ДРЕН

Hartrіegel (cornuѕ maѕ). Дрен. Реч је прасловенска.

Д. има изванредну спасоносну снагу; он је инкарнација здравља (ко у чесници нађе парче д., биће целе године здрав, СЕЗ, 14, 93; »здрав као дрен«, врло раширена пословица, такође и клаузула у басмама, нпр. ЖСС, 283; 286; 287; 293; кад се јагње, чим се окоти, подигне са земље, повуче се три пута за уши и каже му се: »Пушти лескову, узми дренову« тј. јачину, Караџић, 1, 1899, 205, Темнић и Левач). То је један од разлога што се њиме кише (нпр. ГЗМ, б, 1894, 371), нарочито о Ђурђевдану (»да би били здрави као дрен«, Караџић, 2, 1900, 99; Софрић, 86), и опасују (»да буду здрави као дрен« Караџић, 3, 124), или се о нему љуљају (ради здравља, или »да не би болела леђа«, Софрић, 86; ГЗМ, 6, 371; ZNŽOJS, 6, 297). На Лазареву суботу, у Славонији, меће се д. у воду за умивање (»ради здравља«, Караџић, 1, 1899, 163); такође се, »здравља ради«, ваља окупати у врућој води у којој је поред неких других билака метнут и д. (СЕЗ, 17, 533). Д. се употребљује и као Lebenѕrute ‹= шибљика живота›: на Младенце и на Благовести ујутру шибају се дреновим прутовима јагањци »за здравље стоке« (БВ, 10, 1895, 91 ид, Сврљиг). Кад се стока враћа из планине у тор, домаћин је броји шибљиком само од леске или д. (Врчевић, Помање, 50). Исто тако терају се краве само таквим шибљикама када их гоне бику, па ако се гони д. шибљиком, отелиће мушко теле, а ако лесковом, отелиће женско (ZNŽOJS, 19, 208). У Босни, пошто се пре сунца оките дреном, изиђу на сокак и првоме кога виде »предаду« дријем (ГЗМ, б, 666). »Дрем« се »предаје« и самом дрену, кад се у пролеће први пут угледа његов цвет (Софрић, 86), или на Ђурђевдан пре зоре: момци и девојке у три маха пењу се на д. стабла, говорећи при том: »теби, д., мој лијен и дријем, а мени здравље и плијен« (Врчевић, Помање, 28). Али се д., понегде, употребљује и у враџбинама за дремање (в. нпр. Сборникъ ‹за народни умотворениљ, наука и книжнина, Софиљ, 1893› 9, 583).

Д. је и врло популаран апотропајон. Против вукодлака добро је увек уза себе имати д. батину (ZNŽOJS, б, 150). Ради одбране од вештица и злих демона уопште наломе се на Биљани петак д. гранчице, па се на Ђурђевдан њима ките прозори и врата (Караџић, з, 1901, 121, у Левчу); исто то бива и на Цвети (СЕЗ, 19, 40; ZNŽOJS, 19, 168); такође се, на Ђурђевдан, ките дреном ведрице, да би се обезбедиле краве музаре (СЕЗ, 32, 1925, 109). Кад је кључаоница на тору од д., или кад је од д. тељиг за звоно, не могу чинилице ништа учинити стоци (ГЗМ, 19, 320). Д. гранчице бране и од грома. На Цветну недељу носи се свежањ д. грања на благослов у цркву, па се онда меће у собу или на кућни кров, и у случају непогоде баца у ватру као утук за гром (ZNŽOJS, 7, 183; 18, 73; 13, 34). Д. се гранчице налажу на »живи огањ« (С. Тројановић, Ватра, 68; 99; 125), који се вади у лустративном циљу; на д. се чак понегде и изводи жива ватра (іbіdem, 238). Нагорелим д. прутовима, приликом извођења живе ватре, пеца се стока (іbіdem). Д. се такође употребљује и при скидању чини (Беговић, 253). Занимљиво је да је у Кучима (Ц. Гора) постојао обичај да се новоизабраном војводи скине капа, окити дреном, и метне му се на главу (СЕЗ, 8, 212).

Д. се употребљује и у свадбеним врачањима, којима је циљ да се одржи међу супружницима слога и изазове плодност. На Косову, кад сватови улазе у младину кућу, треба да млада погледа кришом младожењу кроз д. венац и да каже: »Ја те гледам једним оком, и нагледах те се, а ти мене са оба не можеш« (ТРЂ, ННЖ, 3, 123); том приликом млада такође говори: »Један бор, два бора, трећа бела борика«, тј. да има најпре двоје мушке деце, па треће женско (о. с., 92).

Плод од д. употребљује се против: срдобоље (ЖСС, 311; 312; ГЗМ, 4, 143; ZNŽOJS, 14, 80; СЕЗ, 13, 1909, 349, cf. и 380; 14, 220); отечене слезине (СЕЗ, 13, 380); оспи на кожи (ГЗМ, 4, 143); кад се ко отрује (іbіdem); од шуљева (»прах од девет ораха, девет лешника, девет дрењина, девет зрна rpaxa« ZNŽOJS, 7, 1902, 155); кад породиљу »савладају бабице« и женских болести уопште (3 дрењине, здравац и босиљак, СЕЗ, 19, 99; ГЗМ, 4, 143). Кад је дете килаво, привија му се на мошнице истуцан першун преливен соком од д. (СЕЗ, 19, 109). Дренова гранчица има важну улогу при »отварању болесника« (СЕЗ, 14, 295; 299; болесник се мора окупати у води у којој је таква гранчица преноћила, СЕЗ, 19, 262). Нарочиту спасоносну снагу имају дрењине убране у Међудневице (СЕЗ, 14, 220). Д. прутић има важну улогу и при врачању да дете прохода (СЕЗ, 14. 133).

Д. је имао широк значај и у старинском култу. Њиме се наш народ и данас у врло свечаној форми, in aller Form, наште срце, причешћује, исто онако као и нафором, о Божићу (ЖСС, 169, шабачки крај; ГЗМ, 6. 1894, 371, Босна; Караџић, 3, 1901, 64, Ресава; СЕЗ, 14, 89; 17 534), о Младенцима (СЕЗ, 16, 131), о Ускрсу (СЕЗ, 14, 50; ТРЂ, КНР, 53) О Младенцима је »идење у дрен« (да би се набрало пупољака за причешће) вршено »са највећом свечаношћу« (СЕЗ, 16, 131). Свакако у циљу дивинизације, дрен се даје и породиљи, одмах после порођаја (СЕЗ, 13, 1909, 395), и меће (пупољци) у магично јело приликом вађена »живе ватре« (С. Тројановић, Ватра, 165). Дрветом од д. шара се чесница (ЖСС, 173, Поцерина). У једној песми, која је вероватно обредна (јер је певају »краљице«, и јер се у њој јавља рефрен Љељо), куне се девојка »дрену на корену« (ЖСС, 126, Црна река).

Због чега је д. мали и као здробљен, причају се ове етиолошке скаске. Од њега је узето дрво за Исусов ДУД .

 

Cornus mas

 

DREN25

 

Dren (1)

 

drenjina2

Advertisements