Archive for јануар 2014

Тако је говорио Ненад Катић

За ватру су потребна дрва, за страсти жеље, а за љубав само чисто срце.

Зато: даруј, праштај, воли, и моћи ћеш чуда да чиниш.

Making-a-fire-in-the-outside-fireplace

Слово Иване, мајке Његошеве

И пре и после Његоша, дрво се по плоду познавало. Човек по човеку. Чији си – и данас је пресудно.

reportaza

138

1544336_463822563739542_1162908086_n

Тако је писао песме Милош Црњански

… Ветри ће место мене кличући да језде.
У вртлогу камења и неба пашће, криком,
у завејане, младе јеле, и посуће им крила,
дахом нашим, што ће се следити у звезде,
негде… где нисам био… и где ниси била…

download

Тако је говорио Франц Кафка

„Сматрам да би требало читати само такве књиге које нас уједају и боду. Ако нас књига коју читамо не буди ударцем песницом по глави, зашто је онда читамо? Да нас усрећи? Забога, били бисмо срећни и да нема књига, а књиге које нас усрећују могли бисмо за нужду писати и сами. Али потребне су нам књиге које на нас делују попут несреће која нас јако боли, попут смрти особе коју смо волели више од себе, као да су нас одагнали у шуму, далеко од људи, као самоубиство; књига мора бити секира за замрзло море у нама.“

1559696_647912925272885_1166162965_n

Ја сам ново берлинско дрво

1017301_10151994735284773_454427965_n

Живи као монах, столпник

http://www.trueactivist.com/he-lives-in-a-tree-wears-no-shoes-and-brushes-his-teeth-with-a-pine-cone/

http://channel.nationalgeographic.com/channel/the-legend-of-mick-dodge/

Mick-Dodge2

Тако је говорио Ф. М. Достојевски

А усрећити безусловно макар једно биће за свога живота, и то практички, то јест стварно, поставио бих за правило сваког интелигентног човека; као што бих поставио правило или дужност сваком сељаку да засади бар једно дрво у свом животу.
„Младић“

82063980

Како звучи фотосинтеза?

http://inhabitat.com/forest-symphony-allows-humans-to-hear-photosynthesis-video/

biljke_fotosinteza

Тако је писао песме Анђелко Заблаћански

ТУГА МЕТАФОРЕ

На крају сам јуче заборавио у твом џепу
Данас седим на беоњачи твог трага на крову
А сутра ми се изгубило у празној утроби
Док сам на звонима ребара окачио лисицу

Тражио сам крваве стопе каљаче мудрости
А грлио празнину утеклу из даха змије
Чупао косе свим ћелавим пролазницима
На улицама затрпаним гомилом белутака

Разданио се воз што кроз ноћи звижди
На нос ми слетеле малене птице магле
Чупам корење слачице из њиховог кљуна
Док гушим се димом из димњака на кажипрсту

Убићу птице и возове хладноћом успавати
Сном шуме у којој звериње ћути и кад режи
А јуче ћу пронаћи на диркама хармонике
Са меховима у мојој плућној марамици

images

Речи из страних језика – јапански

1505261_400643363404839_1470110821_n

У  српском језику познатије као „шарена хладовина“. :-)

Данас је Крстовдан

krstv3mw

137

30566-54ae5bfe123c5ae7158522c212149626

136

1374938_656177321083492_580080576_n

Quilts

240ba2563b4ff80e9a81485cce8181e3

Тако је писала песме Радојка Никић Милиновић

Птица полеће из сна

Ружино дрво
капљице – комади
грудве бола
окићене гране
јасне дубине
дно ока
мрежаста зрна

il_340x270.399214279_kvzp

Тако је писао песме Федерико Гарсија Лорка

„Романца о луни, луни“

 

(Цигански романсијеро)

 

Луна дође ковачници

у сукњи од чиста смиља.

Дијете у њу гледа, гледа.

Дијете ока с ње не скида.

 

А у зраку устрепталом

луна своје руке шири,

и открива, блудно чиста,

чврсте груди коситрене.

 

– Бјежи, луно, луно, луно,

јер Цигани када дођу,

исковаће од твог срца

бијели прстен и ђердане.

 

– Дијете, пусти ме да плешем,

а Цигани када дођу,

наћи ће те на наковњу

са склопљеним очицама.

 

– Бјежи, луно, луно, луно,

већ их чујем на коњима.

– Дијете, пусти, и не гази

бјелину ми ушкробљену.

 

Коњаник се приближав’о

о бубањ равнице бијућ.

У вигњу је мало дијете

заклопило снене очи.

