„Једном смо, уочи Духова, отац Рафаило, Иља Данилович и ја зором пошли у шумарак по младе брезе, да бисмо њима, као што је обичај за тај празник, украсили храм. Али кад почесмо да сечемо стабаоца, одједном ми их би жао – расла, расла, а ми их сад наједном сечемо, само да би два дана стајала у цркви. Моја вајкања наљутише оца Рафаила.

– Ништа ви не разумете, Георгије Александровичу! Млада бреза биће напросто срећна што ће украсити Божји храм.“

0_52d9f_14390ced_M

Advertisements