Weіѕѕbuche (carpіnuѕ betuluѕ). Граб. Реч је прасловенска.

Г. је у старинској религији морао имати велики углед, али који је данас избледео. Г. се понекад сече за бадњак (СЕЗ, 32, 1925, 368). Понегде се од нега прави и Maіbaum ‹= мајско дрво›: у Крешеву (Босна) уочи Ивањдана наложи се ватра; после се у то огњиште усади граб, који девојке оките цвећем, и он покаткад ту стоји преко целе године (ГЗМ, 6, 1894, 387). На Биљани петак наломе се г. гранчице, па се на Ђурђевдан њима ките прозори и врата (Караџић, 3, 1901, 121). »Здравља ради« народ се купа у врелој води у којој је потопљен г. (СЕЗ, 17, 533).

Постоје и враџбине у вези са г. које су етимолошког порекла. На Ђурђевдан девојке се купају на г. или га јатшу, »да се момци грабе за њима« (Караџић, 3, 1901, 123). За слична врачања упор. Вук, Живот и об., 29; Рјечн., ѕ. v. Ђурђевдан и грабило. Такође се крави, којој је тргло млеко, даје у мекињама г., да би »дограбио« млеко натраг (ЖСС, 125; Беговић, 229; упор. и Беговић, 119; ZNŽOJS, 20, 47).

У Славонији верују да је г. дрво »вражје«, док су друга дрвета (топола, храст, јасен, врба, ракита, леска) виловна (ZNŽOJS, 7, 1902, 116). Али има докумената по којима изгледа да је г. доиста имао божанско поштовање и могао бити фетиш. Село Граб у Херцеговини названо је по једном великом г., под који се »у првашња времена« цела околина скупљала и чинила важне договоре (СЕЗ, 5, 1903, 1255).

У једној народној приповетки о неверној жени (СЕЗ, 41, № 54) момак и девојка венчају се in aller Form ‹= по прописи› обилазећи око граба; можда је ово остатак старинског прописа, упор. паралеле іbid. стр. 520.

grab

Advertisements