 

А Цигани, сан и бронца,

кроз маслине долазили,

главе су им уздигнуте,

очи напол затворене.

 

Како само хучи сова,

како хучи у гранама.

Небеснима луна шеће

и за руку дијете води.

 

Цигани у ковачници

горко плачу ридајући

а над луном вјетар бдије.

Вјетар над њом будно бдије.

540940_521877884522211_850484003_n

Једно занимљиво дрво

http://www.habitatadvocate.com.au/?p=6544ObserverTree-e1345338490730

Тако је говорио Иво Андрић

„… Зачудо, оно чега се најчешће сећам и што бих желео, кад би се могло, да вратим – то су летњи дани, сунчања, купања и шетње по шумама. То је све.“

1000007_10151968026054773_1132464319_n

 

Тако је писао песме Мирослав Антић

https://www.youtube.com/watch?v=G5pGuXiZLdw&feature=share

tumblr_lmtbghwfOH1qej1s8o1_400

ПРОРОЧАНСТВО

Не осећати хладноћу,

ни муње које грме

и с вриском парају небо.

Насмејан, отићи мирно.

Преточити се у воду,

у ваздух,

у земљу,

у шуме,

овакве једне ноћи

под маглом непрозирном.

И онда: живети простран.

Бити до краја света

све што се досећи може.

Никада не остати мали.

Бити мирис и боја,

бити тишина у ветру,

и бити океан звезда

што се у вечност пали.

mikaanticpetrovaradin

Тако је писао песме Пол Селан

ПРЕБРОЈ БАДЕМЕ

 

Преброј бадеме,

преброј што беше горко и што те је држало будну,

приброј томе и мене:

 

Тражио сам твоје око кад си га отворила

и кад те нико није погледао,

прео сам ону потајну нит

низ коју је роса што си је мислила

клизила ка крчазима

чуваним изреком која не нађе

ни до чијег срца пут.

 

Онде си тек сасвим ступила у име које ти припада,

корачала си ка себи поузданим кораком,

њихали су се слободно чекићи

у звонику твога ћутања,

што ухвати слухом то ти приде,

што беше мртво загрли и тебе,

и тако сте утроје пошли кроз вече.

 

Начини ме горким.

Приброј ме бадемима.

mano-con-mandorla

 

Келија у стаблу старе липе

http://www.pravoslavie.ru/english/54298.htm

http://oca.org/saints/all-lives/2013/01/10

 

st paul of obnora living in a linden tree

At the Gryazovitsa River, in the hollow of an old linden tree, the monk built a small cell and dwelt there for three years in complete silence, “not giving his body rest, that he might receive future rest.” Then he moved on to the River Nurma, where he built a hut and dug a well, spending his days in vigil and prayer.

Тако је писао песме Светислав Ненадовић

Л А Р И С А

(Песма је награђена на књижевном конкурсу Удружења жена „Шидијанке“ и истоименог часописа)

Проживео сам живот откад ти оде
Пола века и још понеки дан
Разлог су ових ненадних стихова
Што су се сасушили попут невена
Нема више оне калдрме нити оног месеца
Одавно сагореле липе покрај порте
И згасле дечачке трепавице у прашини
Пута на чијем крају више не тече река
Него се точи талог година и младости
У којима си ти Лариса била црна Офелија
А ја у парлогу старости нико и ништа
Океан пролазности у летњим данима
Што се напише жеге и дуге
У светлом лету прогрмелом кроз твоју лепоту

Остале су само сасушене евенке на крају баште
Одавно су помрле ласте што су живеле у нашем трему
Лепе баште у којима су почивале упаљене зеленкаде
Тумарају као остаци лаве у твом виду
Оне луке она далека познанства
Крију се попут обамрлих богиња
Оне ливаде и оне кошуте оно семе што се тресе пред сушу
Оне помрчине оне болести иронични плач птица
Папагаји што си их крила у топлим наручјима
Где је то Лариса, они бродови, лепотице на смарагдном спруду
Чопори младих мунгоса расута степа у спотицању
Свадбени тањири што се ломе у расулу,
Где ли су сунцобрани на тамним сунцокретима
Где шљивари плави обешени о небо и о тугу
Где ли су песме што си их певала и цитра
Што оплакивала је нашу зору
Кад касна кукавица на усамљеном торњу пробуди ноћ
Где су твоје очи и твоја рука
У топлом загрљају и наручју сна
Проживео сам без тебе живот
Откад ти оде није било на цвету пепела нити милости
Не памте се више бивши суседи што су пред кишу
Затварали прозоре као пред немани
Нити више оног богатства нити немаштине
Само се истим жаром претапа сунце
Из огња у огањ иних година само се рује звезде
Путују разуларени аутобуси у правцу одлазака
Над травама почивају златне сирене
Сад већ толико далеке као што је далека љубав.

