У ВРЕМЕ СЕ УРЕЗАТИ

 

Комад по комад круни се стена, верујем.

На раскршћу деца пале змајеве, пламенови.

Користим прилику, нико ме не види, пожурујем,

треба на време остарити и не умрети, закључујем.

 

Беле се кровови, пуцкетају атоми ветрова, кошаве.

Стаза је већ угажена између гробова, стовековна.

Овај човек није ни постојао, ни његов  комшија, јаблане,

Треба се у време урезати, не у камен, бездане.

 

из збирке „Одлазак са Итаке“