Beleg

180px-Ring41vetroviNeki seljak po imenu Đepone živeo je na imanju jednog sveštenika, na bregu izloženom naletima Severca, koji mu je uvek lomio voće i čupao povrće. Jadni Đepone je zato što mu je njiva bila na vetrometini često gladovao sa svojom porodicom. Jednog dana se reši da stane na put obesti vetra:

– Otići ću tom podivljalom vihoru koji mi radi o glavi. Oprosti se od žene i dece i krenu u goru.
Kad stiže do Ženevskog dvorca, pokuca na vrata. Vrata otvori žena Vetra Severca:

– Ko ste vi?

– Đepone. Je li vaš muž kod kuće?

– Otišao je da malo produva i promuva onaj bukvik. Brzo će se vratiti. Izvolite, uđite i malo ga pričekajte. Tako siromašak uđe u dvorac. Kroz jedan sat dočarlija posustali Severac.

– Dobar dan, Severu-Severče! – pozdravi ga postradali seljak.

– Ko si ti?

– Đepone.

– Šta tražiš ovde?

– Svake godine…

View original post 1.234 more words

Advertisements