КЕСТЕН

Улица му пропије

Све зелене новчанице

Пиштаљке звонцад и трубе

У крошњи му гнезда свијају

Пролеће му прсте креше

Живи од пустоловина

Својих недостижних корена

И од дивних успомена

На изненадне ноћи

Кад нестане из улице

Ко зна куда иде

У шуми би се изгубио

Али се увек пред зору

У дрворед на своје место врати

403615_513099922035123_351269044_n

МАХОВИНА

Жути сан одсутности

Са наивних црепова

Чека

Чека да се спусти

На склопљене очне капке земље

На угашена лица кућа

На смирене руке дрвећа

Чека неприметно

Да на обудовљени намештај под собом

Пажљиво навуче

Навлаку жуту

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

ХАРТИЈЕ

Аурелу Гаврилову

Дуж плодних плочника

Гађење скупља

Преживеле осмехе

Силованих предмета

На благим падинама ветра

Хвата

Чисте летове

Без одласка и повратка

Испод веђа годишњих доба

Кида

Једино лишће

Верно гранама одсутним

Узалуд

image1064

РАЗГОВОР

Зашто се пропињеш

И обале нежне напушташ

Зашто крви моја

Куда да те пустим

На сунце

Ти мислиш пољубац сунца

Ти појма о томе немаш

Понорнице моја

Болиш ме

Односиш ми дрвље и камење

Шта ти је вртешко моја

Развалићеш ми бескрајни круг

Који још дозидали нисмо

Црвени змају мој

Теци само даље

Да стопала те не разнесу

Што даље можеш теци крви моја

drvlje i kamenje

ГВОЗДЕНА ЈАБУКА

Где ми је мир

Непробојни мир

Гвоздена јабука

Теме ми је стаблом пробила

Глоћем га

Вилице сам оглодао

Лишћем ме оковала

Брстим га

Усне сам обрстио

Гранама ме спутала

Ломим их

Прсте сам поломио

Где ми је мир

Несаломљиви мир

Гвоздена јабука

Корене је дубоко

У камењар мој меки пустила

Чупам их

Утробу сам ишчупао

Плодовима ме окрутним тови

Точим их

Мозак сам расточио

Где ми је мир

Гвозденој јабуци да буде

Прва рђа и последња јесен

Где ми је где ми је мир

Jabuke i cvet 3

КОКОШКА

Верује

Само веселом пијуку

Својих жутих сећања

Нестане

Пред снежним гранама

Што се за њом пружају

Пресахне

Испод гладних језера

Што над њом круже

Одскочи

Од своје крваве главе

Која је у ноћ гњура

Одскочи

На легало да узлети

Puzzle-kokoska_slika_O_1693408

ДАЛЕКО У НАМА

1

Дижемо руке

Улица се у небо пење

Обарамо погледе

Кровови у земљу силазе

Из сваког бола

Који не спомињемо

По један кестен израсте

И остаје тајанствен за нама

Из сваке наде

Коју гајимо

По једна звезда никне

И одмиче недостижна пред нама

Чујеш ли метак

Који нам око главе облеће

Чујеш ли метак

Који нам пољубац вреба

KESTEN

4

Шуште зелене рукавице

На гранама дрвореда

Вече нас под пазухом носи

Путем који не оставља траг

Киша пада на колена

Пред прозорима одбеглим

Дворишта излазе из капија

И дуго гледају за нама

sava-sumanovici-drvored

5

Ноћима нестаје тама

Челичне гране хватају

Пролазнике за руке

Само непознати димњаци

Слободно ходају улицама

Просеченим кроз нашу несаницу

У олуцима звезде нам труле

http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1093954/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BA+%E2%80%9E%D0%B7%D0%B0+%D1%9F%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%E2%80%9C+.html

