ВЕЊА

Wacholder (іunіperuѕ communіѕ). Вења, смрека, смрековина, клека, боровица, пупољица. Упор. П. Софрић, 60.

Као и код других народа (‹Индијаца, Грка, Римљана, Талијана,  Немаца, Лужичких Срба) в. Софрић, 60 ид), и код нашег народа в. има изванредну апотропајску моћ. Против вампира употребљује се в. колац, исто онако као и глогов (ЖСС, 326); можда исти циљ има и обичај у Самобору да походници мртваца шкропе китом В. умоченом у благословену воду (ZNŽOJS, 18, 128). Православни у Гацку (Херцеговина) мећу в. више кућних врата, »да болест не би могла ући у кућу« (ГЗМ, 6, 370). За време заразе врше се кађења с. (С. Тројановић, Ватра, 188). Кад постоје опасности од заразе беснилом, вади се живи огањ из с. (іb., 71).

»У Приморју, у Хрватској, мећу у младожењине чизме бибера и вење да би му деца имала црне очи« (ТРЂ, ННЖ, 3, 105 ид).

У народној медицини в. има велику примену. Вода у којој је њен плод и корен куван или потопљен пије се од водене болести (ЖСС, 308; 309; ГЗМ, 4, 164); такође и ракија у којој је потопљен с. плод и кичица (СЕЗ, 13, 1909, 376). Она је лек и од кашља и сипње (теј, іbіd., 352; утуцана мезгра, с медом, која се једе, іbіd., 368); гушобоље (накадити завој, ЖСС, 277); болести »срца« = стомака (теј од с., пелена, кадуље, слеза, ГЗМ, 20, 1908, 347); увобоље (парење в., СЕЗ, 13, 344; ГЗМ, 4, 164); чмичка на оку (сок од зелене в., СЕЗ, 13, 379); крастâ код стоке (истуцано лишће, іbіd., 429). Истуцана зрна в. саставни део облога против пробади (ZNŽOJS, 14, 61). Она такође служи као профилактикум од заразних болести (СЕЗ, 12, 1900, 152).

Smreka_plodovi

Advertisements