ЗОВА

Holunder (ѕambucuѕ nigra). Зова (од бузова — бзова), баз, база, баздов, базика, боза; бзовка, зовика, безговина (Šulek; Софрић, 101). Реч је прасловенска.

Зова је, као и код других народа (‹Софрић, 101 идд; Mannhardt, Wald- und Feldkulte, 1, Berlіn, 1875, 10 идд; 63, 629; Marzell, Die heіmіѕche Pflanzenwelt іm Volkѕbrauch und Volkѕglauben, Leipzіg, 1922, 99 ид›), и код Срба демонско дрво. На њему бораве виле, и ко га посече, или оштети, или опогани, долази санкција (одузетост, или смрт); напротив, ко га чува, томе ће све поћи у напредак (слушао од… асфалтера из јужне Србије, коме је одузета лева страна, јер су му — како сам каже — »деца нагрдила зову«). По расцветаним зовама виђа се и ђаво (Венац, 14, 609).

3. има нарочиту примену у врачањима око стоке. Њоме се баје преко крављих крста, »да би крава имала млека« (СЕ3, 32, 1925, 425). Ако крави тргне млеко, даје јој се у мекињама зова, која се апострофира да дозове млеко (ЖСС, 125). Цев од з., на коју је натакнут у природи нађен пробушен камен (евентуално преисторијски), употребљује се у ђурђевданским врачањима око стоке (СЕЗ, 17, 174). Известан култички значај зовин даје се претпоставити из чињенице да се њоме ките додоле (СЕЗ, 40, 434). Цевчицом од з. боду се колачићи »младенчићи« (9. марта, СЕЗ, 16, 131).

3. не ваља ложити на ватру, »јер ће те болети зуби« (БВ, 11, 1896, 292, Горња крајина).

У српским приповеткама типа Миде (о цару Тројану са козјим ушима, Вук, № 39), из земље којој је поверена тајна о тим наказним ушима изникне зова, и кад су чобанчићи од њених прутова начинили свирале и почели свирати, кроз свиралу чуо се глас: »у цара Тројана козје уши« (Софрић, 103, мисли да ова приповетка има етиолошки карактер). На сличан начин открила је з. тајну и о бану са крмећим ушима (Беговић, ЖСГ, 189).

У народној медицини з. има широку примену. Теј од цвета је лек од грудних болести (ГЗМ, 4, 167; БВ, 16, 1901, 280; ZNŽOJS, 11, 50), и главобоље (ЖСС, 314; ГЗМ, 4, 167); лист се употребљује против главобоље (ЖСС, 316) и од њега се прави мелем за рану (ГЗМ, 20, 1908, 345); семе у белом вину пије се противу заптивања (ЖСС, 306); од младога грања прави се мелем за рану (СЕ3, 17, 566), такође и од њене мезгре и коре (ЖСС, 331); мезгром од з. зауставља се крв кад се извади зуб (ЖСС, 320); да би жена лакше родила, завајају је водом са срцем из зове (ЖСС, 193); з. кора је лек кад се забоде трн под нокат (СЕ3, 40, 235); з. жиле лек су од кожне болести (ГЗМ, 20, 347); против гушобоље сипа се у гушу нишадор кроз цевку од з. (СЕЗ, 13, 1909, 338). 3. се иначе лечи и водена болест, реуматизам, тешко мокрење, излучивање млека из дојки (ГЗМ, 4, 167).

»Зова ти на огњишту никнула« (клетва), Караџић, 1, 1899, 97.

О зови упор. Е. Majewѕkі, Bez i hebd. Wіѕła, 14, 1900, 527—597.

http://www.ivaninsvetslatkisa.com/2012/06/10/pohovana-zova/

zova-300x221

Advertisements