Жуто ребрасто лишће пада с дрвећа, оно исто што сам га додиривао прољетос, желећи да ме проточи својим токовима, да постанем неосјетљив као биљка, да венем сваке јесени и цвјетам сваког прољећа. А, ето, десило се друкчије, свенуо сам у прољеће, а цвјетам у јесен.

(ДЕРВИШ И СМРТ)

1044258_491413974268849_1306939387_n

Advertisements