Archive for август 2013

Из живота Вилијама Фолкнера

This photograph shows William Faulkner writing under the oak, which still exists, at the 1305 Beach Blvd. location in Pascagoula. (Photo/Wixon Collection)

1186245_624683650915390_279166312_n

http://blog.gulflive.com/mississippi-press-living/2013/08/sampling_history_oh_mr_faulkne.html

“Read, read, read. Read everything – trash, classics, good and bad, and see how they do it. Just like a carpenter who works as an apprentice and studies the master. Read! You’ll absorb it. Then write. If it’s good, you’ll find out. If it’s not, throw it out of the window.”
— William Faulkner

Тако је писао песме Растко Петровић

БОДИНОВА БАЛАДА

 

Кроз огледало отиче орахова дворана као река.

И све песме песника

Кроз душу моју отичу у поља далека.

У поља, где огледајући се језером брда силазе у понор,

Са њима прастари храстови и бела крда и свео бор

Под ким се скупља словенска господа на договор;

Бор, дивни зелени бор,

Дедова мојих зелени бор

 

Над језером се огледну ловац из средњега века,

На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже;

Трулу му кожу спирају таласи пристижућ из далека,

Као мека длака ил’ руно, алга по њему леже.

 

Док расцветане кости белином сијају снега,

Измеђ огледајућих шума,

Чини се као да стрели са зеленога брега

У хитрог јелена подигнута с лега.

И природа сва дише опојним мирисом труљења:

Надимљу зато брда, надимљу горе стења,

Под које пође кадифена господа на договор;

Бор, дивни зелени бор, дедова мојих зелени бор.

 

Над језером се огледну ловац из средњег века,

На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже;

Трулу му кожу спирају таласи пристижућ’ из далека,

Као мека длака ил’ руно, алга по њему леже;

 

Са дна језера ловцу дижу се испарења:

Отрован њима ловац малаксава, усамљен, без лека;

Кроз душу отичу ми песме у поља предалека,

Кроз душу, кроз млака огледала углачаних река,

Све до чудних језера којима небеса силазе у понор,

Силазећи матицом својом ко шибљику однесе и зелени

Бор.

 

Коме је журио негда господе збор на договор;

Тај бор, тај дивни зелени бор,

Дедова мојих зелени бор.

pinetreesunset

Тако је говорио Франц Кафка

„Требају нам књиге које нас погађају попут катастрофе, које нас дубоко растужују, попут смрти некога кога смо волели више од самих себе, попут изгона у шуму, далеко од свих, попут самоубиства. Књига мора бити секира за залеђено море у нама.“

528607_440158115999419_180165568665343_1963291_1878869096_n

 

Упозорење, или…

http://www.kurir-info.rs/zastrasujuce-sume-vise-ne-mogu-da-primaju-ugljen-dioksid-clanak-944149

Тако је писао песме Јожеф Богдан

Сами себе заплићемо

 

У крошњи дрвета

Изаткао чврсту мрежу паук.

Ухватио Месец у њу.

 

Ко ће те спасити,

Безбојна, самотна Луно,

Можда свитање?

 

Твој брат близанац

Што усплахирено трепти

На језерском дну?

 

Или ћеш заувек

Овде са нама остати – ми

Смо се сами заплели!

454_8

ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ о јови

Erle (alnuѕ glutіnoѕa). Јова (јах, јаховина, јелша, јоша; Софрић, 133). Реч је прасловенска. Šulek, Rad, 39, 12.

Јововим лишћем, у крављем млеку куваном, облажу се сисе дојиље, кад је боле (ЖСС, 201), исто тако и као лек против мицине (ЖСС, 266).

На ј. вади се живи огањ (С. Тројановић, Ватра, 72; 75).

Ј. има велики углед код босанских Каравлаха. Кад су Исуса шибали ј. гранчицама, оне су се одмах изломиле, и зато је Исус благословио ј. (ГЗМ, 19, 235).

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0

jova

Тако је говорио блаженопочивши патријарх српски, Павле

Ми, у ствари, треба да изнађемо пут кроз шуму кроз коју нисмо пролазили.

Зато морамо ићи за неким ко је туда већ прошао, иначе се може залутати.

1094992_420924581358963_1613461929_n