drvece-3

7

Над мирним водама

Зубате очи лете

Око нас модре усне

На гранама лепршају

Крици ударају о плавет

И падају на јастуке

Куће нам се крију

Иза уских леђа

Шаке се хватају

За нејаке облаке

Вене нам ваљају мутне

Постеље и столове

Изломљених костију

Подне на руке нам пало

И смркнуло се

Отворена рака на лицу земље

На твоме на моме лицу

Drvo sa okom

8

На раскрсницама

Подочњаци дана

Срећу нам се модри

Ако окренем главу

Сунце ће с гране пасти

Сахранила си осмехе

У длановима мојим

Како да их оживим

Сенка ми је све тежа

Неко јој везује крила

Очи отвараш добра

Склањаш ме немо

Ноћ ме изненадна тражи

У дну дрвореда

Платан цигарету пали

olivier-monarque-platane

10

Како дугмадима овим

Тучаним да гледамо

Смеје нам се тама

Косама нас бичује

Како језиком овим

Папирнатим да говоримо

Речи нам га сувог

Под непцима запале

Како са телом овим

Од живог песка да опстанемо

Разуларене кашике

Односе нам зрно по зрно

Како дрвеним рукама овим

Лишеним лишћа да се грлимо

Гину нам каранфили са усана

Гину нам у вреломе песку

$T2eC16NHJIkE9qU3jcWHBQ)vNUG1Jw~~60_35

14

Очију твојих да није

Не би било неба

У слепом нашем стану

Смеха твога да нема

Зидови не би никад

Из очију нестајали

Славуја твојих да није

Врбе не би никад

Нежне преко прага прешле

Руку твојих да није

Сунце не би никад

У сну нашем преноћило

pic_trevor2

15

Улице твојих погледа

Немају краја

Ласте из твојих зеница

На југ се не селе

Са јасика у грудима твојим

Лишће не опада

На небу твојих речи

Сунце не залази

il_fullxfull.302437453

18

Дан ти богат у наручју

Носим

Младе јеле дуж погледа

Садим

Градовима твог ћутања

Лутам

Росу ти са трепавица

Берем

Ноћ витку ти преко паса

Ломим

Брижне зоре са кровова

Зовем

wooden-everyday-object-scultpures

22

Наш дан је зелена јабука

На двоје пресечена

Гледам те

Ти ме не видиш

Између нас је слепо сунце

На степеницама

Загрљај наш растргнут

Зовеш ме

Ја те не чујем

Између нас је глухи ваздух

По излозима

Усне моје траже

Твој осмех

На раскрсници

Пољубац наш прегажен

Руку сам ти дао

Ти је не осећаш

Празнина те је загрлила

По трговима

Суза твоја тражи

Моје очи

Увече се дан мој мртав

С мртвим даном твојим састане

Само у сну

Истим пределима ходамо

green-apple-brian-duey

25

Патос сам жут

У празној соби у којој седиш

Само да ме твоја сенка утеши

И степениште сам дрвено

Којим из собе на улицу силазиш

Само да се са сенком твојом поиграм

Лишће сам суво

Дуж улица којим пролазиш

Да твоју сенку чујем

И стена сам нага крај друма

Којим се удаљујеш

Да ме твоја сенка одене

299897_375355189220499_1555783816_n

28

Под очним капцима

Спавају ти љубичице

Претварам се сав у сунце

Над твојим ружним сном

Отвараш ми широм

Све прозоре на челу

Берем за тебе беле

Локвање из моје крви

Дајеш зелено лишће

Моме стаблу од пепела

269346_10151363133789000_2045936682_n

29

Ово су ти усне

Које враћам

Твоме врату

Ово ми је месечина

Коју скидам

Са рамена твојих

Изгубили смо се

У непрегледним шумама

Нашега састанка

У длановима мојим

Залазе и свићу

Јабучице твоје

У грлу твоме

Пале се и гасе

Звезде моје плахе

Пронашли смо се

На златној висоравни

Далеко у нама

75001_10151332172609000_1564766748_n

Песме су одабране из збирке „КОРА“.

Advertisements