БУКВА

Buche (faguѕ ѕіlvatіca). Буква.

У религији буква нема тако важну улогу као, на пример, храст или граб, али је ипак и она имала известан значај. У Босни узима се она (поред храста) и за бадњак (ГЗМ, 6, 1894, 381; Schneeweіѕ, 17). На Спасовдан, у Црној Гори, прекрштају свако жито зеленом буковом граном (ако нема лескове), и ките буковим гранама тор и кућу (СЕЗ, 17, 181; у околини Ниша на Ђурђевдан пре сванућа доноси се у кућу б. гранчица, СЕЗ, 14, 134). Поред места на коме се, о Ивандану, ложе (лустративне) ватре, усађује се (одсечена) буквар; девојке је оките цвећем, и она ту стоји понекад преко целе године (ГЗМ, 6, 1894, 387). Уочи 1. маја, у Самобору, пободе се свечано поред бунара младо б. дрво, које се претходно окити. То дрво зове се »мајум« (Maіbaum). У подизању и кићењу учествују сви који са тог бунара носе воду. »Мајум« стоји ту за време целог маја (ZNŽOJS, 18, 77). У селу Бјелобучју (котар тешањски) има једна буква, поред које се увек зауставља спровод: свештеник чита опело, а један из спровода на букви уреже крст, тако да на њој има много урезаних крстова (Караџић, 1, 1899, 165). Срби верују да се виле рађају на б. гранчицама: ту је мати роди, и повије у зелено лишће (Беговић, 198). У народној приповетки »Ђаво и момак« живе ђаволи у некаквој шупљој букви (БВ, 16, 1901, 402). Ђаво, кад је украо сунце, обесио га је на б., да светли само њему (СЕЗ, 41, № 163).

Буково лишће употребљава се као лек за очи (ГЗМ, 20, 1908, 355).

10668535-strong-roots-of-an-old-beech-tree-embracing-the-earth

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/231185/Cudo-u-Kostunicima-Bukve-lece-ljude

Advertisements