„Неко је позвонио на вратима, доња Лукресија је кренула да их отвори и на позадини извијених и избледелих стабала Оливара на Сан Исидру, оцртаној у ниши, видела је главу са злаћаним коврџицама и плаве Фончитове очи. Све око ње се завртело.“ (прва реченица романа)

olivar

„Хустинијана је климала главом, узнемирена. Напољу су мотори и трубе ометали сумрак Сан Исидра, а кроз завесице салончића за јело доња Лукресија је назирала оголеле гране и чворновата стабла маслина, са чијом се присутношћу већ беше спријатељила.“

http://luisalbertosantamaria.blogdiario.com/1233852960/

„Врло су узбудљиве те игрице, дакако. Нити је он од дрвета нити би ти волео да ја то будем, зар не?“

DSC04839

„Он је био средњовековни копљоноша наоружан за битку, а она шумска нимфа, отета Сабињанка.“

Nicolas_Poussin_-_L'enlèvement_des_Sabines,_1637-38

„Разумем да људима као што сте ви од пејзажа украшеног кравама које пасу међу мирисним травама или козицама што њушкају стабла рогача поскакује срце од радости и пружа одушевљено искуство момчића који први пут посматра нагу жену. Што се мене тиче, природна је судбина бика арена за бикове – другим речима, да живи како би се супротставио плашту, тореадорском штапу, убоду, заставици и мачу за пробадање – а глупа говеда желим да видим једино рашчеречена и печена на жару, зачињена врелим зачинима и крвава положена преда ме, окружена хрскавим прженим кромпирићима и свежим салатама, а јагњад уситњену, пржену или динстану, према рецептима за северњачки сецо, једно од мојих омиљених јела међу онима која нуди сурова креолска кухиња.“

rogač

10889604074dedf4d28750f504016971_orig

„Ако тако мислим о четвороношцима и птичуринама, већ можете да замислите какво расположење у мени побуђују шумећа стабла, густе шуме, красне крошње, распеване реке, дубоки теснаци, кристални врхови, и томе слично и тако даље. Све те природне сировине имају за мене смисао и оправдање ако пролазе кроз решето градске цивилизације, односно ако их израђују и преображавају – не смета ми ако кажемо и иреализују, али бих више волео формулацију која је изгубила углед, хуманизују – књига, слика, филм или телевизија. Да се разумемо, дао бих живот (што не треба узети дословно, јер је тај израз очито хиперболичан) за спас топола које пропињу своје високе врхове у Гонгорином ПОЛИФЕМУ и бадема што су забелели његове САМОЋЕ, те тужних врба у Гарсиласовим ЕКЛОГАМА или сунцокрета и поља засејаних пшеницом што процеђују злаћани мед на Ван Гоговим сликама, али не бих пролио ни сузу због величања борових шума похараних летњим пожарима и не би ми задрхтала рука при потписивању декрета амнестије за подметаче пожара који су поугљенисали андске, сибирске или алпске шуме. Природа која не пролази кроз уметност или књижевност, Природа на природан начин, au naturel, пуна мува, комараца, блата, пацова и бубашваба, неупоредива је с префињеним ужицима, попут телесне хигијене и отмености у одевању.

Да скратим, сажећу своје размишљање, своје фобије, свакако, објашњавајући вам да би – ако би оно што ви зовете „урбана куга“ неумерено узнапредовало и прогутало све ливаде света, а земаљску куглу прекрила ерупција солитера, металних мостова, асфалтираних улица, вештачких језера и паркова, камених тргова и подземних гаража, те се цела планета заоденула армираним бетоном и челичним гредама те постала један једини сферични и бескрајни град (но зато пун пунцат књижара, галерија, библиотека, ресторана, музеја и кафана) – долепотписани homo urbanus до саме сржи, то подржао.“

10051017280_1

„Али ако моји планови испадну како се надам, ова ће недеља бити нешто неуобичајено. Не обични празници на Карибима или плажама с палмама на Хавајима.“

011-inspiring-photo-manipulations-dasha444

„Чим су се сместили у собе које им припадају – поглед с Лукресијиних прозора обухватао је тамни стуб на Плас Вендому који се губио у висини и блештеће излоге околних јувелирница – изашли су у шетњу. Модесто је запамтио пут и израчунао потребно време. Прошли су Тиљери, прешли Сену и спустили се према Сен-Жермену преко пристаништа на левој обали. Стигли су до опатије пола сата пре концерта. Било је прозирно и топло вече, а јесен се већ преливала кестеновим лишћем, и понегде би се инжењер задржао, с водичем и планом при руци, како би изнео Лукресији какав историјски, урбанистички, архитектонски или естетски податак.“

viiew-to-place-vendome (1)

„У вријеме сликадања – застарели Оријент експрес пролазио је немачким или аустријским шумама, а повремено и понеким селом – Модесто ју је питао жели ли да изађе.

– Није потребно, у овом полумраку тек смо сенке“, одговорила је доња Лукресија.“

nttv_10

venice-simplon-orient-express

230px-Aff_ciwl_orient_express4_jw 64566368.X4451eGL.20060803OrientExpress 9781409135470 john-s-smith-the-orient-express-introduced-in-1883 Orient-Express1 orient-express-picture-1 orient-express-poster-02 tumblr_lti2utYcF81qbg3vbo1_500

„С балкона код „КИПРИЈАНИЈА“, изнад стабала у врту, заиста су се назирали торњеви Светога Марка и обалне палате. Изашли су у гондолу, с водичем који их је чекао. Био је то вртлог канала и мостова, зеленкастих вода и јата галебова што су узлетала пред њима те мрачних цркава у којима је требало напрезати очи како би се могли разабрати онде окачени атрибути божанстава и светаца. Видели су Тицијане и Веронезе, Белиније и Дел Пјомбије, коње светога Марка, мозаике катедрале и хранили су рахитичним зрнима кукуруза дебеле голубове на Тргу. У подне су усликали неизбежну фотографију за столом код „Флоријана“, док су пробали познату пицету. Навече су наставили обилазак, слушајући имена, датуме и анегдоте које једва да су чули забављени пискавим гласом водича из агенције. У пола осам, пресвучени и окупани, попили су белини у салону с маорским луковима и арапским јастучићима код „Данијелија“, и тачно на време – у девет – били су у „Херијевом бару“. Тамо су видели како за суседни сто (чинило се као део програма) стиже божанска Катрин Денев. Плутон је рекао оно што је требало рећи:

– Ти ми се чиниш лепшом, Лукре.“

4_d.20130226092136

ocip_1000x560_home1

venezia_ristorante_danieli

„Онде бејаше доња Лукресија, прелепа у својој деколтираној црној хаљини од муслина, обнажених рамена и надлактица, насмешена, ишчекујући туце званица. Издавала је наређења слузи који је послуживао пића и Хустинијани која је, у својој плавој униформи с белом уштирканом кецељом, проносила послужавнике са залогајчићима – yuquitas с хуансајанским умаком, штапиће од сира, остриге с пармезаном, пуњене маслине – уз речитост достојну господарице куће.“

i-quaderni-di-don-rigoberto-di-mario-vargas-l-L-YggEUO

Advertisements