У ВРЕМЕ СЕ УРЕЗАТИ
Комад по комад круни се стена, верујем.
На раскршћу деца пале змајеве, пламенови.
Користим прилику, нико ме не види, пожурујем,
треба на време остарити и не умрети, закључујем.
Беле се кровови, пуцкетају атоми ветрова, кошаве.
Стаза је већ угажена између гробова, стовековна.
Овај човек није ни постојао, ни његов комшија, јаблане,
Треба се у време урезати, не у камен, бездане.
из збирке „Одлазак са Итаке“