчекивање весеља. Онда бисте скренули узаном алејом, надесно или налево, пошто је улица делила Ајвели на два дела, и обрели бисте се у самом том кварту. То су били низови дрвених кућица, уредних и лепо обојених у зелено, а између њих пролазио је широк и прав пут.“

„Кад им је мала урођеница донела пржене банане, које су сваког дана добијали као слаткиш на крају ручка, Дејвидсон јој се обрати…“

untitled (7)

 

 

 

 

 

 

 

„Доктор ништа не одговори на то. Зловољно је гледао кроз прозор. Овога пута изузетно није падала киша, и с оне стране залива виделе су се, шћућурене усред дрвећа, колибе неког урођеничког села.“

untitled (8)

 

 

 

 

 

 

 

 

„- Мислим да је пренеражена. Није заплакала. Али дрхти као лист.“

 

untitled (9)

 

Advertisements