ЖАЛОСНА ВРБА

Trauerweіde (ѕalіx babylonіca). Жалосна врба; јадика; јадиковина (Šulek).

О ж. в. постоје супротна веровања. Према једној скаски, она је спустила своје гране да би заштитила Богородицу када је бежала са Исусом, јер се »сажалила«: отуда су јој гране оборене, и отуда се зове »жалосна« в. (ZNŽOJS, 7, 1902, 195). Иначе се о ж. в. верује да под њом станују нечастиви. Стога, кад грми, не ваља ићи под њу, јер је свети Илија удара громом, гађајући ђаволе под њом (ГЗМ, 6, 1894, 371).

Име јадика носи у себи рђаво знамење, и то је прави разлог што се њено дрво употребљује у извесним случајевима аналогне магије. Заручница Лазе Радановића, на самрти, даје заручнику кошуљу у којој је под грлом дугме од ј‹адике› — »куд год одиш, нека јадикујеш« (Вук, Пјесме, 3, 79, 136; упор. и 3, 75, 222). Господар прети коњу да ће му, ако донесе рђаву девојку, начинити јасле јадикове (а ако девојка буде добра, начиниће му јасле јаворове, Вук, Пјесме, 1, 23). Овну разблуднику (у алегоријској песми) купује се звоно од ј‹адике›: »Куд год иде, нека јадикује« (ZNŽOJS, 20, 38).

Ж. в. чини саставни део теја којим се пари од покостице (ZNŽOJS, 7, 1902, 164).

ŽALOSNA VRBA

Advertisements