Der Lindenbaum, small square

Тако је писао песме Жарко Леваја

УМОР

 

Песмом више не опијам уши,

Нема вица да ме смех протресе,

Целим бићем у својој сам души

Као стабло кад листове стресе.

 

И самујем у дугом чекању,

Иживљеност крај умора чучи,

Нити вежу, ал’ ма и најтању,

прекин’о сам и то ме сад мучи.

 

Запад гледа румен проливену,

Ноћ се, ево, дану додворава,

На колена, још пред једну жену

Спустиће се ова луда глава.

 

из збирке РАЊЕНА ПТИЦА

936030_10151862893969773_1236280924_n

Тако је писала песме Радојка Никић Милиновић

***

 

Преко очију

ружа

пренесе лахор

зањише

руке

 

Међу гранама

тишину

отупи

 

из збирке „Дуго откидање капи светла“

tree-branch-bird

Тако је писала песме Радојка Никић Милиновић

ИЗГУБЉЕНА НОЋ

 

Јабуке у снегу

 

Под увелом травом

Пребледеле сенке

 

/коњи једу јабуке/

 

Снег је заробио мрак

У пахуље сна.

 

из збирке „Дуго откидање капи светла“

snow-apples

 

Тако је писала песме Радојка Никић Милиновић

НИЗ БРЕГОВЕ

 

Цвет багрема

Разум посустаје

Травке

Тирани

Сна

Свуд небо испуцало

Коре

Стена

Зраци

 

из збирке „Дуго откидање капи светла“

bagrem

Тако је писао песме Гаврило Миле Принцип

ГАВРИЛО ПРИНЦИП

 

Никада више зелена листа

Видјети нећу у прољеће.

Преда мном свјежа рака блиста,

У њу ћу лећи као у цвијеће.

 

Јер нису мене залуд у злоћи

Гаврани јели до крви саме

Нада мном злокобно кружили у ноћи

И кљували очи у сред таме.

 

Злокобна крила кобне руке,

Кидали комаде меса што гњије.

Нагонили ме на Исусове муке,

Али крик ми се отео није.

 

Ја сам за узврат још раније

Гледао људе како славе.

И ником јасно било није,

Да ће се о’ладити двије главе.

 

Један за другим пуцњи се чују,

А врисак жена бомба стиша.

Многи ме туку, по мени пљују,

Док ми крв липти као киша.

 

Ја овдје гдје кости гњију,

Молим се Богу сваке ноћи,

За неку нову историју

Која мора доћи.

 

Јер није залуд рекао пре,

Жерајић, соко сиви:

„Ко хоће да живи, нека мре.

Ко хоће да мре, нека живи.“

 

из збирке „Пуцањ у тишину“

quote-there-is-no-need-to-carry-me-to-another-prison-my-life-is-already-ebbing-away-i-suggest-that-you-gavrilo-princip-260457

5324504-Gavrilo_Princip-s_grave-0

Тако је писао песме Гаврило Миле Принцип

НА ПРОЗОРУ

Шуми као пјесма

Зрели мирис липа

У глави као чесма

Стих се на стих сипа

К’о мумија стара,

Завијен у соби.

Крик ми душу пара

Неко птице поби.

Не чују се више

Ни те мале птице

Далеко се скрише

Бјеже од убице.

Из збирке „Пуцањ у тишину“

320362_453554788021188_1504862769_n

Тако је писао песме Борис Бибић

ЖУДЊА

жељан сам твојих усана,

твог додира, загрљаја,

мириса твоје косе,

када те видим, твоји погледи

опијају ме, негде носе.

Носе ме у бескрајни свет

лепоте и љубави, коју осећам

према теби,

моја бескрајна љубави,

мој једини цвете ове планете.

Тако смо једно другоме близу,

а тако далеко –

као преко океана.

И док ме боли стара рана,

мислим на тебе и мислим:

кад ћеш опет бити сама?

Твоје усне толико ме привлаче,

тада нешто у мени игра, скаче,

и док влажиш усне, сочне

као зреле јабуке,

у мени нешто кипи, ври,

јер ти стојиш поред мене

у сјају своје предивне сене.

Волео бих

да увек будеш крај мене.

 

из збирке „Очи боје љубави“

A beautiful walking trail along a stream in Oregon.

