ВИШЊА

Weіchѕelkіrѕche (ceraѕum apronіanum). Вишња.

В. има важну улогу у врачањима и гатањима, нарочито љубавним. Кад се гаси угљевље да би се дознало ко је дете урекао, употребљују се гранчице од в. (ЖСС, 299). На Ђурђевдан девојке се купају на в. или је јаше (»етимолошко« врачање: да би момци »свисли« за њима, Караџић, 3, 1901, 123). У Сарајеву, уочи Ђурђђевдана, дође девојка-удавача под в. и затресе је да не буде догодине код матере«. Онда наломи в. гранчица, и сваку намени понеком момку, па их све увече метне поред свог кревета. Коју гранчицу ујутру, не гледајући, прво дохвати руком, за тога ће се момка удати (Караџић, 4, 1903, 167). Која девојка жели да јој момак дође на сан, треба у глуво доба ноћи да се скине гола, па да у три пута рекне, најпре у оџаку, па онда под в., најзад пред дворишним вратима: »Мој суђениче, или си у гори или у води, или си у лугу или си у ћумуру, дођи ноћас да се видимо« (ГЗМ, 6, 1894 658). Из овог би излазило да је вишња сеновито дрво, јер су остала места, оџак и врата, места где се душе искупљају (‹СЕЗ, 14, 179; 17, 134; 19, 71 ид; ГЗМ, 19, 322; Samter, Geburt, Hochzeіt und Tod, 56, 143 идд>), а и иначе знамо да душе мртвих шаљу сан (<Golther, Handbuch der germ. Mythoiogіe, 85 ид; упор. и R.M. Меyer, Altgermanіѕche Relіgіonѕgeѕchіchte, 112 идд: Traumgeіѕter>).

У једној народној песми спомиње се да испод в. виле воде коло (Софрић, 69).

Водом у којој је скувано лишће од в., трешње, јагоде и љубичице испирају главу они којима опада коса (СЕЗ, 13, 1909, 361). В. лишће покишељено у води, или опрано у води, привија се на болесне очи (СЕЗ, 17, 561; ZNŽOJS, 11, 271).

Anica Vucetic, Visnja

Advertisements