Archive for 6. јануара 2014.

Тако је писао песме Ален Боске

Миловање после миловања,

лишће после лишћа,

шта остаје?

Река која се плаши.

Лето које се скраћује.

Шта треба изразити?

Један град, рекло би се несталан.

Један пут што се, рекло би се, брише.

Да л’ бисмо се усудили да закључимо?

Стварност веома непрозирна.

Дете сувише младо да воли.

Какав неразуман разлог?

Живимо од тих одломака.

Удишемо рђу.

Усна овде, усна тамо.

Одшкринута душа, затворена душа.

148ks4k

Легенда о бадњаку

Зашто је баш храстово дрво бадњак?

Eво приче… „Суви храст“.

Једног лепог дана ђаво се упути пред Господа, па му рече: „Ти си господар свега и свих док ја, јадничак, немам баш ништа. Дај ми нешто, дај ми да владам неким бар малим поседом.”

„Шта би ти волео да имаш?”, упитао га је Господ.

„Па, могао бих, на пример, да будем господар шуме”, одговори ђаво.

„Добро”, пристаде Господ, „али бићеш господар шуме само зими када са дрвећа отпадне лишће. Када дрвеће олиста, шума ће поново бити моја.”

Када је дрвеће чуло о чему се Господ и ђаво договарају, веома се забринуло.

„Шта да радимо? Већ на јесен лишће ће нам отпасти.”

Дрвеће је одучило да потражи савет од старог храста. Храст је дуго размишљао и напослетку рекао: „Трудићу се колико могу да сачувам своје лишће на гранама. Моје суво лишће остаће на гранама све док ваше почетком пролећа не почне да пупи, тако да ђаво никада неће моћи да господари шумом.”

Од тада, легенда каже, суво лишће храста остаје на гранама све док друго дрвеће не олиста.

1554495_249862375175326_143075574_n

Божић Бата – Мошо Одаловић

1514966_610577312324299_1904041209_n

Тако је говорио владика Николај Велимировић

Као младо и снажно дрво, Цар љубави дао се посећи, да мирисом Своје вечне младости подмлади свет, и огњем Своје љубави загреје залеђено човечанство, и пламеном Својих божанских откровења осветли и обрадује невесели род људски, а варницама Својих речи попали лажне идоле на земљи, и крвљу Својом као слатким соком заслади горке воде живота човечијег. Уневши бадњаке у куће, јесте ли унели Христа у куће своје и у душе своје?

badnjak-3_620x0

 

Тако је писао песме Срђан Малешевић

БАДЊЕ ВЕЧЕ

У парку, на клупи, испод старог храста муњама начетог,

док падају пахуље тихо – у ритму валцера – у јатима,

покривен тиркизно плавим, буђавим, исцепаним ћебетом,

један седи старац лежи и сања, и плаче – сатима.

Сутан се полако прикрада, као балерина – на прстима,

у висини се чују звона, викари са звоника црквеног,

стотине фењера трепће са витких тучаних стубова,

пар отмених лабудова дрема на обали језера студеног.

Старац отвара очи, снено, пахуље с трепавица скида;

„Ваистину се роди, ваистину се роди“ – изговара свете речи.

Из оближње цркве песма се мигољи, ко риба,

док се над њима надвијен столетњи бадњак смеши.

510x320_40269-hrast,_sxc.hu_

МИЛИ СРПСКИ БАДЊАЧЕ

Ој, бадњаче, бадњаче,
Ти наш стари рођаче,
Добро си нам дошао
И у кућу ушао!

Мили српски бадњаче,
Ти наш стари рођаче,
Бадњаче, бадњаче,
Рођаче, рођаче.

Доносиш нам много среће,
Сваког добра пуне вреће.
Ти нам Христа објављујеш,
Њега славиш и казујеш.

Мили српски бадњаче,
Ти наш стари рођаче,
Бадњаче, бадњаче,
Рођаче, рођаче.

Кол`ко, кол`ко варница,
тол`ко, тол`ко срећица
И толико оваца
И толико јањаца.

Мили српски бадњаче,
Ти наш стари рођаче,
Бадњаче, бадњаче,
Рођаче, рођаче.

Христос нам се родио,
У пећину спустио,
Да свуд љубав посеје
И озебле огреје.

Мили српски бадњаче,
Ти наш стари рођаче,
Бадњаче, бадњаче,
Рођаче, рођаче.

1506027_10201091300357061_1807796066_n