Свето дрво народа На’ви у филму „Аватар“

The sacred ‘Home Tree’ of Pandora is the star of the largest box office movie in history: Avatar – produced by James Cameron.

Following the huge succes of the film ‘The Avatar Home Tree Initiative’ was announced by director James Cameron on Earth Day April 22, 2010 which resulted in the planting of 1,006,639 trees on six continents in 2010.

It was accomplished through the tireless work of 17 partner organizations. Over 31,000 individuals were directly involved in the massive planting effort.

„In creating this project, we wanted to make every tree count. That´s why we selected ecosystems around the globe where we believed trees were most crucial to protect, and partners we were confident would work the hardest to get strong healthy trees in the ground and nurture them to maturity. While our requirements were high, in the end, the results of this project surpassed our expectations,“ said Kathleen Rogers, Earth Day Network President.

Earth Day Network reports that the trees planted for the Initiative protect some of the world´s most bio-diverse and threatened forests; restore acres destroyed by fire, flood and wind; enable local and regional governments to rebuild communities devastated by disaster; engage tens of thousands of children and youth in learning about the environment; create career opportunities in the green economy; and provide hands-on service opportunities to volunteers of all ages.

Read more here:
http://james-camerons-avatar.wikia.com/wiki/User_blog:Faern./Avatar_Home_Tree_Initiative_exceeds_its_goal

http://www.earthday.org/avatar

http://moviemet.com/news/avatar-home-tree-initiative-exceeds-its-goal#.UsxAdtJDvbE

avatar

Природа као учитељица

http://www.tportal.hr/lifestyle/obiteljidom/307394/Zasto-u-bogatim-zemljama-djecu-tjeraju-u-sumu.html?fb_action_ids=689535017745000&fb_action_types=og.likes&fb_source=other_multiline&action_object_map=%5B420062921457395%5D&action_type_map=%5B%22og.likes%22%5D&action_ref_map=%5B%5D

djeca igra u šumi

Тако је говорио Милош Црњански

Веје снег.  Из шуме са Черне долази Божић, тихо надгробно појање и црвено вино по кућама. Под гранама, пуним снега, тишине и Божића, они, без дома, без деце, крвави, поносити, последњи…

65570_432621840145447_2026271918_n

Имам и монодраму!

http://www.6yka.com/novost/42702/stari-hrast-tesko-je-biti-drvo-u-banjaluci

hrast5

Одијум

https://www.youtube.com/watch?v=pvuiJzWLEJ8#t=38

18285_389503244457307_615122653_n

Fan Palm Towerama

Палма

Don Charisma

It’s a palm tree that grows like a fan. Taken at a motorway filling station.

Three photos (landscape orientation) merged together with PRGui Pro.

Photos taken in Thailand (c) Don Charisma 2013



View original post

Тако је писао песме Ален Боске

Миловање после миловања,

лишће после лишћа,

шта остаје?

Река која се плаши.

Лето које се скраћује.

Шта треба изразити?

Један град, рекло би се несталан.

Један пут што се, рекло би се, брише.

Да л’ бисмо се усудили да закључимо?

Стварност веома непрозирна.

Дете сувише младо да воли.

Какав неразуман разлог?

Живимо од тих одломака.

Удишемо рђу.

Усна овде, усна тамо.

Одшкринута душа, затворена душа.

148ks4k

Легенда о бадњаку

Зашто је баш храстово дрво бадњак?

Eво приче… „Суви храст“.

Једног лепог дана ђаво се упути пред Господа, па му рече: „Ти си господар свега и свих док ја, јадничак, немам баш ништа. Дај ми нешто, дај ми да владам неким бар малим поседом.”

„Шта би ти волео да имаш?”, упитао га је Господ.

„Па, могао бих, на пример, да будем господар шуме”, одговори ђаво.

„Добро”, пристаде Господ, „али бићеш господар шуме само зими када са дрвећа отпадне лишће. Када дрвеће олиста, шума ће поново бити моја.”

Када је дрвеће чуло о чему се Господ и ђаво договарају, веома се забринуло.

„Шта да радимо? Већ на јесен лишће ће нам отпасти.”

Дрвеће је одучило да потражи савет од старог храста. Храст је дуго размишљао и напослетку рекао: „Трудићу се колико могу да сачувам своје лишће на гранама. Моје суво лишће остаће на гранама све док ваше почетком пролећа не почне да пупи, тако да ђаво никада неће моћи да господари шумом.”

Од тада, легенда каже, суво лишће храста остаје на гранама све док друго дрвеће не олиста.

