Мој гроб

 

У планини мркој,

нек ми буде хум,

над њим урлик вука, црних грана шум,

љети вјечан вихор,

зими висок снијег,

муку моје раке

недоступан бријег.

Високо нека стоји ко облак и трон,

да не допре до њег ниског торња звон,

да не допре до њег покајнички глас,

страх обраћеника, молитве за спас.

Нека никне травом,

уз трновит грм,

беспут да је до њег непробојан, стрм,

нитко да не дође, до пријатељ драг,

и када се врати, нек поравна траг.

3143489053_be1f45d4bd

Advertisements