1554495_249862375175326_143075574_n

Божић Бата – Мошо Одаловић

1514966_610577312324299_1904041209_n

Тако је говорио владика Николај Велимировић

Као младо и снажно дрво, Цар љубави дао се посећи, да мирисом Своје вечне младости подмлади свет, и огњем Своје љубави загреје залеђено човечанство, и пламеном Својих божанских откровења осветли и обрадује невесели род људски, а варницама Својих речи попали лажне идоле на земљи, и крвљу Својом као слатким соком заслади горке воде живота човечијег. Уневши бадњаке у куће, јесте ли унели Христа у куће своје и у душе своје?

badnjak-3_620x0

 

Тако је писао песме Срђан Малешевић

БАДЊЕ ВЕЧЕ

У парку, на клупи, испод старог храста муњама начетог,

док падају пахуље тихо – у ритму валцера – у јатима,

покривен тиркизно плавим, буђавим, исцепаним ћебетом,

један седи старац лежи и сања, и плаче – сатима.

Сутан се полако прикрада, као балерина – на прстима,

у висини се чују звона, викари са звоника црквеног,

стотине фењера трепће са витких тучаних стубова,

пар отмених лабудова дрема на обали језера студеног.

Старац отвара очи, снено, пахуље с трепавица скида;

„Ваистину се роди, ваистину се роди“ – изговара свете речи.

Из оближње цркве песма се мигољи, ко риба,

док се над њима надвијен столетњи бадњак смеши.

510x320_40269-hrast,_sxc.hu_

МИЛИ СРПСКИ БАДЊАЧЕ

Ој, бадњаче, бадњаче,
Ти наш стари рођаче,
Добро си нам дошао
И у кућу ушао!

Мили српски бадњаче,
Ти наш стари рођаче,
Бадњаче, бадњаче,
Рођаче, рођаче.

Доносиш нам много среће,
Сваког добра пуне вреће.
Ти нам Христа објављујеш,
Њега славиш и казујеш.

Мили српски бадњаче,
Ти наш стари рођаче,
Бадњаче, бадњаче,
Рођаче, рођаче.

Кол`ко, кол`ко варница,
тол`ко, тол`ко срећица
И толико оваца
И толико јањаца.

Мили српски бадњаче,
Ти наш стари рођаче,
Бадњаче, бадњаче,
Рођаче, рођаче.

Христос нам се родио,
У пећину спустио,
Да свуд љубав посеје
И озебле огреје.

Мили српски бадњаче,
Ти наш стари рођаче,
Бадњаче, бадњаче,
Рођаче, рођаче.

1506027_10201091300357061_1807796066_n

Тако је писао песме Срђан Малешевић

У ВРЕМЕ СЕ УРЕЗАТИ

 

Комад по комад круни се стена, верујем.

На раскршћу деца пале змајеве, пламенови.

Користим прилику, нико ме не види, пожурујем,

треба на време остарити и не умрети, закључујем.

 

Беле се кровови, пуцкетају атоми ветрова, кошаве.

Стаза је већ угажена између гробова, стовековна.

Овај човек није ни постојао, ни његов  комшија, јаблане,

Треба се у време урезати, не у камен, бездане.

 

из збирке „Одлазак са Итаке“

Молитва за смокву

Владатељу и Спаситељу наш, Господе Исусе Христе, као што су наши прародитељи Адам и Ева, угледавши се голи, сплели смоквино лишће и направили прегаче себи, и као што су у Књизи о царевима стабла молилa смокву да њима влада, тако и велеучени апостол Натанаил, спознавши Тебе као Господа и Бога, рече : “Видео сам те под смоквом”.

Тако исто и велики пустињски оци и матере наше, хранили су се смоквама и пустињским зељем, те су тако постали знаковље духовне плодности, изобиља процветале пустиње, напретка и смирења, зато, Господе силни у милости и благ у моћи, погледај на смокве ове, благослови их и освештај, сачувавши нас од Синагоге која не доноси више плода, као и од другог кривоверја којима су смокви сасушене гране.

Владатељу Господе, Боже наш, благослови ове смокве у име Оца и Сина и Светога Духа, и сачувај нас у доброти Твојој, да бисмо, једући од њих, бивали испуњени Твојим изобилним даровима и неизрецивом добротом Твојом. Јер је Твоја моћ и Твоје је Царство и сила и слава у векове векова.

smokva

 

 

Тако је писао песме Добриша Цесарић

Одувијек има тајних веза

између пјесника и бреза.

90726336_0_4e354_ec21434f_L

Кафић унутар стабла баобаба

http://www.viralnova.com/old-tree-pub/

tree-pub